Nije tačno da u Srbiji ima 2.658 divljih deponija, niti da ih ima 3.500

Koliko divljih deponija ima u Srbiji niko ne zna, ali redovno se objavljuju netačne informacije da ih ima oko 2.000 ili oko 3.000 ili oko 3.500.

Ako ima 2.658 divljih deponija u 174 jedinica lokalne samouprave, kako piše u poslednjem izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine, to bi značilo da svaka lokalna samouprava ima samo 15-16 divljih deponija. Ili, ako ih ima 3.500 što se često navodi kao procenjen podatak, to bi značilo da gradovi i opštine imaju u proseku 20 divljih deponija. Koliko ste ih vi videli u svom mestu?

Broj divljih deponije se sigurno ne meri u nekoliko hiljada već minimum u desetinama hiljada.

Kako znamo da nema 2-3 hiljade divljih deponija?

U Izveštaju o upravljanju otpadom u Republici Srbiji u period 2011-2024, koji je nedavno objavila Agencija za zaštitu životne sredine, navodi se broj od 2.658 divljih deponija u 2024. godini.

Od ukupnog broja gradova i opština 6 lokalnih samouprava su poslale izjavu da na svojoj teritoriji
nisu imale ni jednu divlju deponiju, a to su Crna Trava, Tutin, Bajina Bašta, Sremski Karlovci, Čajetina, Bački Petrovac. Od ovih lokalnih samouprava, Čajetina se godinama ranije hvalila da je rešila problem divljih deponja i da ih nema ni u seoskim sredinama. Ostale lokalne samouprave su bile dosta prisutne po društvenim mrežama i u novinarskim tekstovima da imaju divlje deponije na svojoj teritoriji.

U istom izveštaju Agencije se navodi da je u 7 jedinica lokalnih samouprava prijavljena samo po jedna divlja deponija – Ada, Aleksandrovac, Merošina, Opovo, Srbobran, Titel, Novi Pazar.

Takođe, 6 lokalnih samouprava nisu dostavile nikakve podatke o divljim deponijama na svojim teritorijama – Koceljeva, Paraćin, Pirot, Golubac, Majdanpek, Mionica.

Problem je što opštine i gradovi imaju obavezu da prijave brojno stanje divljih deponija na svojoj teritoriji, ali kako se vidi nisu stvarno u obavezi niti su sankcionisani za nedostavljanje podataka.

Takođe, postavlja se pitanje od ovih lokalnih samouprava što su prijavile podatke, da li su podaci zaista tačni.

Ovde govorimo o pravim divljim deponijama ne o nesanitarnim deponijama gde opštine smeštaju otpad sa svoje teritorije mimo svih pravila i logike.

Čak su iz Ministarstva zaštite životne sredine išle izjave da se procenjuje da u Srbiji ima oko 3.500 divljih deponija.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by SRDA (@srda.rs)

Kako znamo da je broj divljih deponija značajno veći?

Vidimo da podaci Agencije nisu tačni. Ranije se pojavljivao u javnosti broj od nekoliko desetina hiljada ali dok se bar približno ne evidentiraju divlje deponije ne zna se tačna cifra.

Obično primetimo bačen otpad na gomilu na obodima gradova, pored puteva, ili kad se nakupi u nekoj reci.

Međutim, “zgodno” mesto za otpad u seoskim sredinama jeste šuma. I to ne jedno mesto u jednom selu, već svaki zaselak ima svoju deponiju u šumi, a neki i po više. Tako da, na primer, u jednom selu u zapadnoj Srbiji možete pronaći desetine divljih deponija u šumi.

Kako onda ima 15-20 divljih deponija na teritoriji cele lokalne samouprave?

***

Više informacijama o problemima divljih deponija možete pronaći u tekstu Nepoznat broj divljih deponija u Srbiji – Priča se o savesti, a nema sistema, kontejnera, edukacije, ni kaznene politike – SRDA