Gradovi bez zagađenja vazduha kao vizija – Kvota za zatvaranje prozora već ispunjena za 2022. godinu

Građani jednog od najzagađenijih gradova se još sećaju kako su dobili savet pre nekoliko godina da zatvore prozore kad je zagađenje. I to od čelnog čoveka državne institucije koji prilikom posete nije rekao šta će konkretno biti preduzeto kako bi se poboljšao kvalitet vazduha.

A nismo ni do danas od nadležnih čuli konačan sveobuhvatan plan, dinamiku realizacije, način finansiranja, kao ni da se uveliko zahuktalo sa poslom i kakvi su rezultati.

U Nacrtu Programa zaštite vazduha za period 2022-2030. kao vizija se navodi – Srbija treba da obezbedi da do 2030. godine svi uživaju u čistom ambijentalnom vazduhu.

Ako se uzme ovo značenje reči vizija – slika stvorena u mašti kao rezultat halucinacije, onda je sasvim moguće da će gradovi sa visokim zagađenjem od 147 dana u 2020. godini prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine odnosno Valjevo, Zaječar 139 dana, Užice 134 dana i dr. imati “čist ambijentalni vazduh” za nepunih 9 godina.

Kad se bolje razmisli, zašto da ne, ako se krene odmah, bukvalno odmah, ono što se može odmah, moguće da je vizija realna.

Visoke kazne za industrijske zagađivače, i zabrana rada dok se ne usklade sa zakonskim parametrima, zabrana loženja lošeg uglja lignita po kućama, visoke kazne na licu mesta za loženje motornog ulja, zabrana vožnje i uvoza starih automobila, visoke kazne za paljenje ostatatka na poljoprivrednim poljima, i odmah ćemo videti poboljšanje kvaliteta vazduha. Takoreći, nećemo videti vazduh.

Pa posle akcioni plan zamišljenim tempom za druge sporovoznije mere, i doći ćemo do poboljšanja.

A da li će se krenuti odmah?

U Nacrtu programa zaštite vazduha se navodi da broj stanovnika izloženih vazduhu lošeg kvaliteta u Srbiji raste od 2013. godine.

– Broj gradova u zoni Srbija i zoni Vojvodina i aglomeracija sa vazduhom lošeg kvaliteta raste od 2013. godine, kada je 26,7% svih stanovnika gradovima i aglomeracija bilo izloženo vazduhu treće kategorije, dok je taj procenat 2019. godine narastao na 44%. Kada posmatramo samo gradove i aglomeracije u kojima postoji praćenje kvaliteta vazduha u zoni Srbija i zoni Vojvodina, može se uočiti da se kvalitet vazduha pogoršava.

Zona predstavlja deo teritorije Srbijе određen u cilju ocenjivanja i upravljanja kvalitetom vazduha.

Aglomeracija je zona sa više od 250.000 stanovnika.

Vazduh 3. kategorije – prekomerno zagađen vazduh gde su prekoračene tolerantne vrednosti za jednu ili više zagađujućih materija.

Prema Zakonu o zaštiti vazduha iz 2009. godine Strategiju zaštite vazduha je trebalo usvojiti još 2011. godine, a prema izmenjenoj i dopunjenoj verziji Zakona iz 2013. godine do 1. januara 2015. godine. Strategija zaštite vazduha nije usvojena u predviđeno vreme. Izmenom Zakona iz 2021. predviđeno je da Strategija zaštite vazduha bude usvojen 2 godine od usvajanja zakona.

Javna rasprava o Nacrtu programa zaštite vazduha bila je od 19. novembra do 8. decembra 2021. godine, te bi bilo očekivano da konačan dokument bude usvojen.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) navodi da se nijedan nivo zagađenja vazduha ne može smatrati “bezbednim” i da je veza između zagađenja vazduha i respiratornih i kardiovaskularnih bolesti jasno potvrđena. Stručnjaci konstantno navode da zagađenja vazduha faktor rizika za mnoge bolesti. Za Srbiju se iznose podaci o hiljadama prevremenih smrti usled zagađenja.

Zagađen vazduh izaziva bolesti usled kojih je smanjen kvalitet života, smanjena je i radna sposobnost i produktivnost, a tu je i činjenica da lečenje košta. Tako da kada se govori o uticaju zagađenog vazduha na javno zdravlje treba govoriti i o velikim troškovima. A ipak se govori da su mere za smanjenje zagađenja skupe? Šta je stvarno skupo?

Kvota zagađenja već ispunjena za 2022.

U javnosti se obično kreće sa pričom o zagađenju kad se Beograd nađe u vrhu najzagađenijih svetskih metropola. Ali da pogledamo šta se sada dešava sa gradovima širom Srbije s obzirom na to da smo videli da su već danima bila prekoračenja graničnih vrednosti.

Granična vrednost za srednje dnevne koncentracije suspendovanih čestica PM10 iznosi 50 mikrograma po kubnom metru i ne sme se prekoračiti više od 35 puta odnosno 35 dana u jednoj kalendarskoj godini, propisuje Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha.

