Primarna separacija otpada ponovo u modi – Kako se postavljaju reciklažni kontejneri u opštinama?

Primarna separacija – sintagma koja se ponovo vraća u modu u javnom prostoru. Pojavljuje se u medijima, na skupovima, među građanima. Razlog su nove serije reciklažnih kontejnera u lokalnim samoupravama.

Dobra vest je da građani imaju mesta gde da predaju otpad za reciklažu. Šta je problem? To što je ovo po ko zna koji put vest u istim lokalnom samoupravama da se postavljaju reciklažni kontejneri.

Šta se desilo sa reciklažnim kontejnerima postavljenim ima desetak godina u opštinama i gradovima? Negde je završen projekat pa završeno i sa kontejnerima. Negde je došlo do političkih promena pa se prekida sve što su radili prethodnici pa i dobre stvari. Negde nije bilo novca za upravljanje otpadom. Negde nije bilo volje za teme životne sredine. A negde sve zajedno i još po neki razlog.

Sa druge strane, u nekim lokalnim samopravama građani nikad nisu ni imali priliku da učestvuju u primarnoj separaciji, a veoma su zainteresovani da krenu da razvrstavaju otpad.

Svima je zajedničko da održiv sistem upravljanja otpadom u Srbiji ne postoji. To je konstatovalo i Ministarstvo zaštite životne sredine u Programu upravljanja otpadom za period 2022-2031. godine.

– U Republici Srbiji ne postoji sistemski organizovano odvojeno sakupljanje, sortiranje i reciklaža komunalnog otpada. Iako je primarna separacija u Republici Srbiji utvrđena zakonom i predviđa odvajanje plastike, papira, stakla i metala u posebno označenim kontejnerima, odvojeno sakupljanje u praksi ne funkcioniše, osim sporadično u nekim lokalnim samoupravama – navedeno je u Programu.

Neka javna komunalna preduzeća uprkos nedostatku sistema, malim budžetima, nedostatku radnika i infrastrukture, pokušavaju da uspostave primarnu separaciju postavljanjem reciklažnih kontejnera.

Postavljanje reciklažnih kontejnera u saradnji sa operaterima

Operater ambalažnog otpada „Ekostar Pak” je uspostavio saradnju sa JKP-ovima i lokalnim samoupravama širom Srbije i građani tih opština imaju na raspolaganju reciklažne kontejnere.

– Jedna od ključnih uloga u uspostavljanju i funkcionisanju primarne selekcije pripada lokalnim samoupravama. Zato smo pokrenuli akciju dobra EKOpraksa, kroz koju ćemo svim dosadašnjim partnerima iz javno komunalnih preduzeća prikazati rezultate zajedničke saradnje i uputiti poziv ostalim lokalnim samoupravama da uđu u partnerstvo. Trenutno sarađujemo sa 18 javno komunalnih preduzeća na teritoriji Srbije i imamo različite modele saradnje. Možemo reći da smo zadovoljni saradnjom sa svim partnerima jer daju izuzetan doprinos ovakvom sistemu, bez obzira na nivo razvijanja primarne selekcije – kaže za Srda portal Bojana Perić, direktorka kompanije „Ekostar Pak“.

Perić napominje da za bolju organizaciju primarne separacije operateri i jedinice lokalne samouprave mogu zajedno doći do do održivog sistema uz jasnu podelu odgovornosti.

Bojana Perić/ foto: lična arhiva

– Sada ne postoji propisana obaveza saradnje. Operateri i jedinice lokalne samouprave treba da budu uključeni u planiranje sistema odvojenog prikupljanja komunalnog ambalažnog otpada zbog potreba za finansiranjem sa obe strane. Treba doneti poseban program u kojem se definišu ciljevi sakupljanja i tretmana ambalažnog otpada u lokalnim samoupravama. Mi, operateri, ćemo kao i do sada biti partneri da podržimo infrastrukturno i organizaciono ceo proces u cilju podizanja ukupne stope reciklaže komunalnog ambalažnog otpada – kaže direktorka „Ekostar Paka“.

Primer Sremske Mitrovice – do kontejnera kroz različite saradnje

U Sremskoj Mitrovici su još 2008. postavljeni žičani kavezi koji su povučeni postavljanjem naredne ture reciklažnih kontejnera.

