Kako lokalne samouprave mogu da smanje izloženost opasnim hemikalijama?

Lokalne samouprave svakodnevno donose odluke o proizvodima i materijalima koji se koriste u školama, vrtićima, kancelarijama i drugim javnim objektima. Od sredstava za čišćenje i nameštaja do podnih obloga, boja, tekstila i školskog pribora – izbor proizvoda koji se nabavljaju i koriste može direktno uticati na izloženost građana opasnim hemikalijama.

Iskustva projekta LIFE ChemBee pokazuju da zaposleni u javnim ustanovama, uz odgovarajuću obuku i podršku, mogu da pretvore opšte ciljeve zaštite zdravlja i životne sredine u konkretne promene u svakodnevnom radu.

Promene počinju unutar institucije

Kada govorimo o smanjenju izloženosti opasnim hemikalijama, najčešće se obraćamo potrošačima i domaćinstvima. Međutim, veliki deo svakodnevnog života provodimo u prostorima o čijem uređenju i održavanju ne odlučujemo pojedinačno – u vrtićima, školama, zdravstvenim ustanovama, opštinskim zgradama, javnom prevozu i drugim javnim objektima.

Zbog toga je projekat LIFE ChemBee deo svojih aktivnosti usmerio upravo na lokalne samouprave. Cilj nije bio samo organizovanje jednokratnih obuka, već razvoj modela u kojem stečeno znanje postepeno dovodi do promena u svakodnevnim postupcima zaposlenih i načinu funkcionisanja javnih ustanova.

Foto: freepik

Šta je model eko-podrške?

U okviru projekta, finski model eko-podrške prilagođen je za primenu u javnim ustanovama u Grčkoj i Francuskoj.

Osnovna ideja modela je jednostavna: zaposleni koji dobro poznaju svoju ustanovu prolaze odgovarajuću obuku i postaju interni ambasadori održivosti.

Njihova uloga nije da zamene toksikologe, službe za javne nabavke ili donosioce odluka. Naprotiv, oni pomažu da se stručno znanje poveže sa svakodnevnim funkcionisanjem ustanove. Na taj način mogu da prepoznaju gde se nepotrebno koriste agresivna sredstva za čišćenje, gde nedostaju jasna uputstva, koje navike doprinose stvaranju otpada ili povećanoj izloženosti hemikalijama, kao i gde se kriterijumi nabavke mogu unaprediti.

Dobar interni ambasador može da:

• podseti kolege na pravilno doziranje i bezbedno korišćenje hemijskih proizvoda;
• predloži smanjenje broja sredstava koja se koriste za iste ili slične namene;
• poveže zaposlene zadužene za održavanje, javne nabavke, zaštitu na radu i upravljanje objektom;
• pokrene pregled proizvoda i materijala koji se koriste u ustanovi;
• pomogne da se zahtevi hemijske bezbednosti pretoče u kriterijume javnih nabavki;
• prenosi kolegama kratke i praktične informacije, kako važno znanje ne bi ostalo samo u obimnim stručnim dokumentima.

Iskustva Grčke, Francuske i Finske

U Grčkoj je model, nakon početnog rada sa dve pilot-opštine, proširen na još devet lokalnih samouprava i jedan čitav region. Učesnicima su ponuđene modularne obuke, posebni priručnici i petnaest tematskih materijala namenjenih primeni u svakodnevnom radu.

U Francuskoj je uključeno 14 lokalnih vlasti i javnih institucija, među kojima su bile i institucije u oblasti upravljanja vodama i zdravstvenog osiguranja. Aktivnosti su posebno bile usmerene na endokrine disruptore i povezivanje hemijske bezbednosti sa regionalnim zdravstvenim strategijama.

Finska je podržala prenošenje iskustava organizovanjem međunarodnih poseta i naprednih obuka za više od 200 učesnika. Među njima je bilo 165 direktora vrtića, što je posebno značajno jer odluke o prostoru, higijeni, materijalima i nabavkama u predškolskim ustanovama neposredno utiču na decu kao posebno osetljivu grupu.