– U ovoj godini situacija je u prvih nekoliko meseci, tokom kojih je trajala grejna sezona, bila praktično ista ili lošija nego prethodnih godina. Iako ne možemo koristiti srednje godišnje prosečne vrednosti s obzirom na to da je jasno da će se veći deo prekoračenja javiti upravo u “hladnom” delu godine, možemo se poslužiti brojem prekoračenja srednje dnevne granične vrednosti. Do 19. aprila 2022. godine na čak 18 stanica od 29 u “državnom” sistemu automatskog monitoringa kvaliteta vazduha koje vrše monitoring PM10 čestica došlo je do ispunjenja ove svojevrsne kvote od 35 dana – rekao je za portal Srda Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije (NEA) i tvorac mobilne aplikacije xEco koja meri aerozagađenje.

Stanice i broj dana sa prekoračenjima u 2022.

1. Valjevo 91
2. Novi Pazar 79 
3. Užice 70
4. Kosjerić 59
5. Obrenovac Centar 59
6. Pirot 59   
7. Popovac 59     
8. Beograd Zemun TB 57 
9. Smederevo Radinac 56
10. Pančevo Vojlovica 55
11. Veliki Crljeni 54
12. Čačak 48
13. Beograd Lazarevac 46
14. Smederevo Centar 45
15. Pančevo Starčevo 38
16. Beograd Mostar 36
17. Niš O.Š. Sv. Sava 35
18. Beograd Stari grad 35

Lekić kaže da se PM10 čestice prate na 35 stanica u ovom trenutku ali je 6 stanica u Beogradu uključeno u sistem u toku januara meseca pa nemaju kompletne nizove podataka.

Kako napominje naš sagovornik, može se zaključiti da u svim gradovima u centralnoj Srbiji u kojima postoji merenje, na jednoj ili više stanica već do danas je prekoračen dozvoljeni broj dana definisan Uredbom.

– To istovremeno znači da će svi ovi lokaliteti a prema definisanim zonama i aglomeracijama biti svrstani u treću, najlošiju kategoriju vazduha. Napominjem da je to bez teritorije Autonomne pokrajine Vojvodina, za koju u centralnom sistemu kojim upravlja Agencija za zaštitu životne sredine postoje samo podaci za jednu stanicu u Novom Sadu i tri u Pančevu od kojih su dve takođe ispunile dozvoljeni bonus dana sa prekoračenjem.

Lekić navodi da je poseban slučaj u Boru gde se kao glavna zagađujuća materija pojavljuje sumpor-dioksid.

– Tu takođe imamo prekoračenja trajanje Uredbom definisanog broja ponavljanja prekograničnih koncentracija i to na stanici Bor-Gradski park gde su srednje časovne granične vrednosti prekoračene 47 puta (a u toku godine je dozvoljeno maksimalno 24 puta) dok su srednje dnevne granična vrednosti prekoračene 4 puta (dozvoljeno 3 u toku cele godine).

Agencija za zaštitu životne sredine objavljuje izveštaj za prethodnu godinu polovinom tekuće. Tako da ćemo tek zvanično saznati situaciju za 2021. godine. Već sad znamo da nas u 2022. zagađenje uveliko truje.

– Agencija čeka da prikupi podatke iz tzv. manuelnog monitoringa odnosno iz gradova u kojima nema automatskog monitoringa. Podsetiću, u čak 17 od 29 gradova sa više od 50 hiljada stanovnika uopšte ne postoji državni automatski monitoring PM čestica iako u ovom trenutku na teritoriji Srbije već funcioniše više od 400 građanskih, “portabl” analizatora, koji prevashodno mere koncentracije upravo ovih čestica, za koje se pokazalo da predstavljaju dominantan pokazatelj povišenih nivoa zagađenja u Srbiji – napominje Lekić.

Nadležni se pravdaju da je ovo višedecenijski problem i prođoše godine u tom izgovoru. Postoje konkursi za građane i javne ustanove za subvencije za zamenu kotlova, za solarne panele i toplotne pumpe i sl. u cilju smanjenja zagađenja vazduha ali te aktivnosti ne deluju sistemski organizovano u okviru šire slike, mali su budžeti itd.

– Ono što očigledno nedostaje je provera rezultata odnosno verifikacija postignutog u kontekstu smanjenja zagađenja. To do sada nismo videli, nikada nismo čuli od nadležnih instiucija da se u nekom periodu implementacije mera dogodilo bilo šta u kontekstu smanjenja nivoa zagađujućih materija. Zašto? Jednostavno zato što se to nije dogodilo što istovremeno znači da za nedostatak opipljivih rezultata niko nije ni snosio bilo kakvu odgovornost a građani su uskraćeni za informaciju o ukupnom iznosu novčanih sredstava potrošenih u cilju smanjenja zagađenja bez ikakvog vidljivog rezultata – objašnjava naš sagovornik.

Kakvi nam meseci predstoje?

Kreće lepo vreme pa i period kada se zagađenje vazduha ne vidi golim okom pa se i javnost primiri. Pitali smo sagovornika o zagađenju u narednom periodu:

– Van grejne sezone osnovni izvori zagađenja su termo-energetski sektor, industrija i naravno sa nešto manjim doprinosom saobraćaj u većim gradovima. Tu takođe nema napretka, jednostavno je uporediti količine emisija zagađujućih materija iz velikih postrojenja, nema značajne promene u poslednjih desetak godina. Saobraćaj je poseban problem i svakodnevne saobraćajne gužve na ulicama velikih gradova govore da se ni u toj oblasti u skorije vreme neće dogoditi nikakav napredak, naprotiv.

Dokle ćemo zatvarati prozor?

#Srdim se

Suzana Obradović