Crna Trava, Tutin, Bajina Bašta, Sremski Karlovci, Čajetina, Bački Petrovac nemaju nijednu divlju deponiju?

Da li znate da Crna Trava, Tutin, Bajina Bašta, Sremski Karlovci, Čajetina, Bački Petrovac nemaju nijednu divlju deponiju? Kako piše u Izveštaju o upravljanju otpadom u Republici Srbiji u period 2011-2024. godine, od ukupnog broja gradova i opština ovih 6 jedinica lokalne samouprave su poslale izjavu da na svojoj teritoriji nisu imale ni jednu divlju deponiju.

Od ovih lokalnih samouprava, Čajetina se godinama ranije hvalila da je rešila problem divljih deponja i da ih nema ni u seoskim sredinama. Ostale lokalne samouprave su bile dosta prisutne po društvenim mrežama i u novinarskim tekstovima da imaju divlje deponije na svojoj teritoriji.

U istom izveštaju Agencije se navodi da je u 7 jedinica lokalnih samouprava prijavljena samo po jedna divlja deponija – Ada, Aleksandrovac, Merošina, Opovo, Srbobran, Titel, Novi Pazar.

Takođe, 6 lokalnih samouprava nisu dostavile nikakve podatke o divljim deponijama na svojim teritorijama  – Koceljeva, Paraćin, Pirot, Golubac, Majdanpek, Mionica.

Lokalne samouprave su u obavezi da dostavljaju podatke Agenciji za zaštitu životne sredine, ali kako se vidi nisu stvarno u obavezi.

Kako piše u izveštaju, divlja deponija jeste mesto, odnosno javna površina, na kojoj se nalaze nekontrolisano odložene različite vrste otpada i koje ne ispunjava uslove utvrđene propisom kojim se uređuje odlaganje otpada na deponije. Velike količine otpada se bacaju na divlja smetlišta, van kontrole opštinskih javnih komunalnih preduzeća. U većini slučajeva divlja smetlišta se nalaze u seoskim sredinama i posledica su, u prvom redu, nedostatka sredstava za proširenje sistema sakupljanja otpada, ali i loše organizacije upravljanja otpadom na lokalnom nivou.

Osim ovih, ova smetlišta se često formiraju duž saobraćajnica u putnom pojasu, od kojih je veći procenat na kosinama nasipa puteva, odakle se otpad jednostavno baca kipovanjem iz kamiona. Takvi prostori su najčešće nedostupni za uklanjanje. Za deponovanje se koriste i prirodne depresije, jame i vrtače gde je čišćenje praktično nemoguće.

Glavni izazovi upravljanja otpadom u Srbiji još uvek se odnose na obezbeđivanje dobre pokrivenosti i kapaciteta za pružanje osnovnih usluga, kao što su sakupljanje, transport i sanitarno odlaganje otpada.