Nekoliko frakcija i depozitni sistem – Da li otpad za reciklažu treba da razdvajamo u 2, 3 ili više kontejnera?

reciklazni kontejneri
Nekoliko frakcija i depozitni sistem – Da li otpad za reciklažu treba da razdvajamo u 2, 3 ili više kontejnera?

Potrebno je uspostavljanje sistema za prikupljanje komunalnog otpada po sistemu 2 kante – jedna za mešani otpad i druga za reciklabilni otpad (plastika, metali, papir i dr.) uz odvojeno sakupljanje stakla, predviđeno je Programom upravljanja otpadom za period 2022-2031.

To znači da bi stanovnici zgrada razdvajali otpad za reciklažu u 2 kontejnera (jedan za staklo i drugi za ostali reciklabilni otpad), a u treći kontejner ostali komunalni otpad.

Dok bi domaćinstva u kućama imala 1 kantu za reciklabilni otpad, uz postavljanje kontejnera za staklo, i 1 kantu za drugi kućni otpad.

Kako predviđa Program upravljanja otpadom, ovaj sistem bi se dopunio centrima za sakupljanje otpada tzv. reciklažnim dvorištima gde bi građani mogli da donose i drugi otpad za reciklažu kao što su otpad od električne i elektronske opreme, baterije, otpadno ulje i drugi opasan otpad iz domaćinstava, kao i tekstil i biootpad. Svaka lokalna samouprava bi za početak trebala da ima po jedno reciklažno dvorište.

ambalazni otpad

Postavlja se pitanje zašto su predviđene samo 2 posude za reciklabilni otpad i 1 za ostali kućni otpad? Odnosno zašto se ne razdvaja odmah biootpad iz domaćinstva u posebnu kantu/kontejner? Zašto se papir i karton mešaju sa ostalim otpadom ako se posle toga ne mogu reciklirati?

Sa druge strane, zašto Program nije razmatrao uvođenje depozitnog sistema za ambalažni otpad? Nadležni kažu jer depozitni sistem nije usvojen. A za usvajanje se čekaju izmene i dopune Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu sa kojima se već kasni. Ako ove godine bude donet taj zakon, koji će uvesti izmenu upravljanja ambalažnim otpadom odnosno uspostavljanje depozitnog sistem, biće potrebno da se revidira Program upravljanja otpadom.

Depozitni sistem će pokriti određene vrste ambalažnog otpada i verovatno ne na celoj teritoriji, tako da će građani i dalje razdvajati određen otpad u kante i kontejnere.

Dok ne bude krenuo depozitni sistem biće potrebno možda i pet godina. Zašto ne iskoristimo ovo vreme za uspostavljanje smislenog, održivog sistema upravljanja otpadom i potrudimo se da građani stiču navike za odvajanje otpada? Mnogo je pitanja a odgovora nema.

Sada određene lokalne samouprave dele kante, postavljaju reciklažne kontejnere, ali bez šire slike i jasnog dugogodišnjeg plana i cilja. Sa druge strane, u ovom slučaju jeste bolje išta nego ništa. Značajno je da građani počnu da odvajaju otpad i da se više reciklira.

Sada negde 2, negde 3 kontejnera za reciklažu

reciklazno ostrvo arandjelovac

Na primer, u Aranđelovcu su se odlučili za razdvajanje reciklažnog otpada u 3 frakcije. Tu su plavi kontejneri za papir i karton, crveni za staklo, a limenke, PET boce i Tetra Pak ambalažu treba odložiti u žute posude. Pored reciklažnih kontejnera i kanti, nalazi se i kontejner za kućni otpad.

U slučaju projekta „Odvajamo“ koji se realizuje u 17 lokalnih samouprava, dele se 2 kante odnosno kontejnera – žuti za staklo, a plavi za ostalo tj. za papir, karton, plastiku i metal. U tim opštinama sav drugi otpad ide u standardne kontejnere za komunalni otpad.

