Bojana Milašinović, direktorka kompanije TOMRA – Saznanja od pilot-projekta u Vrnjačkoj Banji značajna za kreiranje nacionalnog depozitnog sistema

Šta za uvođenje nacionalnog depozitnog sistema znači projekat “Podrška uvođenju depozitnog sistema”, koja iskustva donose sa 60 tržišta širom sveta, zašto su za Srbiju značajni primeri Slovačke i Rumunije za upravljanje ambalažnim otpadom, koji su neophodni koraci za uvođenje depozitnog sistema u Srbiji? O ovim i drugim temama za SRDA portal govori Bojana Milašinović, direktorka kompanije TOMRA Collection.

Norveška kompanija TOMRA ima više od 50 godina iskustva u podršci razvoju depozitnih sistema i obezbeđivanju reciklažnih automata za sakupljanje ambalažnog otpada. I u Srbiji žele da proces uspostavljanja depozitnog sistema podrže praktičnim iskustvom, objektivnim saznanjima i proverenim rešenjima.

Iz tih razloga kompanija učestvuje u projektu “Podrška uvođenju depozitnog sistema” koji se realizuje u okviru programa razvojnog partnerstva sa privatnim sektorom (develoPPP) nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), a sprovodi ga Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH u saradnji sa kompanijama Ball Pakovanja Evropa, TOMRA i Solagro Smart Recycling uz podršku međunarodnog programa Svaka limenka se računa.

SRDA: Zašto je Srbiji potreban depozitni sistem?

– Depozitni sistem predstavlja jedan od najefikasnijih alata za povećanje stope prikupljanja ambalaže od pića i obezbeđivanje da vredni materijali ostanu u upotrebi umesto da postanu otpad. Iako je Srbija ostvarila napredak u oblasti upravljanja otpadom, podaci pokazuju da i dalje postoji značajan prostor za unapređenje odvojenog sakupljanja i reciklaže ambalažnog otpada, što dodatno potvrđuje značaj sistemskih rešenja poput depozitnog sistema.

Dobro osmišljen depozitni sistem može doprineti ne samo višim stopama reciklaže, već i čistijim javnim površinama, smanjenju otpada u prirodi, većoj dostupnosti kvalitetnih recikliranih materijala i razvoju cirkularne ekonomije. U tom smislu, depozitni sistem nije samo mera zaštite životne sredine, već i ekonomska i društvena investicija koja može doneti dugoročne koristi građanima, privredi i lokalnim zajednicama.

(Foto: TOMRA)

SRDA: Kompanija TOMRA je partner u okviru projekta „Podrška uvođenju depozitnog sistema”. Kako ste odlučili da učestvujete u ovom projektu i koja je uloga Vaše kompanije?

– TOMRA već više od 50 godina podržava razvoj i funkcionisanje depozitnih sistema širom sveta. Kroz iskustvo sa više od 60 tržišta videli smo kako dobro osmišljeni depozitni sistemi mogu povećati stope prikupljanja ambalaže, smanjiti količine otpada u prirodi i obezbediti kvalitetne materijale za reciklažu.

Projekat „Podrška uvođenju depozitnog sistema” prepoznali smo kao važnu priliku da doprinesemo tranziciji Srbije ka cirkularnoj ekonomiji. Pilot projekti poput ovog imaju značajnu ulogu jer omogućavaju prikupljanje dokaza, praktičnih iskustava i lokalnih saznanja koja mogu podržati donošenje informisanih odluka prilikom kreiranja budućeg nacionalnog sistema.

Naš doprinos prevazilazi obezbeđivanje same tehnologije. Kroz međunarodno iskustvo možemo doprineti diskusijama o dizajnu sistema, operativnim modelima, infrastrukturi za sakupljanje ambalaže i učešću potrošača. Iskustvo iz brojnih zemalja pokazuje da se dugoročna uspešnost depozitnog sistema u velikoj meri određuje još tokom faze njegovog dizajna, zbog čega deljenje dobrih praksi i naučenih lekcija predstavlja važan deo naše uloge.

