Izloženost hemikalijama povezana sa zdravstvenim problemima muškaraca: skrivena kriza u Evropi

Kada govorimo o hemikalijama i zdravlju, najčešće mislimo na zaštitu dece, trudnica ili potrošača uopšte. Međutim, sve veći broj naučnih dokaza ukazuje da postoji još jedna važna, ali često zanemarena grupa, a to su muškarci.

Novi naučni izveštaj organizacije Health and Environment Alliance (HEAL), “Chemical pollution and men’s health: A hidden crisis in Europe” upozorava da izloženost štetnim hemikalijama može biti povezana sa nizom zdravstvenih problema kod muškaraca, uključujući smanjenje plodnosti, hormonske poremećaje, rak prostate i rak testisa. Izveštaj posebno ističe endokrine ometače, PFAS supstance, teške metale i mikroplastiku kao grupe hemikalija koje izazivaju naročitu zabrinutost.

Zdravlje muškaraca nije samo pitanje genetike i životnog stila

Foto: Pexels/Wolrider YURTSEVEN

Dugo se smatralo da su problemi poput smanjenog kvaliteta sperme, neplodnosti ili hormonskih poremećaja pre svega posledica genetike, godina, stresa, ishrane i drugih životnih navika. Međutim, danas znamo da je ta slika znatno složenija. Iako genetika i način života imaju važnu ulogu, oni nisu jedini faktori koji utiču na reproduktivno zdravlje.

Muškarci su svakodnevno izloženi različitim hemikalijama iz hrane, vode, vazduha, potrošačkih proizvoda, ambalaže, kućne prašine, kozmetike, sredstava za čišćenje, tekstila, kao i iz profesionalnog okruženja. Neke od tih supstanci mogu da utiču na endokrini sistem i reproduktivne organe, kao i na procese ključne za stvaranje spermatozoida.

HEAL izveštaj navodi da je rak prostate danas treći najčešće dijagnostikovan rak kod muškaraca u EU, sa oko 330.000 novih slučajeva godišnje. Rak testisa je u porastu, naročito kod mlađih muškaraca (od 15-44 godina), dok muška neplodnost pogađa veliki broj parova. Posebno zabrinjava podatak da je broj spermatozoida, odnosno njihov broj, globalno opali za više od 50% od 1970-ih godina, pri čemu se slični trendovi beleže i u Evropi.

Koje hemikalije su posebno problematične?

Foto: Pixabay/Bokskapet

Među supstancama koje izazivaju najveću zabrinutost nalaze se ftalati, bisfenoli, pesticidi, PFAS supstance, teški metali i mikroplastika.

Ftalati se koriste kao omekšivači plastike, naročito PVC-a, ali se mogu naći i u određenim proizvodima za ličnu negu, ambalaži i medicinskoj opremi. Oni mogu delovati antiandrogeno, odnosno mogu ometati dejstvo muških polnih hormona (na način da blokiraju receptore za androgene ili smanjuju proizvodnju androgena)

Bisfenoli, među kojima je najpoznatiji BPA (bisfenol A), koriste se u nekim vrstama plastike, oblogama konzervi i termalnom papiru. BPA je poznat po tome što može da imitira dejstvo estrogena i utiče na hormonsku ravnotežu.

PFAS supstance koriste se zbog njihovog svojstva otpornosti na vodu, masnoću i toplotu. Mogu se naći u određenim premazima, tekstilu, ambalaži za hranu i vatrogasnim penama.

Istraživanja su pokazala prisustvo mikroplastike u ljudskoj krvi, placenti, semenu i testikularnom tkivu. Prema HEAL izveštaju, nova istraživanja ukazuju da mikroplastika može biti povezana sa oksidativnim stresom, upalom, poremećajem stvaranja spermatozoida i promenama u proizvodnji testosterona.

“Koktel efekat”: istovremeno dejstvo više hemikalija

Jedan od najvećih izazova za procenu rizika od hemikalija je činjenica da ljudi nisu izloženi jednoj supstanci, već velikom broju hemikalija istovremeno.

Upravo zato se sve više govori o takozvanom koktel efektu, odnosno mogućnosti da kombinovana izloženost većem broju supstanci dovede do jačeg ili drugačijeg efekta nego što bi se očekivalo posmatranjem svake supstance pojedinačno. Ovo je naročito važno za hemikalije koje utiču na endokrini sistem, jer i male promene u hormonskoj regulaciji mogu biti značajne tokom osetljivih perioda razvoja, puberteta ili reproduktivnog doba.

Štetni uticaj se ne završava na jednoj generaciji

Jedna od najvažnijih poruka izveštaja jeste da se posledice izloženosti hemikalijama ne moraju odnositi samo na osobu koja je direktno izložena. Izloženost endokrinim ometačima pre i za vreme trudnoće može uticati na razvoj reproduktivnog sistema muškog potomstva. Takođe, sve više se istražuje i uloga izloženosti očeva pre začeća.

