Tek će se proceniti kolika je šteta naneta zaštićenom prirodnom dobru – Pionirskom parku

Docentkinja na Biološkom fakultetu Jovana Bila Dubaić izjavila je da će tek po ulasku nadležnih službi u Pionirski park biti moguće proceniti štetu.

Nakon višemesečno postavljenih šatora i drugih nepriličnih ponašanja u njemu koja su mogla da nanesu štetu tom zaštićenom prirodnom dobru, ona je ocenila da je reč o ekstremnom primeru lošeg odnosa i zanemarivanja prirode.

– Priroda zapravo ne može da se bori za sebe. Mi ljudi sa svih strana koristimo prirodu, uništavamo. Ovo je sad bio baš jedan ekstremni primer kako su neki ljudi sebi dali za pravo da ih baš bude briga – kazala je Jovana Bila Dubaić, koja je i doktor ekoloških nauka.

Ona je podsetila da Zavod za zaštitu prirode Srbije, koji je zadužen za kontrolu stanja u zaštićenim prirodnim dobrima, nije mogao da uđe u park, zbog čega za sada nije moguće utvrditi razmere eventualnih oštećenja.

– Koliko meseci pod plastičnim šatorima, paletama, razbijeno je staklo, zakucavani su ekseri po stablima. Tek će se sada moći ući unutra i sagledati situacija, proceniti koliko je stabala oštećeno i u kakvom je stanju zemljište. To sada u ovom trenutku ništa ne znamo – kazala je Jelena Bila Dubaić.

Podsetivši da je Pionirski park zaštićen zbog svojih prirodnih vrednosti, koje su utvrđene stručnim studijama, ona je istakla da će nakon procene stanja biti predložene mere sanacije.

– Kada se neko prirodno dobro stavlja pod zaštitu, to se ne radi odokativno, nego mora da postoji studija koja utvrđuje šta je jedinstveno i vredno – objasnila je ona.

Bila Dubaić je navela da Pionirski park nije samo spomenik prirode već i spomenik kulture, a da su zelene površine u gradovima važne za fizičko i mentalno zdravlje građana, kao i za kvalitet njihovog svakodnevnog života.

Prema njenim rečima, parkovi su mesta susreta za starije ljude, prostor za slobodnu igru dece i mesta na kojima građani mogu da se sklone od gradskog stresa.

Ona je podsetila da su stručnjaci, među kojima su bili biolozi i kolege sa Geografskog fakulteta, ranije sastavili dopis u kojem su naveli prirodne vrednosti Pionirskog parka i ukazali na propise koji se odnose na njegovu zaštitu, tražeći objašnjenje zbog čega nije bio omogućen inspekcijski nadzor.

Posebno je izdvojila rad botaničara, koji su popisali stabla u parku, njihove prečnike i položaj, ukazujući na značaj očuvanja celokupnog gradskog ekosistema.

– Svaka biljka unutra deo je jednog gradskog ekosistema koji je zaista važan – rekla je Jovana Bila Dubaić.