Istovremeno, obezbeđujemo tehnologiju za automatski prihvat ambalaže koja omogućava praktično testiranje ključnih elemenata budućeg depozitnog sistema u lokalnoj zajednici. Kombinovanjem tehnologije, operativnog znanja i globalnog iskustva želimo da doprinesemo razvoju efikasnog i održivog depozitnog sistema u Srbiji.

SRDA: Predstavite automate odnosno rešenja  koje obezbeđujete u ovom projektu.

– U okviru projekta TOMRA će obezbediti automatizovana rešenja za prihvat ambalaže koja građanima omogućavaju jednostavan i brz povrat iskorišćenih PET boca i limenki. Automati prepoznaju ambalažu, potvrđuju njen povrat, kompaktuju je, izdaju vaučer u skladu sa količinom vraćene ambalaže i evidentiraju transakciju u sistemu. Na taj način simuliraju iskustvo koje građani imaju u savremenim depozitnim sistemima širom Evrope.

Osim same funkcije prikupljanja, ova rešenja obezbeđuju i vredne operativne podatke i uvide o učešću potrošača, pomažući partnerima u projektu da bolje razumeju kako različiti elementi budućeg depozitnog sistema funkcionišu u praksi.

Ovakva rešenja predstavljaju standardnu komponentu depozitnih sistema širom Evrope jer omogućavaju precizno praćenje vraćene ambalaže, povećavaju efikasnost prikupljanja i doprinose obezbeđivanju kvalitetnih tokova materijala za reciklažu. Krajnji cilj nije samo prikupljanje ambalaže, već i stvaranje kvalitetnog recikliranog materijala koji se može ponovo koristiti u proizvodnji nove ambalaže, čime se podržava cirkularno korišćenje resursa.

(Foto: TOMRA)

SRDA: Kako se pripremaju prodajni objekti za ovakav projekat, imajući u vidu da je potrebno simulirati depozitni sistem, uključujući tehnološku integraciju, implementaciju, podsticaje za građane i dr?

– Pilot projekat ovog tipa zahteva pažljivu pripremu svih učesnika. Osim instalacije i integracije opreme, potrebno je obučiti zaposlene u maloprodaji, uspostaviti operativne procedure i definisati jasnu komunikaciju prema građanima. Posebno je važno proceniti kako sistem funkcioniše u svakodnevnom radu trgovaca i kakvo iskustvo potrošači imaju prilikom vraćanja ambalaže.

Važan element projekta predstavlja i mehanizam podsticaja koji motiviše građane da učestvuju i vraćaju ambalažu. Istovremeno, pilot projekat pruža priliku za procenu učešća građana, operativnih procesa, logistike i saradnje između različitih aktera uključenih u sistem prikupljanja.

Kroz ovakav pilot projekat različiti elementi budućeg depozitnog sistema mogu se testirati i evaluirati u realnim uslovima. Cilj nije samo potvrditi da tehnologija funkcioniše kako je planirano, već i prikupiti podatke o ponašanju potrošača, učešću trgovaca i operativnoj efikasnosti sistema. Takva saznanja mogu pomoći u identifikaciji potencijalnih izazova i podržati dizajn efikasnog i praktičnog nacionalnog depozitnog sistema za Srbiju.

SRDA: Da li postoji nešto što ovaj projekat čini drugačijim ili izazovnijim od drugih projekata na kojima ste učestvovali?

– Ono što ovaj projekat čini jedinstvenim jeste činjenica da obuhvata i urbano područje Vrnjačke Banje i okolne ruralne zajednice. To stvara priliku da se proceni kako različiti modeli prikupljanja funkcionišu u sredinama koje imaju različite navike potrošača, infrastrukturu i potrebe.

