Ekološke organizacije traže zabranu iskopavanja litijuma u Srbiji, vlast odluku odlaže za posle izbora

Stavljena je tačka na projekat Jadar iza kojeg stoji “Rio Tinto”, ali deo javnosti strahuje da opasnost preti od druge kompanije – Volt. Takođe, postavlja se pitanje šta sa toksičnim bušotinama koje su ostale nakon iskopavanja zbog istraživanja litijuma u okviru projekta Jadar. Osim toga, šta će biti sa eksploatacijom rudnika u drugim krajevima zemlje. Na mnoga pitanja još nema odgovora.

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović, poručila je danas da je Vlada definitivno stavila tačku na projekat “Rio Tinta” u Srbiji, kao i da o izmeni Zakona o rudarstvu i moratorijumu na iskopavanje litijuma treba povesti veliku raspravu posle izbora. Međutim, ekološke organizacije i građani žele da se problemi reše pre izbora.

Neophodan moratorijum na eksploataciju litijuma i bora

Predstavnik inicijative “Kreni – promeni” Savo Manojlović izjavio je da “priča” sa rudarskom kompanijom “Rio Tinto” nije završena ukidanjem Prostornog plana “Jadar”, već je naglasio da je za to potrebno uvesti moratorijum na eksploataciju litijuma i bora na 20 godina u Srbiji.

– Ukidanjem Prostornog plana onemogućeno je da se sprovede neka vrsta gradnje na području Jadra, a to ne znači da je sprečeno na nivou cele Srbije – rekao je Manojlović na raspravi na temu uvođenja moratorijuma na eksploataciju litijuma i bora organizovanoj u Medija centru.

Foto: Media Centar

Manojlović je naveo da kompanija “Euro Litium” sprovodi istraživanja u Valjevu u potrazi za rudama i naglasio da život stanovnika tog mesta nije ništa manje vredan od onih u Jadru.

On je ocenio da je ukidanje Prostornog plana samo pokušaj da se ta tema “zataška pred izbore” i naglasio da, ako je “Rio Tinto” “oteran” iz Srbije, onda treba “oterati” i sve druge kompanije koje rade na isti način.

Manojlović je rekao da su na raspravu pozvane premijerka Srbije Ana Brnabić i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović, a građane je pozvao na protest 27. januara u 19 sati ispred Predsedništva u Beogradu.

Savez ekoloških organizacija Srbije (SEOS) saopštio je da je nezadovoljan obrazloženjem premijerke Ane Brnabić da do izbora nema dovoljno vremena da se usvoji predlog Zakona o zabrani istraživanja i eksploatacije litijuma i bora u Srbiji koji je ponudio taj savez.

Nova kompanija od jeseni na području Jadra?

Marija Alimpić iz organizacije “Zaštitimo Jadar i Rađevinu” rekla je u jutarnjem programu “Probudi se” na TV Nova S da je “Volt” samo jedna od nekoliko desetina kompanija koje “operišu” u Srbiji, u pogledu dobijanja istražnih dozvola, kao i da negde u budućnosti sigurno planiraju eksploataciju litijuma i bora.

– Udruženje “Zaštitimo Jadar i Rađevinu” i “Koalicija za održivo rudarstvo” ne misle da je zaista stavljena tačka na projekat “Jadar”. Pitanje prostornog plana jeste korak koji mi pozdravljamo, ali još je mnogo koraka koji se moraju ispoštovati. Kompanija “Volt” za sada nema nikave veze sa “Rio Tintom”. “Volt” navodno raspolaže sa tri istražne dozvole za područje koje ukupno okupira 291 kvadratni kilometar – navela je Alimpić.

Ona je rekla da se radi o tri istražne lokacije – jedna se zove Jadar sever, druga je Ljig, a treća Petlovača.

Štetnost eksploatacije litijuma

Profesor hemije i biohemije na Univerzitetu države Ajova i član Srpske akademije nauka i umetnosti u ostavci Nenad Kostić izjavio je da ne postoji “zeleno rudarstvo” i da je ono što nude kompanije koje planiraju otvaranje rudnika u Srbiji “otrovno, ubitačno i štetno”

– Zeleno rudarstvo je hladna vatra i suva voda, te stvari ne idu zajedno – naglasio je on

Kostić je naveo da je imao uvid u patentnu prijavu kompanije “Rio Tinto” upućenoj američkoj agenciji za patente, prema kojoj će za razblažavanje sumporne kiseline tokom rada rudnika biti potrebna voda “cele reke Drine”.

– Drina ne pripada samo Srbiji, već i Bosni i Hercegovini, Republici Srpskoj. Nisam čuo da se naša vlada konsultovala sa vladama susednih država da li pristaju da im neko popije Drinu – istakao je on.

Foto: Media Centar

Naučna savetnica Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Dragana Đorđević izjavila je da je uticaj na životnu sredinu eksploatacije litijuma iz dubokih rudnih stena, kako je u Srbiji, od 100 do 1.000 puta veći u odnosu na površinske solare u Južnoj Americi.

Đorđević je navela da se u Južnoj Americi nalazi 70 odsto svih rezervi litijuma na svetu, a u Jadru u Srbiji ispod jednog procenta.

– Jadar je i predeo u kojem živi 19.000 ljudi. Oni jako lepo žive od poljoprivrede, pčelarstva i mlekarstva – dodala je ona.

Đorđević je kazala da je u Prostornom planu Srbije uvršćeno otvaranje 40 rudnika, od kojih deset rudnika litijuma i bora.