Nemačka ima 50.000 automata u prodavnicama u koje građani mogu da odlože za reciklažu limenke, PET i staklene boce. U ovoj zemlji godišnje se na tržište stavi 20 milijardi ambalažnih jedinica. Stopa povrata ambalaže kroz depozitni sistem je veća od 96%.

Da bi se dostigao najbolji rezultat u EU i u svetu potrebne su godine osmišljavanja, testiranja sistema i ispravljanja greški, i na kraju kreiranje fleksibilnog depozitnog sistema koji danas može da se prilagodi različitim promenama na tržištu.

Portal SRDA je početkom oktobra sa predstavnicima privrede i institucija iz Srbije, a u organizaciji Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju – GIZ, učestvovao u studijskoj poseti Nemačkoj čiji cilj je bio detaljnije upoznavanje funcionisanja depozitnog sistema. Poseta je realizovana u okviru projekta “Podrška uvođenju depozitnog sistema” koji u Srbiji sprovodi GIZ sa partnerima.

U ovom tekstu predstavljamo istoriju upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom u Nemačkoj i današnje funkcionisanje najuspešnijeg depozitnog sistema.

Učesnici studijske posete imali su priliku da iz prve ruke odnosno od glavnih institucija saznaju o ovim temama. Prezentacije su održali Susanne Kürschner direktorka Deutsche Pfandsystem Gmbh – DPG (Nemački sistem povratne ambalaže d.o.o.) i Gerhard Kotschik iz Savezne agencije za zaštitu životne sredine Nemačke.

(Delegacija iz Srbije na prezentaciji u kompaiji DPG)

Kako je sve počelo?

Nemački depozitni sistem danas funkcioniše po modelu povrata ambalaže u maloprodajne objekte, u oko 135.000 lokacija širom zemlje. Međutim, nije od početka bilo tako. Nemački depozitni sistem, sistem povrata depozita za jednokratnu ambalažu, ima razvojni put dug 35 godina.

Zaštita višekratne ambalaže

Nemačka Vlada usvojila je Uredbu o ambalaži 1991. godine kojim je usvojen princip produžene odgovornosti proizvođača (EPR). Definisana je zaštitna kvota kojom je najmanje 72% svih pića moralo biti flaširano u višekratnoj ambalaži. Tada cilj nije bio da se uvede depozit za jednokratnu ambalažu, već zaštita višekratne ambalaže. Uredba je sadržala odredbu da će obavezni depozit na jednokratnu ambalažu automatski stupiti na snagu ukoliko udeo višekratne ambalaže na nacionalnom nivou padne ispod 72%.

Pad kvote od 72%

Tokom 1997. i 1998. godine udeo višekratne ambalaže pao je ispod propisanih 72%. Industrija i maloprodajni lanci su se skoro čitavu deceniju protivili uvođenju depozita, pokrenuvši oko 8.000 sudskih tužbi u uverenju da obaveza nikada neće zaživeti u praksi.

Obavezni depozit u Nemačkoj je počeo 2003. godine, ali to nije bio jedinstven i skladan sistem. U prvim godinama, oni koji su prodavali jednokratnu ambalažu morali su da prime nazad samo onu ambalažu koju su sami prodali. Zbog toga su potrošači praznu ambalažu morali da vraćaju tačno u onu prodavnicu ili trgovački lanac u kojem su je kupili, često uz prilaganje fiskalnog računa kao dokaza.

Kriza limenki

Diskonti i trgovački lanci počeli su da naručuju plastične boce specifičnih oblika kako bi u svoje objekte primali isključivo sopstvenu ambalažu. Pošto oblik limenke nisu mogli da promene, trgovci su jednostavno izbacili limenke iz prodaje. Zbog toga je godišnji promet limenki u Nemačkoj u kratkom roku pao sa 7-8 milijardi na svega 300 miliona komada.

Svo ovo iskustvo je pokazalo da mora postojati jedinstvena oznaka, tehnički standard i jasan proces povrata kako bi sve funkcionisalo jednostavno i na nacionalnom nivou za potrošače i prodavce.

Osnivanje DPG

U 2006. godini izgrađen je zajednički sistemski okvir. Kako bi se prevazišao neodrživ i fragmentisan sistem, maloprodaja i industrija pića su se ujedinile i osnovale preduzeće Deutsche Pfandsystem GmbH (DPG) koje ove godine proslavlja 20 godina rada.

DPG je formiran kao potpuno privatno telo u vlasništvu – 50% Savezno udruženje nemačke maloprodaje (HDE) i 50% Savezno udruženje nemačke prehrambene industrije (BVE), sa 0% državnog kapitala.

DPG je decentralizovana organizacija, odnosno ovaj operater sistema nije uključen u operativno poslovanje. DPG postavlja pravila i standarde kako bi se obaveze izvršavale direktno između industrije i maloprodaje.

Ova organizacija nema ovlašćenje da klasifikuje da li neki proizvod pripada sistemu ili ne. Za to je nadležan Centralni registar ambalaže (ZSVR). Sprovođenje zakona i kažnjavanje, takođe, nije njihova nadležnost, već posao državnih organa.

Kako danas funkcioniše depozitni sistem?

Već 20 godina potrošači mogu da vrate limenke, staklene i PET boce u sve prodavnice, uz izuzetke za male prodavce sa prodajnim prostorom manjim od 200 kvadrata koji preuzimaju samo ambalažu onih formata koje i sami prodaju.