HEAL izveštaj navodi da izloženost muškaraca određenim zagađivačima pre začeća može biti povezana sa promenama u spermatozoidima, uključujući epigenetske promene (promene u načinu na koji se geni „uključuju“ ili „isključuju“, bez promene DNK sekvence). Drugim rečima, hemijsko zagađenje ne utiče samo na trenutno zdravlje, već može imati posledice i po zdravlje budućih generacija.

Možemo li smanjiti izloženost?

Foto: freepik

Dobra vest je da se stepen izloženosti može smanjiti, posebno kada je reč o svakodnevnim potrošačkim proizvodima. Mala pilot studija objavljena u martu 2026. godine u naučnom časopisu Toxics pod nazivom “Targeting Plastic Exposure in Infertile Couples: A Pilot Intervention Study” ispitivala da li smanjenje izloženosti plastici može uticati na reproduktivno zdravlje parova koji imaju problem sa neplodnošću.

U studiji su parovi tokom određenog perioda dobili smernice kako da smanje kontakt sa plastikom (npr. kroz hranu, vodu i svakodnevne proizvode). Nakon intervencije, istraživači su pratili promene u markerima izloženosti hemikalijama iz plastike i pokazateljima reproduktivnog zdravlja.

Glavni zaključak je da čak i relativno jednostavne promene u svakodnevnim navikama mogu smanjiti nivoe izloženosti određenim hemikalijama iz plastike (naročito BPA i nekih ftalata), što ukazuje na potencijalnu vezu između životne sredine i plodnosti.

Praktične mere smanjenja izloženosti mogu uključiti smanjenje korišćenja plastike u kontaktu sa hranom, naročito pri zagrevanju, korišćenje staklenih ili metalnih posuda, izbegavanje nepotrebnih mirisa i parfemisanih proizvoda, pažljiviji izbor kozmetike i sredstava za čišćenje, kao i smanjenje upotrebe jednokratne plastike. Ove mere nisu zamena za sistemsko reševanje problema, ali mogu biti važan deo prevencije.

Na osnovu ove recenzirane studije, snimljen je i Netflixov dokumentarni film “The Plastic Detox” koji istražuje uticaj mikroplastike i hemikalija iz proizvoda za svakodnevvnu upotrebu na ljudsko zdravlje i plodnost. Kroz priče šest parova koji se suočavaju sa neplodnošću, film prati njihov tromesečni pokušaj da smanje izloženost plastici i pokaže kako male životne promene mogu uticati na organizam. Dokumentarac kombinuje lične ispovesti i naučna istraživanja, otvarajući važna pitanja o savremenom načinu života i njegovom uticaju na buduće generacije.

Individualni izbor nije dovoljan

Važno je naglasiti da odgovornost ne sme biti prebačena samo na građane. Potrošači ne mogu sami da kontrolišu sve hemikalije kojima su izloženi. Oni ne mogu sami da znaju I razumeju sastav i oznake na svakoj ambalaži, premazu, tekstilu, građevinskom materijalu ili proizvodu koji dolazi u kontakt sa hranom.

Za to je ključna javna politika. HEAL izveštaj posebno naglašava značaj revizije REACH regulative, primene Strategije EU za održivost u oblasti hemikalija i boljeg usklađivanja politika hemijske bezbednosti sa javnim zdravljem. Jedna od važnih preporuka je da regulatorne mere moraju bolje da prepoznaju izloženost smešama hemikalija, brže ograniče upotrebu najopasnijih supstanci i tretiraju srodne hemikalije kao grupe, kako bi se izbegla zamena jedne problematične supstance drugom sa sličnim štetnim efektima.

Tema hemijskog zagađenja i zdravlja muškaraca takođe je važna jer otvara širu raspravu o prevenciji. Umesto da o problemima govorimo tek kada se pojave bolest, neplodnost ili endokrini poremećaji, potrebno je da se više pažnje posveti smanjenju izloženosti štetnim hemikalijama pre nego što šteta nastane.

Hemijsko zagađenje ulazi u naše domove, hranu, vodu, vazduh i svakodnevne proizvode. Kada govorimo o zdravlju muškaraca, sve više dokaza pokazuje da izloženost određenim hemikalijama može imati ulogu u problemima koji su dugo posmatrani odvojeno: neplodnost, smanjeni kvalitet sperme, endokrini poremećaji i neke vrste raka.

Zato je ova tema važna ne samo za lekare i naučnike, već i za donosioce odluka, industriju, potrošače i javnost. Prevencija počinje onda kada prepoznamo da zdravlje nije samo rezultat individualnih izbora, već i kvaliteta okruženja u kojem živimo.

Izvor: AlHem