U Beogradu raznovrsno

Reciklazni kontejner u Beogradu

Beograd za razdvajanje otpada ima nekoliko mogućnosti. Za građane u centralnom delu gde je prevashodno kolektivni sistem stanovanja odnosno zgrade postavljeni su reciklažni kontejneri. Reč je o podzemnim kontejnerima gde se odlaže mešani reciklabilni otpad. A u nekim delovima, građanima su na raspolaganju reciklažna ostrva koja se sastoje od 3 kontejnera gde je žuti kontejner za limenke, plavi za papir i karton, a sivi za PET boce i Tetra Pak ambalažu. Staklo se odvaja posebno, u zvona za staklo.

Promena sistema u domaćinstvima sa individulanim tipom stanovanja odnosno u kućama podrazumeva uklanjanje kontejnera sa ulica i odlaganje smeća se prebacuje na kante. Svakom domaćinstvu u planiranom naselju „Gradska čistoća“ deli plave i zelene kante od 240 litara. U plavu kantu članovi domaćinstva odlažu otpad koji može da se reciklira izuzimajući staklo, a sav ostali komunalni otpad ide u zelenu kantu.

Eko kese za sakupljanje reciklabilnog otpada (osim stakla) mogu da koriste svi stanovnici u zgradama, kao i oni koji žive u kućama u naseljima koja nisu u sistemu plavih kanti.

U koliko kontejnera/kanti je potrebno da se otpad razdvaja?

2 kante za početak, ali je potrebno više kanti i depozitni sistem

Direktor za održivi razvoj u NALED-u Slobodan Krstović podseća da se Srbija u oblasti zaštite životne sredine suočava sa izazovom da do 2030. ispuni ciljeve Evropske unije koji je obavezuju da reciklira 85% otpada od kartona i papira, 75% od stakla, 60% od aluminijuma i 55% plastičnog otpada.

Slobodan Krstović

Slobodan Krstović/ foto: lična arhiva

– Da bi dostigla zacrtane količine fokus će morati da stavi na prikupljanje otpada od građana i u tom smislu razumna je odluka da se Programom za upravljanje otpadom uvode dve kante, jedna za ambalažni, a druga za preostali komunalni otpad. Ovaj prvi korak je daleko od dovoljnog, pre svega u smislu infrastrukture koja nedostaje za dalje upravljanje komunalnim otpadom kao što su regionalne sanitarne deponije, a u tom smislu i sortirnice bez kojih se ambalažni otpad sakupljen u posebnu kantu, ne može u procesu sekundarne selekcije adekvatno razdvojiti na čiste i upotrebljive materijale – kaže Krstović za portal Srda i dodaje:

– Sa druge strane, bez dodatnog podizanja svesti i adekvatnog znanja o razvrstavanju otpada, kao i potencijalnim podsticajima, kao što je smanjenje računa za komunalne usluge za količinu odvojenog ambalažnog otpada, ovaj način razdvajanja komunalnog otpada, prema mom mišljenju, neće dati pun doprinos i očekivani efekat.

Naš sagovornik napominje da „u skladu sa ciljevima koji su pred nas postavljeni u urbanim sredinama je svakako potrebno ići na veći broj kanti za sakupljanje različitih frakcija ambalažnog otpada“.

– Dodatno, Programom nije razmotren depozitni sistem sakupljanja ambalažnog otpada, bez kojeg ne možemo očekivati visoke procente sakupljanja – ističe Krstović.

reciklaza_kante

Važna je motivacija za učestvovanje u reciklaži

– Pitanje razdvajanja otpada sve više dobija na značaju, posebno s obzirom na potrebu unapređenja održivosti u svim aspektima ljudskih aktivnosti. Različite države imaju različite sisteme odlaganja otpada, a svedoci smo da su danas države koje mogu da se pohvale dobrim rezultatima u upravljanju otpadom upravo one koje imaju posebne kante za odvajanje ambalažnog otpada, kao što je recimo Slovenija – kaže za naš portal Tanja Basta, ekspertkinja za održivost u kompaniji „Tetra Pak“, i dodaje:

– Smatramo da je jedna kanta za sav ambalažni otpad osim stakla odlična inicijativa, ali da bi trebalo raditi na razdvajanju otpada bar u još jednu posebnu frakciju.