PET boce i limenke u depozitnom sistemu

Osnovno zakonsko pravilo je da proizvođači moraju naplatiti najmanje 0,25 EUR (sa PDV-om) za jednokratnu ambalažu. Tipični formati su jednokratne plastične boce i limenke za piće, sa fokusom na zapremine od 0,1 do 3 litra. Jednokratna staklena ambalaža je malo zastupljena.

Kasnije je došlo do ključnih proširenja. Od 2024. godine gotovo svi sektori pića su obuhvaćeni, uključujući mešane mlečne napitke i druge tečne mlečne proizvode u jednokratnim plastičnim bocama. Zakonski izuzeci i dalje važe za određene kategorije, kao što je višeslojna ambalaža za napitke (tetrapak).

Jednokratna staklena ambalaža bez depozita (poput staklenih flaša od vina, žestokih pića, sirćeta, ulja ili tegli od zimnice i džemova) se naravno ne baca već građani odlažu u kontejnere za staklo u koje se razvrstava prema boji – belo, braon, zeleno.

Oznaka na ambalaži i posebna mastilo

Zbog visoke vrednosti depozita i granica sa devet država bez istog sistema, DPG je uveo zaštićeni logo štampan posebnim optičkim sigurnosnim mastilom koje mogu koristiti samo sertifikovane štamparije, a prepoznaju ga senzori u automatima. Taj znak, koji se sastoji od flaše, limenke i strelice, štampan specijalnim mastilom, identifikuje jednokratnu ambalažu.

Depozit 25 centi

Depozit uvek iznosi 25 centi i to se primenjuje od samog početka sistema. Nemaju potrebu da povećavaju iznos depozita. Iznos od 25 centi pruža izuzetno snažan finansijski podsticaj.

Određeni procenat ambalaže se uvek izgubi ili odnese u inostranstvo, pa je stopu povrata od 100% statistički teško dostići.

Automati i ručno sakupljanje

U prodavnicama je postavljeno oko 50.000 registrovanih automata u koje građani mogu da odlažu jednokratnu ambalažu odnosno PET i staklene boce i limenke. Više od 95% ambalaže se sakuplja putem automata.

Mali trgovci mogu da preuzimaju ambalažu manuelno, pakuju ih u džakove, a zatim je predaju namenskim centrima za brojanje i razvrstavanje. Ambalaža mora proći kroz automatizovano brojanje da bi se generisao set podataka za obračun depozita. Ručno prikupljanje čini manje od 5% ukupne količine.

Kako izgleda operativni tok depozitnog sistema?

Prvo, proizvođač stavlja na tržište jasno identifikovanu ambalažu sa depozitom. Potom, trgovac naplaćuje depozit prilikom prodaje pića potrošaču. Potrošač vraća praznu ambalažu, mašina prepozna ambalažu pa je sabija ili drobi ambalažu čime se poništava depozitna vrednost, sprečava prevara višestrukim ubacivanjem i smanjuje transportni volumen. Trgovac refundira depozit potrošaču.

Onog trenutka kada se ambalaža preda i uništi, u mašini se generiše sirovi set podataka koji je osnova za poravnanje depozita. Trgovac na osnovu tih podataka potražuje novac direktno od prvog distributera. Ovaj proces u praksi obavljaju specijalizovane klirinške kuće (Pfanderstatter-pružaoci usluga poravnanja) koje sakupljaju podatke iz hiljada radnji i ispostavljaju zbirne fakture ka stotinama proizvođača.

Prikupljen ambalažni otpad pripada trgovcu koji prodajom materijala pokriva troškove mašina, održavanja, higijene i logistike. Prazna ambalaža odnosno ambalažni otpad se upućuje na recikliranje.

Višekratna ambalaža

Jednokratni depozit i depozit za višekratnu ambalažu su dva potpuno različita sistema. Jednokratni DRS služi za ambalažu koja se koristi jednom, a glavni cilj je sortiranje i reciklaža visokog kvaliteta. U višekratnom sistemu flaše se vraćaju, peru i ponovo pune.

Jednokratna ambalaža je u sistemu preduzeća DPG, dok sistemom višekratne ambalaže upravlja industrija.

Ukupan udeo višekratne ambalaže na nemačkom tržištu pića iznosi oko 43%, dok stopa povrata dostiže 98%.

Visina depozita za višekratnu ambalažu nije fiksno propisana zakonom (za razliku od jednokratnog depozita koji iznosi zakonskih 0,25 EUR), već je određuje sama industrija i zavisi od namene i vrste ambalaže, a cilj je višestruka upotreba pre eventualnog recikliranja.

Za flaše za piće (staklene i višekratni PET) iznos se uglavnom kreće od 0,08 EUR do 0,15 EUR, a u pojedinom slučajevima i do 0,5 EUR.

Osim njih, postoji i vraćanje višekratne ambalaže za hranu za piće, odnosno čaše za napitke i posude za hranu.

***

U narednim tekstovima predstavićemo detaljnije kako građani predaju ambalažni otpad putem automata, kako funkcioniše depozitni sistem u malim radnjama u kome nema automata, kako se koriste višekratne čaše i posude, šta iz depozitnog sistema Nemačke može da se primeni u Srbiji.

***

Studijska poseta je realizovana u okviru projekta „Podrška uvođenju depozitnog sistema u Srbiji” koji se realizuje u okviru programa razvojnog partnerstva sa pri vatnim sektorom (develoPPP) nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), a sprovodi ga Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH u saradnji sa kompani jama Ball Pakovanja Evropa, TOMRA i Solagro Smart Recycling uz podršku međunarodnog programa Svaka limenka se računa.