Kako se zelenilo evidentira, održava i štiti – Pokrenut sistem za pametno upravljanje zelenim površinama u Raški

Sistem koji će pomoći opštini i komunalnom preduzeću da imaju pouzdane podatke, zaposlenima da bolje i efikasnije obavljaju posao, a građanima lepše i bezbednije javne površine i aktivno učešće u uređenju okoline. To je, ukratko, dobila opština Raška u okviru projekta o pametnom upravljanju zelenim površinama.

Sistem je uveden u julu u okviru projekta „Ka pametnim, zelenim i održivim gradovima u Srbiji“. Projekat sprovodi GIZ, uz podršku NALED-a i u saradnji sa opštinom Raška, a softversko rešenje je izradila kompanija TeleGroup.

Projekat se realizuje kroz program razvojnog partnerstva sa privatnim sektorom develoPPP nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ).

Važnu ulogu u primeni sistema imaju i zaposleni u lokalnoj samoupravi i komunalnom preduzeću, koji će ga koristiti u svakodnevnom radu.

O značaju ovog projekta, načinu funkcionisanja pametnog sistema, očekivanim rezultatima za SRDA portal govori menadžer u NALED-u Stefanos Jokić.

Foto: NALED

– Pametno upravljanje podrazumeva da se podaci o javnim zelenim površinama, njihovom stanju i aktivnostima održavanja objedine u jednom digitalnom sistemu. Rešenje povezuje GIS mapu i digitalni registar zelenih površina sa podacima koje na terenu prikupljaju meteorološke stanice i senzori. Oni mere temperaturu, padavine, vlažnost vazduha i zemljišta, vetar i sunčevo zračenje – kaže naš sagovornik i dodaje:

– Na osnovu tih informacija nadležne službe mogu preciznije da planiraju zalivanje, košenje, prihranu i zaštitne tretmane, kao i da pravovremeno reaguju na sušu, bolesti i štetočine. Sistem obuhvata i digitalni dnevnik aktivnosti, radne naloge, praćenje troškova i evidenciju intervencija. Nabavljen je i poseban uređaj za pregled unutrašnjeg stanja stabala, koji omogućava rano otkrivanje truleži i procenu njihove stabilnosti.

Pitali smo Jokića šta ovaj sistem znači za opštinu Raška, odnosno za JKP koje upravlja zelenim površinama, a koja je dobrobit za građane?

– Za opštinu i komunalno preduzeće sistem znači prelazak sa održavanja zasnovanog pretežno na rutinskim obilascima i pojedinačnim evidencijama na upravljanje zasnovano na pouzdanim podacima. Zaposleni će na jednom mestu imati pregled lokacija, biljnih vrsta, ranije izvedenih radova, trenutnih uslova na terenu, potrebnih intervencija i njihovih troškova. To bi trebalo da doprinese racionalnijoj potrošnji vode, boljem korišćenju opreme i vremena zaposlenih, efikasnijem planiranju i bržem reagovanju.

Foto: NALED

Građani dobijaju kvalitetnije održavane i bezbednije javne površine, ali i mogućnost aktivnijeg učešća. Putem mobilne aplikacije moći će da prijave problem, prate status prijave i dobiju informacije o radovima i tretmanima koji se sprovode. Time se unapređuju komunikacija, transparentnost rada lokalnih službi i poverenje građana.

Raška je jedna od pet pilot-lokalnih samouprava uključenih u program, zajedno sa Kragujevcem, Pirotom, Velikim Gradištem i Vrnjačkom Banjom.

Za izbor lokalnih samouprava, važni su bili spremnost opština i gradova da učestvuju u pilotiranju rešenja, raspoloživi kapaciteti i mogućnost da se sistem, nakon početne faze, dalje razvija i proširuje.

Pet lokalnih samouprava ulazi u program razvoja pametnih gradova – SRDA

Pametna oprema za projekat u Raški je u početnoj, pilot-fazi postavljena na pet lokacija – tri na području Raške i po jedna u Baljevcu i na Kopaoniku. Reč je o početnom obuhvatu koji omogućava da se sistem testira u različitim uslovima i da se na osnovu prikupljenih podataka planira njegovo dalje širenje.

– U okviru ovog projekta fokus je na unapređenju načina na koji se postojeće javne zelene površine evidentiraju, održavaju i štite. Izgradnja ili uređenje novih zelenih površina nije najavljeno kao deo ove faze projekta. Ipak, podaci koje će sistem prikupiti mogu poslužiti opštini kao kvalitetna osnova za buduće planiranje, da utvrdi gde postoji potreba za dodatnim zelenilom, koje vrste biljaka odgovaraju određenim lokacijama i koliko je resursa potrebno za njihovo održavanje – navodi Jokić.

Prvi rezultati vrlo brzo

Foto: NALED

Prema rečima našeg sagovornika iz NALED-a, prvi operativni rezultati biće vidljivi već tokom početnih meseci korišćenja, kroz dostupnost podataka sa terena, preciznije planiranje radova i bržu razmenu informacija. Za procenu punih efekata potrebno je pratiti sistem tokom dužeg perioda, uključujući različite vremenske i vegetacione uslove.

– Rezultati će se proveravati poređenjem podataka pre i posle uvođenja sistema. Pratiće se, između ostalog, potrošnja vode, broj i trajanje intervencija, korišćenje opreme, troškovi pojedinačnih aktivnosti, brzina reagovanja na probleme, zdravstveno stanje biljaka i stabala, kao i broj i način rešavanja prijava građana. Digitalni dnevnik aktivnosti omogućiće da se tačno vidi ko je, kada, gde i koju intervenciju sproveo – objašnjava Stefanos Jokić.

Model i za druge lokalne samouprave

Važno je da je ovaj sistem koncipiran tako da može da se prilagodi i drugim opštinama i gradovima. Upravo je jedan od ciljeva projekta da se kroz pilot-lokalne samouprave razviju modeli koji će moći da se ponove i u drugim sredinama u Srbiji i regionu Zapadnog Balkana.

Kako su nam rekli u NALED-u, vreme i trošak uvođenja ovakvog sistema zavise od veličine teritorije, broja i vrste zelenih površina, postojećih evidencija i infrastrukture, broja senzora i meteoroloških stanica, kao i od funkcionalnosti koje lokalna samouprava želi da uvede. Pre implementacije potrebno je mapirati površine, proceniti postojeće kapacitete i definisati obim sistema, zbog čega se precizan rok i cena mogu utvrditi tek nakon analize potreba konkretne lokalne samouprave. Osnovna, pilot-verzija može se uspostaviti u periodu od nekoliko meseci, dok bi širi gradski sistem zahtevao fazno uvođenje.

Za ovakve projekte, kako kaže Stefanos Jokić, postoje razni modeli finansiranja. Osim finansiranja iz lokalnog budžeta, mogući modeli obuhvataju nacionalne i međunarodne programe podrške, donatorska sredstva, javno-privatna i razvojna partnerstva, kao i fazno ulaganje kojim bi se sistem najpre uveo na prioritetnim lokacijama, a zatim postepeno proširivao.