UN: Svet gubi u borbi protiv klimatskih promena, SAD jedan od glavnih krivaca

Čovečanstvo gubi tlo pod nogama u borbi protiv klimatskih promena i kreće se ka svetu koji će biti topliji nego što su stručnjaci predvideli prošle godine, a Sjedinjene Američke Države (SAD) su jedan od glavnih razloga za to, navodi se u novom izveštaju Ujedinjenih nacija (UN), prenosi Beta.

Čak i ako sve zemlje ispune svoja obećanja o smanjenju emisija gasova koji zadržavaju toplotu, Zemlja će se, prema ažuriranim klimatskim proračunima Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), verovatno dodatno zagrejati za 1,2 stepena Celzijusa u odnosu na trenutne temperature.

To je za oko 0,1 stepen Celzijusa više u poređenju sa prošlogodišnjim procenama istog naučnog tima, objavljeno je danas.

– Ovo je lošiji ishod nego što se očekivalo prošle godine i posledica je zvaničnog povlačenja SAD iz Pariskog sporazuma – navodi se u izveštaju.

U izveštaju se SAD takođe označavaju kao odgovorne za porast emisija tokom prošle godine, uz napomenu da je svih ostalih 20 vodećih svetskih ekonomija smanjilo svoje zagađenje ili je bar usporilo rast količine ugljen-dioksida koji se oslobađa sagorevanjem uglja, nafte i gasa.

– Po obimu, porast u SAD (133 megatone ekvivalenta CO2) daleko je nadmašio porast u svim drugim zemljama, a bio je uzrokovan većom potražnjom za električnom energijom i ponovnim porastom proizvodnje struje iz uglja – navodi se u izveštaju.

Prema izveštaju, 124 zemlje koje su povećale emisije, ne računajući njih 63 koje su ih smanjile, poput većine evropskih država, tokom 2025. godine su “dodale” 189 miliona tona ugljen-dioksida, od čega 70 odsto samo SAD.

– SAD svim silama pokušavaju da blokiraju obnovljive izvore energije, dok istovremeno aktivno promovišu i subvencionišu prljavi ugalj, a njihova diplomatija nastoji da navede i druge zemlje da odustanu od preduzimanja mera. To je kao da neko gleda u požar, poriče da požar postoji, a zatim na njega doliva još benzina – izjavio je australijski klimatolog Bil Her, izvršni direktor organizacije Climate Analytics, koja procenjuje planove zemalja za borbu protiv klimatskih promena.

On nije učestvovao u izradi izveštaja UN, ali je, kao i nekoliko drugih naučnika, ocenio da je izveštaj naučno utemeljen.

Prema novim proračunima, ukoliko zemlje ispune sve što su obećale u svojim planovima za borbu protiv klimatskih promena, koje su dostavile UN, do 2100. godine planeta će biti za 2,6 stepeni Celzijusa toplija nego u predindustrijskom periodu.

Ako svet nastavi sadašnjim putem, bez uzimanja u obzir nacionalnih obećanja, biće za 2,8 stepeni Celzijusa topliji nego u drugoj polovini 19. veka, što je isto kao i u prošlogodišnjoj proceni.

Obe ove vrednosti temperature daleko premašuju postavljeni cilj – ograničavanje porasta temperature na manje od dva stepena Celzijusa, poželjno na 1,5 stepeni Celzijusa. Cilj je postavljen Pariskim sporazumom o klimi iz 2015. godine.

Svet se trenutno nalazi na oko 1,4 stepena Celzijusa iznad nivoa iz predindustrijskog doba, a ranije ove godine – kao što se navodi i u ovom izveštaju – zvaničnici UN priznali su da ne postoji način da se zagrevanje ograniči na ciljnih 1,5 stepeni. Umesto toga, zvaničnici polažu nade u to da će uspeti da ograniče zagrevanje na oko 1,8 stepeni Celzijusa, a zatim da, na neki način, iz vazduha uklone dovoljnu količinu ugljen-dioksida kako bi temperaturu ponovo spustili na 1,5 stepeni.

Glavna autorka izveštaja En Olhof, direktorka Klimatskog centra pri UNEP u Kopenhagenu, izjavila je da će promena politike SAD, po svemu sudeći, do kraja veka doprineti porastu globalnih temperatura za jednu desetinu stepena Celzijusa.

Drastično smanjenje globalnih emisija ugljenika, za 18 odsto do 2030. godine i za 69 odsto do 2040. godine, “jedini je način da se vratimo u kakvu-takvu realnost kojom se još uvek može u velikoj meri upravljati, bez velikih posledica”, izjavila je izvršna direktorka UNEP, Inger Andersen.

– Poruka izveštaja je jasna – rekla je klimatolog Adel Tomas, potpredsednica naučnog tela UN koje procenjuje uticaje klimatskih promena, iako nije učestvovala u studiji.

– Znamo šta treba učiniti. Imamo sredstva za to, a odlaganje samo čini ovaj izazov opasnijim i skupljim za sve – ističe Tomas.