Basta navodi da je za bilo kakvo razdvajanje otpada potrebna saglasnost i koordinacija svih učesnika u kreiranju zakonskih i praktičnih preduslova koji bi doprineli i ostvarivanju konkretnih benefita.

tanja basta

Tanja Basta/ foto: lična arhiva

– Pre svega, mislim na državu, građane, lokalne zajednice, ali i javna komunalna preduzeća i privatne kompanije koje se bave sortiranjem otpada, koji u ovom trenutku nemaju dovoljnu finansijsku motivaciju da na pravilan način odvajaju višeslojnu kartonsku ambalažu, što zajedno sa nepostojanjem takse za deponovani ambalažni otpad, dovodi do toga da upotrebljena ambalaža neretko završava na deponijama. Time se propušta mogućnost reciklaže i stvaranja novih proizvoda, ali i stvaranja novih radnih mesta – objašnjava naša sagovornica.

Basta napominje da kompanija „Tetra Pak“ aktivno radi na promociji ispravnog odlaganja otpada i reciklaže, ali, kako kaže, da bi nastavili sa tim aktivnostima neophodan im je precizan zakonski okvir i sistem kontrole koji će omogućiti da svako od učesnika u lancu poštuje propisane ciljeve i procedure.

Više kanti dovodi do kvalitenije sirovine za reciklažu

Da je potrebno uvesti više frakcija za razdvajanje ambalažnog otpada smatra i Bojana Perić, direktorka „Ekostar paka“, operatera ambalažnog otpada.

bojana_peric

Bojana Perić/ foto: lična arhiva

– Uvođenje minimalnog razdvajanja otpada u primarnoj selekciji, tzv. model „dve kante”, neće doprineti ostvarivanju specifičnih ciljeva prema vrsti ambalažnog otpada niti korišćenju otpada u cirkularnoj ekonomiji. Postoji standard koji se mora ispoštovati kako bi se od iskorišćene ambalaže dobila sirovina koja se može koristiti za novi proizvod – navodi Perić.

Perić kaže da bi u obzir treba uzeti nusproizvode koji nastaju procesom reciklaže a koji se javljaju zbog nečistoća u primarno sakupljenim frakcijama otpada.

Modelom predviđenim Programom upravljanja otpadom nećemo dobiti kvalitetan materijal koji se može reciklirati. Jedino pravilnim razdvajanjem otpada na određene frakcije shodno budućem tretmanu, možemo dobiti sirovinu koja se može ponovo iskoristi – ističe direktorka „Ekostar paka“ i podseća:

– Jedan od prioritetnih ciljeva Sedmog akcionog programa EU za životnu sredinu do 2020. se odnosi na obezbeđenje visokokvalitetnog recikliranja, uključujući produženu odgovornost proizvođača i razvijanje tržišta sekundarnih sirovina. Navodi se da je kvalitet recikliranja od suštinske važnosti za usklađivanje sa ostalim ciljevima EU, što ovakvim modelom ne možemo obezbediti.

U Nemačkoj svaki otpad posebno + depozitni sistem

U Nemačkoj, koja se smatra jednom od zemalja šampiona u reciklaži, već u stanovima se razvrstava komunalni otpad u 3 frakcije – kantica za biootad, plava kesa za papir, žuta kesa za plastiku i metal. Potom taj otpad bacaju u 3 zajednička kontejnera ili kante za zgradu. A tu je i četvrti kontejner za razni drugi otpad koji preostane (maramice, pelene, opušci od cigara i sl.), kao i crveni kontejner za opasan otpad iz domaćinstva.

U Nemačkoj postoji depozitni sistem tako da se PET boce i limenke ubacuju u tzv. pametne mašine u okviru marketa. U okviru marketa postoje i kontejneri za staklo koje se razvrstava prema boji.

 

Tagovi

Podelite na društvenim mrežama