Stručnjaci pozivaju na uključivanje u Emerald mrežu: Na Zapadnom Balkanu 88 reka prioritet za zaštitu

Grupa stručnjaka i nevladinih organizacija iz 11 zemalja objavila je listu 88 prioritetnih reka za zaštitu i poziva zemlje Zapadnog Balkana koje su potpisnice Bernske konvencije za proširivanje Emerald mreže u regionu, saopštila je organizacija za političku ekologiju Polekol i inicijativa Pravo na vodu.

Emerald mrežu uspostavio je Savet Evrope 1989. godine prema Konvenciji o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa (Bernska konvencija), a čine je područja od posebne važnosti za zaštitu prirode kako bi se očuvale biljne i životinjske vrste u njihovim prirodnim staništima.

Kao potpisnice Bernske konvencije, Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija započele su uključivanje u Emerald mrežu 2011. godine kada su predložile mali broj područja za zaštitu. Ipak, do danas nijedna od zemalja nije proširila taj spisak – većina područja nema nikakvu zaštitu prema nacionalnom zakonodavstvu, niko ne upravlja područjima niti je osigurano sistemsko prikupljanje podataka ili neophodnih resursa. Zbog svega toga, većina reka i ribljih vrsta još uvek nije zaštićena.

Spisak reka koji je objavljen danas, rezultat je “Emerald Green” seminara koji je organizovala nevladina organizacija CEE Bankwatch Network u decembru 2022. godine. Učesnici tog seminara prikupili su relevantne naučne podatke o pojedinim ribljim vrstama i njihovim staništima na osnovu kojih je pripremljen spisak reka koje bi trebalo uključiti u Emerald mrežu.

Na spisku su sledeća područja iz Srbije: Poblaćnica, Jerma, Tisa, Kolubara, gornji Timok, Zapadna Morava-Ibar, Đetinja-Skrapež, klisura reke Uvac, Zlatibor, Veliki Rzav-Moravica, dolinja Pčinje, Dragovištica, Tamiš, Mlava, Velika Morava, Nišava-Jerma, Deliblatska peščara, Gornje Podunavlje, gornji Ibar, Južna Morava, donja Drina, Lim, Sava i pritoke, Dunav, donji Dunav, Ibar, Morava, Lepenac, Beli Drim i pritoke.

Zapadni Balkan je globalno važno žarište biološke raznovrsnosti, posebno kada je reč o slatkovodnim vrstama i staništima. Planinski lanci, reke, jezera i obala predstavljaju dom brojnim ugroženim vrstama i važna su staništa za mnogobrojne endemske vrste koje ne žive nigde drugde.

Kada se uporede sa ostatkom Evrope, većina reka u regionu je u dobrom ili izrazito dobrom stanju, a mnoge su idealni kandidati za zaštitu.

Foto: Organizacija za političku ekologiju Polekol i inicijativa Pravo na vodu

– Zaštita reka i dobra implementacija Emerald mreže dugotrajan je proces koji zahteva saradnju između vlada, stručnjaka, nevladinih organizacija i lokalnih zajednica. Naš predlog, koji se temelji na iscrpnim naučnim podacima o ribljim vrstama u regionu, važan je doprinos tom procesu. Sledeći korak je podrška vladama u regionu u pripremi službenih predloga za nova Emerald područja – rekla je Andrey Ralev, stručnjak za biološku raznovrsnost, CEE Bankwatch Network.

Predsednica Ekološkog udruženja Rzav Nataša Milivojević istakla je da okupljanje stručnih lica, koji su svojim dugogodišnjim radom pokazali da raspolažu izuzetno vrednim podacima o biološkom diverzitetu u regionu, pokazuje da je seminar bio sjajna ideja koja će svakako predstavljati mehanizam za ohrabrivanje i podsticanje donosioca odluka za brže proglašenje Emerald područja i njihovo održivo upravljanje.

– Srbiju karakteriše velika genetička, specijska, ekosistemska i predeona raznovrsnost i kao deo Balkana predstavlјa jedan od šest centara evropskog biodiverziteta. Međutim, ovu prirodnu raznovrsnost tek svojim malim delom obuhvataju Emerald područja, koja su od velike važnosti za zaštitu i očuvanje divlјih bilјnih i životinjskih vrsta i njihovih staništa. Nova Emerald područja nisu predložena od 2011. godine, zato ishode seminara smatramo dragocenim i dobrom osnovom za predloge novih područja, sa posebnim akcentom na rečne slivove prekograničnih vodotokova – saopštio je Strahinja Macić, pravni stručnjak organizacije za političku ekologiju Polekol i inicijative Pravo na vodu.