Kontejnere za odvajanje ambalažnog otpada najveći grad u Sremu je nabavio 2013. godine putem projekta o prekograničnoj saradnji sa hrvatskim gradom Osijekom. Tada su postavljena 32 reciklažna ostrva sa plavim kontejnerima za papir, žutim za PET boce i crvenim za karton i Tetra pak ambalažu. Bila je ideja da u crveni kontejner budu sakupljane limenke ali su odustali zbog krađe tog otpada iz kontejnera.

Od 2021. godine građanima su na raspolaganju i kontejneri za odlaganje staklene ambalaže koja su obezbeđena u saradnji sa operaterom ambalažnog otpada “Ekostar Pak”.

Sremska Mitrovica učestvuje u projektu “Odvajamo”, pokrenutim ove godine, u okviru kog su dobili plave kontejnere u koje se odlaže mešani ambalažni otpad kao što su papir, karton, PET boce, limenke i žute kontejnere za sakupljanje stakla koje će postaviti u 2023. godini.

Prema projektu “Odvajamo” koji je finansiran uz pomoć EU i Ambasade Švedske u 17 lokalnih samouprava iz kojih otpad odlazi na 4 regionalne deponije. Otpad sakupljen iz kontejnera dobijenih ovim projektom odlaziće na liniju za sekundarnu separaciju u Regionalnu deponiju Srem-Mačva, dok otpad iz reciklažnog ostrva odlazi na liniju za sekundarnu separaciju u okviru JKP “Komunalije”.

U gradskom delu Sremske Mitrovice su putem projekata podelili plave kante za ambalažni otpad za domaćinstva u kućama. Kažu da planiraju da nekim narednim projektom obezbede i kontejnere i kante za sakupljanje ambalažnog otpada u seoskim domaćinstvima.

Iako nema jedinstvenog sistema, iako ovi modeli sakupljanja mogu delovati zbunjujuće za građane, a i nabavlja se kontejner po kontejner od projekta do projekta, stanovnicima Sremske Mitrovice “mogu da pozavide” savesni građani zainteresovani za reciklažu mnogih lokalnih samouprava jer oni nemaju nijedan reciklažni kontejner. Bar su nam se sa takvim utiskom javljali građani drugih gradova, posle našeg teksta o primarnoj separaciji u Sremskoj Mitrovici.

Projektom do značajnog povećanja sakupljanja stakla

Da su građani veoma zainteresovani da razdvajaju otpad kada imaju dostupnu infrastrukturu pokazuje projekat „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“. Sombor, Niš, Kragujevac, Varvarin i Novi Sad dobili su 650 zvona za staklo, dok je u Beogradu u decembru započeto postavljanje 120 zvona.

U Srbiji su projekat realizovali Nemačka razvojna saradnja koju sprovodi GIZ, NALED i kompanija “Sekopak”.

Kompanije se uključuju u primarnu separaciju

Kompanija “Coca-Cola”, u saradnji sa operaterom ambalažnog otpada “Sekopakom”, pokrenula je projekat “Hoćemo novu šansu-recikliraj” u opštini Kučevo u kojoj je otvorila punionicu gazirane vode “Rosa Homolje”.

– Stanovnici opštine Kučevo i okolnih naselja zahvaljujući projektu “Hoćemo novu šansu-recikliraj” od letos imaju priliku da doprinesu reciklaži, tako što će ambalažni otpad iz svojih domaćinstava pravilno razdvojiti i odložiti na obeležena mesta. U svim mesnim zajednicama opštine Kučevo, zahvaljujući sjajnoj saradnji sa lokalnom samoupravom, postavili smo 30 kontejnera za odvajanje PET plastike i aluminijumskih limenki, 20 kutija u javnim ustanovama, kao i 40 kanti za staklenu ambalažu za ugostiteljski sektor – rekla je Tisa Čaušević, menadžerka za javne i regulatorne poslove u kompaniji “Coca-Cola HBC Srbija i Crna Gora” za portal Srda.

Čaušević je navela da su stanovnici opštine Kučevo do sada sakupili 7.000 kg PET ambalažnog otpada, dok su ugostitelji odvojili skoro isto toliko staklenog ambalažnog otpada.

