Mapa klizišta u Srbiji: Gde preti najveća opasnost posle kiše?

Na teritoriji Srbije registrovano je više od 39.000 klizišta. Prestanak padavina doneo je kratkotrajno olakšanje, ali problemi sa klizištima u pojedinim delovima Srbije tek se sada intenziviraju.

Nakon obilnih padavina najveći rizik tek sledi – natopljeno tlo pokreće klizišta širom Srbije i regiona, a stručnjaci upozoravaju da su klimatske promene i ljudski faktor ključni uzroci njihove sve češće pojave.

Geološki zavod Srbije izradio je mapu klizišta. Možete pogledati da li je teren koji vas zanima u problemu od klizišta na linku OVDE.

U zapadnoj i centralnoj Srbiji već su zabeležena pomeranja tla i odroni, dok u Republici Srpskoj klizišta već prave konkretnu štetu, ugrožavaju kuće, prekidaju puteve i menjaju teren iz dana u dan.

Klizišta posle kiše pokazuju snagu – više od 39.000 registrovanih u Srbiji

Foto: PrtSc mapa klizišta

Direktorka Geološkog zavoda Vesna Tahov rekla je za RTS da se beleži porast broja prijava nestabilnosti terena širom zemlje.

– U ovom periodu stalno očekujemo nove prijave pojave nestabilnosti i klizišta na teritoriji Srbije – navodi Tahov.

Ističe da je zapadna Srbija trenutno najugroženija, sa registrovanim klizištima u Malom Zvorniku i Kragujevcu, gde su ekipe već na terenu i daju preporuke za hitne mere sanacije.

– U nekim slučajevima dovoljno je ukloniti materijal sa saobraćajnica, a negde je potrebno prokopati odvodne rovove i sprovesti dalja istraživanja – dodaje Tahov.

Na teritoriji Srbije registrovano je više od 39.000 klizišta, a uskoro će građanima biti dostupan i digitalni katastar sa detaljnim podacima.

Crvenom bojom su označena aktivna klizišta i zone u kojima ne bi trebalo graditi, žutom potencijalno nestabilne, a plavom reaktvirana klizišta.

Tahov kaže da će aplikacija omogućiti jednostavnu pretragu po adresi, kako bi građani mogli da provere da li se njihovi objekti nalaze u rizičnim zonama.

– Cilj nije da se građani uplaše, već da budu informisani i svesni rizika – naglašava Tahov.

Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Miloš Marjanović ističe da je važno pravilno tumačiti podatke sa mape.

– Kada se baza uveća, dobija se preciznija slika i vidi se da nije u pitanju tolika površina kao što deluje na prvi pogled – kaže Marjanović.

Klizišta i nestabilne padine predstavljaju najrasprostranjenije i najizrazitije destruktivne padinske procese u Srbiji. Pojava klizišta često nanosi veliku štetu urbanizovanim naseljima, objektima saobraćajne infrastrukture, komunalne infrastrukture, poljoprivrednim i šumskim površinama. Imajući ovo u vidu, Geološki zavod Srbije je još davne 2007. godine započeo projekat evidencije klizišta i nestabilnih padina.