Jedan od ključnih izazova jeste razumevanje kako budući depozitni sistem može efikasno da odgovori na potrebe zajednica sa različitim karakteristikama, a da pritom ostane jednostavan i pristupačan za građane. Projekat zato omogućava procenu ne samo same tehnologije, već i učešća građana, poslovnih procesa trgovaca i praktičnih aspekata organizacije mreže za prikupljanje ambalaže u različitim uslovima.

Jednako važno, projekat omogućava prikupljanje dokaza i vrednih lokalnih iskustava koja mogu podržati buduće odluke o dizajnu sistema. Takva saznanja mogu biti od velikog značaja prilikom planiranja nacionalnog depozitnog sistema koji će biti efikasan, dostupan i prilagođen specifičnim potrebama Srbije.

ZA SRBIJU ZNAČAJNI PRIMERI SLOVAČKE I RUMUNIJE

SRDA: Imate iskustva u mnogim državama koje su uspostavile depozitni sistem. Kojoj zemlji odnosno kom sistemu je prema Vašoj oceni Srbija najsličnija i na koga bi mogla da se ugleda?

– Svaka zemlja razvija svoj depozitni sistem u skladu sa sopstvenim specifičnostima, pa direktna poređenja nisu uvek jednostavna. Ipak, Srbija može mnogo da nauči iz iskustava zemalja koje su uspešno uvele depozitne sisteme poslednjih godina, pre svega Slovačke i Rumunije.

Ove zemlje predstavljaju posebno relevantne primere jer je reč o relativno mladim depozitnim sistemima koji su uspostavljeni u kratkom vremenskom periodu i koji su zahtevali koordinaciju velikog broja učesnika kako bi implementacija bila uspešna. Rumunija predstavlja posebno relevantan primer zbog regionalne blizine, slične maloprodajne strukture i izazova uspostavljanja nacionalnog sistema od samog početka.

Istovremeno, važno je naglasiti da ne postoji univerzalno rešenje koje se može jednostavno prekopirati. Ključ uspeha leži u prilagođavanju međunarodnih dobrih praksi lokalnim uslovima i potrebama građana, trgovaca, proizvođača i drugih učesnika. Iako Srbija može naučiti mnogo iz iskustava susednih zemalja, budući sistem treba da bude kreiran u skladu sa specifičnostima i prioritetima srpskog tržišta.

(Foto: TOMRA)

SRDA: Koja zemlja, u kojoj su postavljena TOMRA rešenja, ostvaruje najbolje rezultate u prikupljanju i reciklaži ambalažnog otpada?

– Među najuspešnijim primerima izdvajaju se Norveška i Nemačka, koje imaju dugogodišnje i razvijene depozitne sisteme. U Norveškoj se poslednjih godina ostvaruju stope povrata depozitne ambalaže od oko 92%, dok u Nemačkoj stope povrata jednokratne ambalaže obuhvaćene depozitnim sistemom prelaze 98%.

Ovi rezultati pokazuju efikasnost dobro osmišljenog depozitnog sistema u prikupljanju velikih količina PET boca i limenki za reciklažu. Vraćanjem materijala u čistom i odvojenom toku, depozitni sistemi omogućavaju da vredni resursi ostanu u upotrebi i da se recikliraju u nove boce i limenke, čime se podržava razvoj cirkularne ekonomije.

SRDA: Građani u Srbiji su veoma zainteresovani za uvođenje depozitnog sistema. Koji su koraci neophodni za uvođenje takvog sistema na nacionalnom nivou?

– Najvažniji korak je uspostavljanje jasnog regulatornog okvira koji definiše odgovornosti svih učesnika u sistemu. Jednako važno je usaglašavanje proizvođača, trgovaca, kompanija za upravljanje otpadom, državnih institucija i drugih relevantnih aktera oko ključnih elemenata dizajna sistema.

