Upotreba pepele iz termoelektrana u industriji isplativa, ali u Srbiji i dalje nedovoljna

Naučna savetnica Instituta za nuklearne nauke Vinča Marija Šljivić Ivanović izjavila je da je korišćenje pepele iz termoelektrana, koga i u Srbiji ima u velikim količinama, isplativo i da se može koristiti u građevinarstvu, ističući da zemlje poput SAD, Nemačke, Japana i Holandije njegovim korišćenjem štede resurse i novac, prenosi Beta.

Ona je, na konfereciji “Pepeo, šljaka, gips – sirovine za cirkularnu zelenu ekonomiju”, istakla i da je upotreba pepela i šljake, kao sekundarnih sirovina koje nastaju usled rada termoelektrana, raznovrsna – u građevinarstvu kao dodatak cementu i za proizvodnju betona, za sintezu zeolita, geopolimera, u zaštiti životne sredine.

Objasnila je da je i se u zaštiti životne sredine pepeo koristi pored ostalog u tretmanu visoko kontaminiranih otpadnih voda iz rudnika.

Šljivić Ivanović je navela i da gipsa, kao još jedne sirovine koja nastaje radom termoelektrana, ima u manjim količinama, ali je visoke je čistoće i može se koristiti kao dodatak cementu u građevinarstvu, hemijskoj i farmaceutskoj industriji.

Direktor Sektora za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost EPS Milena Đakonović je ukazala da se u termoelektranama u Srbiji godišnje generiše oko sedam miliona tona pepela i šljake.

– Mahom se najveći deo toga odlože, a količina koju EPS proda je i dalje veoma mala – rekla je Đakonović.

Dodala je da se gips generiše samo u postrojenju za odsumporavanje u termoelektrani “Kostolc B”, oko 150.000 tona na godišnjem nivou i za sada se sva količina proda.

Najavila je da tokom aprila očekuju da počne sa probnim radom i odsumporavanje u termoelektrani “Nikola Tesla” (TENT) A – blokovi od tri do šest, kao i da će tu nastati mnogo veća količina gipsa, jer je kapacitet blokova veći.

– Na TENT-u B planirano je da se završi postrojenje za odsumporavanje naredne godine, što će povećati opet količinu gipsa za prodaju, i kada se doda i postojeći B3, koji samo što nije pušten u rad, a koji će takođe generisati određenu količinu, jasno je da će EPS imati na raspolaganju za prodaju znatne količine gipsa i videćemo kako će se prodaja te sirovine odvijati – rekla je Đakonović.

Podsetila je da je EPS, zbog pospešivanja i prodaje gipsa, obavio registraciju prema Rič (Reach) uredbi – propis EU, koji olakšava izvoz na njihovo tržište gipsa i svih onih stvari koje se u Srbiji tretiraju kao otpad.

Istakla je da su počele i aktivnosti u vezi sa registracijom i pepela u okviru Rič uredbe.

Ona očekuje da se ta procedura završi u narednih par meseci što bi trebalo da olakša zainteresovanim kupovinu pepela iz EPS-a.

Predsednik Saveta Agencije za energetiku Dejan Popović istakao je da su na Građevinskom fakultetu urađene studije koje su pokazale da se pepeo može koristiti kao odličan građevinski materijal i kao podloga puteva. Naveo je da se u Srbiji pepeo u industriji još uvek koristi u malim količinama zbog čega termoelektrane imaju ogroman problem u vezi sa njegovim odlaganjem.

Popović je ocenio i da je EPS zasitio kompletno tržište Srbije gipsom i zbog toga će očekuje probleme, jer gips nije toliko skup materijal da bi se izvozio.

– Trenutne EPS-ove količine gipsa su samo dva bloka u termoelektrani ‘Kostolac’, a verujem da će ovih dana biti pušten i treći blok, pored toga imamo i TENT A – produkcija gipsa EPS-u će se povećati za više od duplo, pošto TENT A – kolubarski ugalj ima manje sumpora, pa će ovih šest blokova izgledati kao ova tri – naveo je Popović.