Mesec dana nakon ugašene „vatrene stihije“ u Deliblatskoj peščari: Ništa od obnove, lovokradice kao požar

U požaru u Deliblatskoj peščari koji je ugašen pre mesec dana izgorelo je više od 12.000 hektara, obnavljanje rezervata prirode, kako kažu meštani, još nije započeto, a trenutno je najveći problem krivolov i nemilosrdno ubijanje preživelih životinja tokom noći. Deliblatska peščara prostire se na oko 35.000 hektara, od čega je, prema navedenim podacima, 32.820 hektara pokriveno šumom.

Meštanka Deliblatske peščare Mirjana Jevtić, defektološkinja u penziji, koja u peščari živi već 28 godina, kaže za Danas da je ranije pokrenuta peticija “Ne damo peščaru”, za koju navodi da ju je Vlada Srbije odobrila. Ipak, zabrinjava je mogućnost da opožarene površine u budućnosti budu prenamenjene.

– Hoćemo da se Peščara obnovi. Navodno je Vlada peticiju odobrila, ali mi je simptomatično što je 31. avgusta donet član 88 Zakona o planiranju i izgradnji. Njime je propisano da šumsko zemljište uništeno ili oštećeno požarom zadržava svoju namenu, ali su istovremeno predviđeni izuzeci koji omogućavaju promenu namene ukoliko postoji javni interes – kaže Jevtić.

Ona kao jedan od najvećih problema sa kojima se Deliblatska peščara trenutno suočava izdvaja krivolov. Kako tvrdi, divlje životinje koje su preživele požar i izgubile deo svog staništa sada su dodatno ugrožene.

– Krivolovci nemilosrdno ubijaju životinje, jelene i srne. Nisam sigurna da nadležni znaju koliko je životinja preživelo požar i šta se sada dešava sa njima, jer su izgubile svoja staništa – kaže sagovornica.

Prema njenim rečima, različita udruženja donosila su hranu i vodu za životinje, ali se, kako tvrdi, pucnji i dalje čuju u večernjim satima, između 19 i 22 časa.

– Lov ne sme da se odvija noću. Zna se kada i gde je dozvoljen, postoje pravila. Čekam predstavnike udruženja za zaštitu životinja kako bismo podneli prijave u Beloj Crkvi i nadležnom ministarstvu. Da li moramo sve da uništimo – pita se ona.

Dana 28. avgusta 2026. godine, predstavnik “Vojvodinašume” javno je potvrdio da je, radi zaštite divljači nakon požara, uvedena zabrana lova. Ipak, meštani ukazuju na sumnje u krivolov, zbog čega je važno da nadležne institucije provere ove navode i utvrde da li se zabrana poštuje.

Jevtić se priseća i požara iz 2007. godine, navodeći da je nakon njega ubrzo raspisan tender i da su izgorela stabla posečena.

– Koliko ja znam, obnova Peščare još nije počela – kaže ona.

Uprkos svemu što su ona i njeni psi preživeli tokom požara, kaže da su svi dobro, ali da je zabrinuta zbog odnosa prema prirodi i izostanka odgovornosti.

– Dobro smo, Bogu hvala, svi smo dobro. Ali, nažalost, odgovornost kao kategorija kod nas je odavno izbrisana. Čovek ne sme da ide protiv prirode, jer priroda uzvraća – zaključuje sagovornica.

Biološki fakultet istakao je da se obnova Deliblatske peščare ne sme svesti samo na sanaciju opožarenih šumskih površina, već mora da obuhvati oporavak i zaštitu čitavog područja. Zbog toga se predlaže izrada sveobuhvatnog Programa revitalizacije, koji bi pripremio nezavisan tim stručnjaka iz različitih oblasti. Kako se navodi, program bi trebalo da bude osnova za buduće mere zaštite i obnove, uz transparentnu javnu raspravu i učešće naučnika, nadležnih institucija, građana i organizacija civilnog društva.

Izvor: Danas.rs