Promena koja se širi izvan radnog mesta

Jedan od zanimljivih rezultata programa jeste takozvani „efekat talasa“. Učesnici nova znanja nisu primenjivali samo na radnom mestu. Prema rezultatima projekta, 42,9% učesnika iz Grčke i 55,3% učesnika iz Finske navelo je da je navike usvojene kroz program prenelo i u svoj dom.

Ovakvi rezultati pokazuju širi potencijal praktične edukacije. Zaposleni koji razumeju zašto je određena promena važna ne postaju samo izvršioci novih procedura, već mogu postati pokretači promena među kolegama, u porodici i široj zajednici.

Od dobre volje do trajne prakse

Iskustva projekta pokazuju i da model internih ambasadora održivosti ima najveći efekat kada se ne zasniva isključivo na entuzijazmu pojedinaca. Da bi promena bila održiva, ambasadorima su potrebni podrška rukovodstva, vreme za sprovođenje aktivnosti i dobra povezanost sa službama koje donose odluke o nabavci, održavanju i upravljanju objektima.

Za uspešan program važno je:

• jasno definisati cilj programa i odgovornosti uključenih službi;
• uključiti zaposlene iz različitih sektora, umesto oslanjanja na samo jednu osobu;
• obezbediti kratke, modularne obuke prilagođene konkretnom radnom mestu;
• napraviti pregled početnog stanja i odrediti nekoliko ostvarivih prioriteta;
• pratiti promene kroz konkretne pokazatelje, kao što su broj zamenjenih proizvoda, uvedeni kriterijumi nabavke ili
• broj obučenih zaposlenih;
• periodično obnavljati znanje i omogućiti razmenu iskustava između ustanova.

Kako bi sličan model mogao da izgleda u Srbiji?

Model eko-podrške mogao bi se prilagoditi lokalnim uslovima bez stvaranja potpuno nove administrativne strukture. Početak može biti relativno jednostavan: jedna lokalna samouprava, nekoliko javnih ustanova i jasno definisana prioritetna oblast – na primer, sredstva za čišćenje u vrtićima, materijali koji dolaze u kontakt sa decom ili kriterijumi za nabavku nameštaja.

U pilot-program bi mogli biti uključeni predstavnici lokalne uprave, javnih nabavki, zaštite životne sredine, javnog zdravlja, obrazovanja, održavanja objekata i zaštite na radu. Važnu ulogu mogu imati i organizacije civilnog društva i stručne institucije, koje bi pružile podršku u pripremi obuka i proceni proizvoda.

Prvi cilj ne bi trebalo da bude zamena svih proizvoda koji se koriste, već prepoznavanje nekoliko odluka koje mogu imati najveći efekat.

Jedna dobro osmišljena izmena tehničke specifikacije za proizvod koji se nabavlja za sve vrtiće može imati veći domet od stotinu pojedinačnih saveta roditeljima.

Javne nabavke kao poluga promene

Lokalne samouprave i javne ustanove imaju značajnu kupovnu moć. Svake godine nabavljaju velike količine sredstava za čišćenje, nameštaja, podnih obloga, boja, tekstila, školskog pribora, igračaka i građevinskih materijala.

Uključivanjem odgovarajućih kriterijuma hemijske bezbednosti u postupke javnih nabavki moguće je smanjiti prisustvo opasnih supstanci u proizvodima i materijalima koji se koriste u javnim prostorima, a time i izloženost velikog broja građana.

Zato zelene javne nabavke nisu samo instrument zaštite životne sredine. One mogu biti i važan instrument prevencije, kojim lokalne samouprave kroz svoje odluke o nabavkama istovremeno doprinose zaštiti životne sredine, zdravlja ljudi i stvaranju bezbednijeg okruženja za građane – posebno za osetljive grupe kao što su deca.

Izvor: AlHem