Dr Paunović: Koncentracije olova kod zaposlenih u Ziđinu alarmantne, neophodna analiza opšte populacije – naročito dece

Bor nije jedino kontaminirano područje u Srbiji, ali je situacija u tom gradu najteža, kaže dr Elizabet Paunović, penzionisana direktorka Evropskog centra za životnu sredinu i zdravlje Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Ona ističe da kod građana Bora, zbog višedecenijske izloženosti arsenu i nizu teških metala, postoji statistički značajno viši rizik za incidenciju raka, smrtnost od svih bolesti, ali i urođene deformacije i hromozomske aberacije.

Paunović je u gostovanju na N1 televiziji podsetila da je u periodu od 2015. do 2018. godine rađeno ispitivanje, koje su sproveli Institut za javno zdravlje Srbije Batut, u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom i Italijanskim institutom za javno zdravlje, koje je objavljeno kao stručni naučni rad.

„Ustanovljeno je da, upravo zbog višedecenijske izloženosti štetnostima – spominje se arsen, međutim nije samo arsen, to je ceo niz tih metala koji se javljaju zajedno i koji su svi skupa, uključujući i arsen, i toksični. Za građane Bora postoji statistički značajno viši rizik za incidencu raka, za sve maligne tumore, sem raka kože“, navodi ona.

To je, kako dodaje, uvek rezultat višedecenijskog procesa.

„Kada se stanovništvu, koje je već opterećeno, na to dodaju još više koncentracije imamo zaista jednu krajnje alarmantnu situaciju. Govorimo o nekih 40.000 ljudi za koje postoje ovi pokazatelji“, kaže Paunović.

Analiza koja je rađena od 2015. do 2018. pokazuje i da građani Bora žive u proseku 10 godina kraće. Elizabet Paunović kaže da nema dileme da se od tada životni vek još skratio, ali da ne znamo za koliko, jer dalja istraživanja nisu rađena, niti su preduzimane mere da se zagađenje smanji.

Prema rečima penzionisane direktorke Evropskog centra za životnu sredinu i zdravlje Svetske zdravstvene organizacije (SZO), podaci ne služe da bi se širila panika, već da bi se nešto preduzelo zbog čega je urađena i mapa puta za upravljanje kontaminiranim područjima u Srbiji.

Nekadašnja šefica katedre za zaštitu životne sredine na Tehničkom fakultetu u Boru, profesorka u penziji Snežana Šerbula kaže da su zaposleni koji su neposredno u kontaktu sa koncentratom bakra, koji se prerađuje u rudniku Ziđina, privatno išli i ispitivali koliko imaju olova u krvi i da su ustanovili da je mnogostruko povećano.

„Dalje lečenje im je zabranjeno. Hemijske analize su radili u privatnim laboratorijama. Državni dom zdravlja i bolnica im ne daju upute da idu dalje da to proveravaju“, kaže ona.

Iz kompanije Ziđin saopštili su da radnici koji su samostalno uradili analize krvi na teške metale u privatnim laboratorijama, “treba da znaju da se referentne vrednosti predstavljaju u dva oblika – za opštu populaciju i profesionalnu izloženost, i te referentne vrednosti se razlikuju”. Dodali su da je to objašnjeno u Pravilniku o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju hemijskim materijama.

Nekadašnja direktorka Evropskog centra za životnu sredinu i zdravlje SZO potvrđuje da se referentne vrednosti za opštu i radnu populaciju razlikuju svuda u svetu, te da su kod zaposlenih dozvoljene veće, ali da to ne treba da bude zaključak, već podstrek da se stalno kontroliše radna sredina i obrati pažnja na životnu sredinu.

„Na jednu odraslu osobu, koja je teška 70 i više kilograma i koja je osam sati izložena nekoj štetnosti, i koja ima razvijene sve organe, olovo, na primer, ne utiče isto kao na jedno novorođenče koje je došlo da živi u Boru iz porodilišta. Znači, te vrednosti koje su zabeležene kod radne populacije mogu kod dečije populacije, naročito dece do pet godina, da izazovu vrlo ozbiljne neurološke poremećaje, smanjen razvoj inteligencije, psihomotorne tegobe, tegobe u učenju i niz drugih problema. Znači, ta rečenica da se razlikuju treba da se nastavi time – pa se zato mora raditi ispitivanje olova u krvi kod sve dece u Boru, da jednom dobijemo informaciju o tome, jer stalno imamo informaciju o vrednostima u životnoj sredini, ali nemamo, sem kod radnika, vrednosti kod stanovništva“, kaže Elizabet Paunović.

Izvor: N1