Društvo za zaštitu Rzava “Rzavljani” tvrdi: Ako bi pukla brana Svračkovo, na Arilje bi krenuo talas od 12 metara visine

Manje od tri minuta bilo bi potrebno da talas visine 12 metara stigne do Arilja u slučaju da dođe do urušavanja planirane brane Svračkovo na reci Rzav, tvrde iz Društva za zaštitu Rzava „Rzavljani“, pozivajući se na proračun Energorpojekt hidroinženjeringa. Izgradnja brane je, podsetimo, započeta 2024. Iako je Studija u slučaju rušenja brane obavezni deo glavnog građevinskog projekta, ona ne postoji. Rizik po bezbednost građana ostaje, kao i onaj po biljni i životinjski svet najčistije reke u Srbiji, navode stručnjaci.

Miša Jevgenijević iz Društva za zaštitu Rzava „Rzavljani“ istakao da je projektovana brana na Rzavu, zamišljena 70 godina prošlog veka, zastareo, bezbednosni rizik i protivzakonit projekat, kao i da postoje alternative.

“Trenutno imamo gubitak u sistemu od 50 odsto. Kada bi se to (postojeći sistemi vodosnabdevanja, prim.aut) popravilo umesto gradnje nove brane, bilo bi i bolje za životnu sredinu, ali i jeftinije”, rekao je na konferenciji za novinare Jevgenijević i istakao da u poslednjih 10 godina nijedna brana za vodonosnabedvanje nije izgrađena u Evropi.

On je naveo da se brana “Srbijavoda” gradi na većem delu od 5.000 hektara rezervata prirode, gde bi 60-70 odsto bilo potopljeno.

Jevgenijević je rekao da je “Arilje pod rizikom poplavnog talasa od 12 metara visine koji bi za 2,8 minuta iliti dva minuta i 45 sekundi stigao do Arilja, dok bi isti bio 5,3 metra po izlasku iz grada”. To je, kako navodi, poračun Energoprojekta hidroinženjeringa. On je podsetio da je pre tri godine pukla brana u Libiji. Tada je nastradalo više hiljada ljudi.

Brana u specijalnom rezervatu prirode i stara građevinska dozvola

Advokatica Mirjana Vukajlović kaže da je građevinska dozvola za branu Svračkovo, planirane visine 68 metara, izdata 2011. godine. Ona bi – u slučaju da se promenilo nešto od tada, trebalo da se menja.

“Jedan od razloga trebalo je da bude pokretanje postupka 2022. godine da specijalni rezervat prirode “Veliki Rzav” dobije zaštitu prve kategorije, odnosno da je na njemu moguće baviti se samo naučnim radovima”, kaže Vukajlović.

Kako navodi, prema Zakonu o zaštiti prirode sve dok se ne reši postupak, prema toj celini se odnosi kao da je već u traženom stepenu zaštite.

Dužina toka Velikog Rzava iznosi 66,6 km, a u predloženim granicama zaštite je 50,7 kilometara. Vukajlović ističe da se specijalni rezervat prirode i brana Svračkovo poklapaju.

Ona ističe da je ovako ponašanje protivno članu 74 Ustava Srbije u kome piše da svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju, kao i da je svako, “a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina, odgovoran je za zaštitu životne sredine”. Prema tom članu svako je dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu.

“Umesto čuvanja životne sredine nama država odbija zahteve za pristup informacijama od javnog značaja. Poseban paradoks je da se izgradnja brane vodi kao “zeleni” projekat”, navela je Vukajlović.

Podnesene prijave protiv investitora

Njen kolega, advokat Predrag Džamić, rekao je da su protiv investitora podnesene prijave “zbog privrednog prestupa, zbog izostanka plana zaštite i spasavanja od udesa, kao i zbog nemenjanja građevinske dozvole iz 2011. godine”.

“Osim postupka za proglašenje specijalnog rezervata prirode, tokom 2012. i 2020. godine menjana je trasa cevovoda, a planirana i izgradnja novog objekta, što je dovoljno da se ponovo sprovede postupak i vidi se da li je studija iz 2011. godine i dalje relevantna”, kaže Džamić.

Nadogradnja postojećih sistema jefitnija i čuva prirodu

Zoran Stevanović, hidrolog i profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u penziji, podsetio da je se do 70-ih godina prošlog veka, 90 odsto vode za piće koristilo iz podzemnih izvora, ali da je tada došlo do promene koncepta.

Planirano je 50 akumulacije od kojih su, smatra Stevanović neke zaista i bile potrebne.

“Tada je prepostavljeno da će dnevno po čoveku biti potrebno oko 700 litara vode dnevno, a pokazalo se da je to oko 250 litara”, kaže Stevanović.

On smatra da bi trebalo nadograđivati postojeće sisteme koji bi mogli da zadovolje potrebe gradova ne graditi nove brane.

“Sa mnogo manje novca nekih pet do sedam odsto planirane cene brane, imali bi snabdevanje gradova vodom. Za Svarčkovo je do sada potrošeno 65 miliona evra, a planirano je oko 150-200 miliona. Nažalost, sada su ta vodoizvorišta zapušteni bazeni. Čačak ima dovoljno svojih izvora, Arilje i Lučani takođe, jedino je Gornji Milanovac u problemu sa vodom”, poručuje Stevanović.

Stanište za 273 biljne i životinjske vrste

Profesor Biološkog fakulteta u Beogradu Imre Krizmanić je naveo podatak da Srbija, izuzimajući Bosnu i Hercegovinu ima najmanje zaštićenih prirodnih celina u regionu.

“Gledano u procentima, Bugarska i Slovenija imaju četiri puta više, Hrvatska i Grčka 3,5 puta, Makedonija, Albanija i Crna Gora duplo, a jedino i smo bolji od Bosne i Hercegovine“, kaže Križanić.

On je podsetio da je 100 rudarskih kompanija dobilo oko 200 dozvola za istraživanje na oko 5.500 km2 što je otprilike četvrtina Vojvodine.

Krizmanić navodi kao problem i to da Zavod za zaštitu prirode pobija sopstvene mere kako bi pomogao investitoru, a da su mnoge mere, tajne.

“Kriju se”, kaže on.

Posledica bi mogla da bude gubitak velikog broja biljnog i životnjskog sveta.

“U slučaju izgradnje brane, verovatno bi bespovratno ostali bez 273 biljne i životinjske vrste. Tamo se nalazi 173 biljnih vrsta, odnosno više od polovne zaštićenih vrsta. Imamo 120 vrta ptica od kojih 70 dsto tu žive, ne sele se, gotovo sve vrste riba, više od 20 odsto vrsti vodozemaca i gmizavaca i preko 50 odsto vrsti sisara. Ovo se može nazvati uzurpacijom nacionalnog blaga“, ocenjuje Krizmanić.

Izvor: N1