Spoj stručnosti novosadskih naučnika, satelitskih snimaka i AI – Kako se razvija nacionalni inteligentni monitoring šuma Srbije?

Klimatske promene, sve češće suše, sušenje sastojina i šumski požari zahtevaju monitoring koji klasičan terenski rad, koliko god bio nezamenljiv, ne može da pokrije, ni po obuhvatu ni po brzini. U Institutu za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu u Novom Sadu, u okviru tima istraživača koji povezuje šumarstvo, daljinsku detekciju i programiranje, razvili su nacionalni inteligentni monitoring šuma Srbije (NIMOS).

Kako za portal SRDA kaže dr Dejan Stojanović, naučni saradnik i pomoćnik direktora Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu u Novom Sadu, ideja je nastala iz svakodnevne potrebe da brže i pouzdanije prate stanje naših šuma.

– Sa jedne strane danas postoje besplatni i redovni satelitski podaci (evropski program Copernicus i misije Sentinel), a sa druge alati veštačke inteligencije i obrade velikih podataka. Spojili smo to dvoje u sistem koji stanje šuma cele zemlje prati u gotovo realnom vremenu.

Dejan Stojanović predstavlja platformu NIMOS (Novi Sad, jun 2026).

Kako objašnjava naš sagovornik, NIMOS objedinjuje nekoliko modula na jednoj platformi.

– Prati vitalnost vegetacije preko vegetacionih indeksa (npr. NDVI) i indeksa suše (VCI, VHI), detektuje i rano upozorava na šumske požare, a pomoću radarskih snimaka (Sentinel-1) prepoznaje nagle promene i oštećenja u sastojinama – seče, vetroizvale, gradacije. Tu su i praćenje vlažnosti zemljišta i fenologije, kao i automatsko nedeljno izveštavanje (PDF) i upozorenja na elektronsku poštu. Sve je organizovano do nivoa gazdinske jedinice, odeljenja i odseka.

Platforma NIMOS je namenjena, pre svega, preduzećima koja gazduju šumama (Srbijašume, Vojvodinašume), upravama nacionalnih parkova (Đerdap, Tara, Fruška gora, Kopaonik), šumarskoj inspekciji, ali i naučnoj zajednici i donosiocima odluka.

Kontrolna tabla NIMOS-a: karta vitalnosti sastojina sa pokazateljima po odeljenju

Ova platforma ima nekoliko faza razvoja. Kako napominje dr Stojanović, trenutno su operativni moduli vitalnosti i požara, najpre kroz pilot-područja i pojedine nacionalne parkove.

– U narednim fazama planiramo pokrivanje cele teritorije Srbije, integraciju AI asistenta specijalizovanog za šumarstvo koji bi korisniku „čitao“ podatke i sastavljao izveštaje, povezivanje sa terenskim merenjima radi kalibracije, mobilnu aplikaciju i, kao najambiciozniji korak, prognozu rizika – od požara i suše do gradacija štetočina – najavljuje sagovornik portala SRDA.

Kako bi se projekat koji su osmislili ovi stručnjaci kompletirao, potrebno je, pre svega, stabilno i kontinuirano finansiranje, jer rad sa velikim satelitskim arhivama traži ozbiljne računarske i skladišne resurse. Zatim formalno prihvatanje sistema od strane nadležnih – Ministarstva i javnih preduzeća, kako bi NIMOS postao deo redovne prakse, a ne samo istraživački alat. Potrebna je i validacija terenskim podacima i dodatni kadar koji bi sistem održavao i razvijao.

Primer automatskog upozorenja koje NIMOS šalje e-poštom pri detekciji aktivnog požara

Jedan deo platforme je predviđen za korišćenje građana. Građani bi mogli da prate stanje šuma u svom kraju, aktuelna upozorenja na požare i promene u prirodi oko sebe.

– Cilj je transparentnost i podizanje svesti o značaju šuma i klimatskih promena. Deo naprednih funkcija ostaje iza prijave, jer je namenjen institucijama, ali javni pregled osnovnih informacija je u planu – kaže dr Stojanović.

Sagovornik SRDA portala navodi da slični sistemi postoje – na globalnom nivou Global Forest Watch, u Evropi sistem EFFIS za praćenje šumskih požara, a pojedine zemlje (Nemačka, Češka) imaju nacionalne servise za praćenje sušenja šuma. Sve se naslanja na Copernicus i koncept „digitalnog blizanca“ šuma.

Ono po čemu je NIMOS specifičan jeste da je prilagođen srpskim gazdinskim jedinicama i da na jednom mestu objedinjuje vitalnost, požare i radarsku detekciju oštećenja.