Nakon toga slede izbor operatera sistema, razvoj IT infrastrukture, dizajn mreže za prikupljanje i logistiku, kao i uspostavljanje pogodnih mesta za povrat ambalaže. Takođe je potrebno obezbediti dovoljno vremena za pripremu kako bi se svi učesnici uspešno prilagodili novom sistemu.

Edukacija građana je podjednako važna. Iskustva iz drugih zemalja pokazuju da građani veoma brzo prihvataju depozitne sisteme kada su jednostavni za korišćenje i kada su njihove koristi i svrha jasno objašnjene. Učešće građana je na kraju jedan od ključnih faktora uspeha svakog depozitnog sistema.

(Foto: TOMRA)

SRDA: Kada očekujete da će depozitni sistem zaživeti u Srbiji na nacionalnom nivou?

– Vremenski okvir implementacije zavisiće pre svega od regulatornog procesa i odluka koje donesu nadležne institucije u Srbiji. Važan naredni korak predstavlja završetak zakonodavnog okvira i postizanje saglasnosti o ključnim elementima dizajna sistema u konsultaciji sa učesnicima koji će imati odgovornosti u budućem depozitnom sistemu.

Nakon donošenja tih odluka potrebno je obezbediti dovoljno vremena za pripremu proizvođača, trgovaca, logističkih partnera i drugih učesnika kako bi se uspostavila neophodna infrastruktura i operativni procesi. Iskustva drugih evropskih zemalja pokazuju da rokovi implementacije zavise od složenosti sistema i nivoa pripremljenosti.

Zemlje poput Slovačke i Letonije imale su približno 12 do 13 meseci između donošenja konačnih odluka i početka rada sistema, dok su u mnogim slučajevima pripremni periodi trajali i do 24 meseca kako bi implementacija bila uspešna.

Pilot projekti poput ovog u Vrnjačkoj Banji imaju važnu ulogu jer omogućavaju sticanje praktičnih znanja i prikupljanje podataka koji mogu podržati buduće odluke i pomoći svim učesnicima da se bolje pripreme za uspešno uvođenje sistema.

SRDA: Koji su planovi kompanije TOMRA u Srbiji u narednom periodu?

– TOMRA želi da nastavi da bude pouzdan partner u razvoju održivijih sistema za upravljanje ambalažom i resursima u Srbiji. Nastavićemo saradnju sa državnim institucijama, privredom, trgovcima, proizvođačima i stručnom zajednicom kako bismo podelili međunarodna iskustva i doprineli diskusiji o efikasnom dizajnu depozitnog sistema.

Kako Srbija nastavlja svoj put ka cirkularnoj ekonomiji, TOMRA je spremna da podrži naredne faze procesa kroz deljenje globalnog iskustva, doprinos dizajnu i operativnom modelu sistema, podršku pripremi zainteresovanih strana, kao i kroz tehnologiju i implementaciono znanje. Naše iskustvo sa više od 60 tržišta pokazuje da su kvalitetna saradnja i dobro promišljene odluke u fazi dizajna ključ uspešnog sistema.

Istovremeno, svesni smo da odluke o budućem depozitnom sistemu pripadaju institucijama i zainteresovanim stranama u Srbiji. Naša uloga je da taj proces podržimo praktičnim iskustvom, objektivnim saznanjima i proverenim rešenjima.

Verujemo da depozitni sistem nije samo alat za povećanje stope prikupljanja ambalaže, već i jedan od najefikasnijih mehanizama za smanjenje otpada u prirodi, očuvanje vrednih resursa i omogućavanje kvalitetne reciklaže u okviru cirkularne ekonomije.

Napomena: Tekst je objavljen u sklopu projekta „Podrška uvođenju depozitnog sistema u Srbiji” koji se realizuje u okviru programa razvojnog partnerstva sa privatnim sektorom (develoPPP) nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), a sprovodi ga Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH u saradnji sa kompani jama Ball Pakovanja Evropa, TOMRA i Solagro Smart Recycling uz podršku međunarodnog programa Svaka limenka se računa.