– Sproveli smo i edukaciju “od vrata do vrata” i verujemo da će rezultati celog ovog projekta tek biti vidljivi u narednom periodu. Zadovoljni smo i saradnjom sa privrednicima, a planiramo da uvedemo i sistem “Eko partner” za kafiće i restorane koji odvajaju stakleni ambalažni otpad – kaže naša sagovornica.

Tisa Čaušević/ foto: lična arhiva

Kao problem u uspostavljanju primarne separacije, Čaušević vidi nedostatak infrastrukture, nepravilno razdvajanje otpada u kontejnere i nedostatak edukacije građana.

– Kao proizvođač težimo 100% reciklabilnoj ambalaži, ali sama ta činjenica ne znači mnogo ukoliko nemamo infrastrukturu za pravilno razdvajanje otpada, odnosno primarnu selekciju. Nedostatak infrastrukture jeste jedan od izazova, koji ćemo u Kučevu rešiti postavljanjem dodatnih kontejnera. Izazov je i nepravilna upotreba kontejnera, odnosno primarno razdvajanja otpada, i jedini način za dugoročno rešenje jeste kontinuirana edukacija građana. Evidentno je da građani žele da recikliraju, ali često posustaju jer ne znaju šta se dalje dešava sa razdvojenim ambalažnim otpadom, obeshrabruje ih mešanje otpada, ili ne znaju gde se nalaze kontejneri i mesta za prikupljanje reciklažnog otpada – napominje Tisa Čaušević, i dodaje:

– U saradnji sa našim partnerom „Sekopakom“ uvek nastojimo da podržimo opštine koje se trude da uspostave primarnu selekciju, proširenjem sistema i postavkom dodatnih kanti i kontejnera za građane, kao i edukacijom.

U Beogradu sve više podzemnih reciklažnih kontejnera

U Beogradu su građanima na raspolaganju reciklažna ostrva sa 3 kontejnera, podzemni kontejneri (novi i stari), plave kante za domaćinstva u kućama i eko kese.

Nekoliko stotina novih podzemnih kontejnera za reciklažu “Gradska čistoća” Beograd je postavila u toku ove godine.

Reciklažni kontejneri 80-tih, 90-tih i nove serije od 2000. godine

Stručnjak u oblasti upravljanja otpadom Dušan Jakovljević seća se da su još sredinom 80-tih godina prošlog veka postavljani kontejneri za papir i staklo.

– Mislim da ih je bilo u svim većim gradovima, posebno u novim naseljima. Tad sam se doselio na Banovo Brdo i već su bili tu. Ranije su još bile priče o sakupljanju papira po školama još iz sedamdesetih.

Naš sagovornik se priseća devedesetih godina početkom ovog veka kada je njegova firma kao konsultant radila na uvođenju primarne separacije.

– Reciklažna ostrva sa lepim šarenim kontejnerima – SULO, postavljali smo 1995. godine u Subotici, Novom Sadu, Paraćinu, Kragujevcu i Nišu. U svakom gradu po pet ostrva sa tri kontejnera: za plastiku, papir i staklo. To je finansiralo tadašnje resorno ministarstvo, a učestvovala je i Agencija za reciklažu i manjim delom gradovi i firme. Početkom ovog veka kreće nova priča o primarnoj separaciji. Napravili smo projekat za reciklažna dvorišta još 2008. što je bio model za celu Srbiju – navodi Jakovljević.

Raznih modela za postavljanje reciklažnih kontejnera i za formiranje reciklažnih dvorišta je bilo. Međutim, mnogi nisu zaživeli ili ideja nije ni realizovana. I dalje većina lokalnih samouprava nema kontejnere gde građani mogu da predaju ambalažu, a kamoli druge vrste otpada.

***

Lokacije reciklažnih kontejnera u lokalnim samoupravama širom Srbije možete pronaći na Gde reciklirati – Reciklažna mapa Srbije. Uskoro će mapa biti ažurirana u mestima gde su kontejneri nedavno pomerani, i dopunjena novim lokacijama jer je u toku postavljanje reciklažnih kontejnera u nekoliko lokalnih samouprava.

***

Kako je predviđeno da se razvija primarna separacija otpada narednih godina, kako unaprediti sakupljanje ambalažnog otpada, kako se reciklira ambalažni otpad, pisaćemo u narednom periodu. Pratite Srdu.