Depozitni sistem – EKOSTAR PAK: Primarna selekcija nema alternativu i predstavlja temelj koji možemo nadograditi kroz depozitni sistem

Iako se često govori da su građani nesavesni kada je reč o upravljanju otpadom, treba najpre da postoji organizovani sistem koji uključuje jasna pravila, infrastrukturu, edukaciju i na kraju kaznenu politiku koja se strogo sprovodi. Jedan od delova sistema upravljanja otpadom jeste depozitni sistem koji građani željno iščekuju. Potrošači će imati mogućnost da u automate u prodavnicama i drugim određenim mestima predaju ambalažu i da dobiju povraćaj novca koji su platili pri kupovini pića.

Ministarstvo zaštite životne sredine je još krajem 2018. godine najavilo razmatranje depozitnog sistema. Od tada je urađeno nekoliko studija.

Bilo je glasova protiv sa obrazloženjem da je sistem skup. Sada deluje da su uključeni činioci u upravljanje ambalažnim otpadom zainteresovani za uvođenje depozitnog sistema, bar deklarativno.

Poslednju analizu je prošle godine uradila britanska konsultantska kuća “Eunomia” koju je angažovao NALED. Ministarstvo ponovo radi neku analizu, tražen je i predlog modela od privrede.

Deluje da je dosta vremena prošlo, da se može pretpostaviti da su iz dosadašnjih studija izvučeni zaključci, da uključene strane već znaju okvire depozitnog sistema i da se može intenzivno raditi na donošenju odgovarajućeg modela a potom i na njegovom uspostavljanju.

Pokrenuli smo serijal tekstova o depozitnom sistemu gde će svi zainteresovani činioci koji učestvuju u procesu uspostavljanja depozitnog sistema dati svoje viđenje.

Naša sagovornica u ovom tekstu je Bojana Perić, generalna direktorka operatera sistema upravljanja ambalažnim otpadom „Ekostar Pak“.

Bojana Perić

SRDA: Ko koči uvođenje depozitnog sistema?

– Upravljanje ambalažnim otpadom, kroz princip produžene odgovornosti, predstavlja proces koji uključuje različite zainteresovane strane na tržištu, od privrede, javnog sektora do samih građana. Na osnovu toga, možemo zaključiti da organizacija i unapređenje ovog sistema zahtevaju izradu kvalitetnih i dobro proverenih analiza.

Unapređenja sistema moraju biti dobro osmišljena, pre svega u segmentu adekvatne primarne selekcije, gde se i generiše najveći deo ambalažnog otpada, a zatim i u depozitnom sistemu za napitke koji predstavlja nadogradnju. Složenost depozitnog sistema utiče na njegovo usvajanje, jer imamo primer da je njegovo uvođenje dovelo i do sudskog procesa pred Evropskim sudom pravde. Tada je istaknuto da je uvođenje sistema depozita za pakovanje pića dozvoljeno samo ako svi proizvođači i trgovci mogu da učestvuju u operativnom sistemu, da ne bi došlo do poremećaja na tržištu. Kada se on dobro organizuje i postavi slede i visoki procenti reciklaže, ali isto tako moramo da znamo i šta je suprotni efekat.

SRDA: Koje bi bilo odgovarajuće rešenje za depozitni sistem, u smislu modela, organizacije, finansiranja, gde bi sve bili postavljeni automati?

– Ukoliko analiziramo depozitne sisteme različitih država, vidimo da svaka ima svoj model koji je prilagođen i postavljen u zavisnosti od cilja i razloga uvođenja depozitnog sistema, kao i specifičnosti samog tržišta. Najvažnije je odgovoriti šta se želi postići: da li je to Direktiva o plastici za jednokratnu upotrebu kako bi se do 2029. godine obezbedilo 90% odvojenih sakupljenih plastičnih boca za reciklažu ili potreba da se postignu određeni nacionalni ciljevi?

Primera radi, jedan od najstarijih sistema depozita u Nemačkoj uveden je kao mehanizam kojim bi bio povećan broj boca za višekratnu upotrebu, ali do toga nije došlo. Naprotiv, njegovim uvođenjem se još više smanjila upotreba višekratnih boca i fokus se skrenuo sa prevencije nastajanja otpada i ponovne upotrebe kao cilja Evropske unije.

Postavka uspešnog sistema zahteva da se dobro definišu perfomanse, izvodljivost, odgovornosti svih u lancu, kao i zaštita sistema od zloupotrebe. Ovaj sistem zahteva više nego ozbiljnu studiju izvodljivosti, zbog mogućnosti narušavanja slobodnog tržišta i stvaranja poremećaja na njemu. Odluka ne treba da bude brza, pogotovo jer tek gradimo bazu u sakupljanju komunalnog ambalažnog otpada.

SRDA: Koja ambalaža bi trebalo da bude zastupljena u depozitnom sistemu?

– Postoje određena logistička ograničenja i specifičnosti maloprodaje u pogledu ograničenih površina prodajnog prostora na našem tržištu. Takođe, i potreba za dijalogom sa svim stejkholderima sa ciljem postavke jednostavnog zakonodavstva koji ostavlja prostor privredi da stvori najefikasnije rešenje i pravovremeno definiše obaveza za prilagođavanje svih u lancu, posebno manjih proizvođača i trgovaca.

Važno je da pratimo i šta će se dešavati sa predlozimo sa kojima je izašla Evropska komisija koja je objavila predlog revizije Direktive o ambalaži i amblažnom otpadu krajem prošle godine.

Predlog predviđa različite ciljeve – za prevenciju otpada, minimalizaciju pakovanja, postavljanje kriterijuma za dizajn i reciklabilnost, postavljanje ciljeva za ponovnu upotrebu i ponovno punjenje određene vrste ambalaže, obavezni procenat sadržaja u plastičnim pakovanjima, postavljene roka za uvođenje depozitnog sistema za plastične boce i aluminijumske limenke, kao i usklađivanje zahteva za označavanje ambalaže kako bi potrošači imali jasna upustva za sortiranje, kao i sve informacije o sadržaju recklirane plastike i mogućnosti ponovne upotrebe.

Stava sam da je potrebno da krenemo sa sistemom koji neće biti kompleksan u pogledu zastupljenosti vrste ambalaže i za koji ćemo imati proverene podatke i efekte.

SRDA: Uz depozitni sistem neophodno je dalje razvijati EPR sistem i primarnu separaciju. Kako vidite zajedničko funkcionisanje sistema produžene odgovornosti proizvođača i depozitnog sistema? U koliko je potrebno kanti razdvajati otpad van depozitnog sistema?

– Svaki dalji procenat reciklaže ambalažnog otpada kome težimo u skladu sa EU ciljevima, zavisiće od uspeha koji postignemo u adekvatnom odvajanju otpada u primarnoj selekciji u našem domaćinstvu. Odgovornost za uspostavljanje primarne selekcije u nadležnosti je lokalnih samouprava i zato one imaju jednu od ključnih uloga u funkcionisanju i rezultatima uspeha koncepta „produžene odgovornosti prizvođača“.

Ukoliko govorimo o uspostavljanja održivog sistema upravljanja ambalažnim otpadom, čvrsto verujemo da primarna selekcija nema alternativu, i da je to temelj koji možemo da nadograđujemo kroz depozitni sistem s obzirom na to da i on predstavlja produženu odgovornost proizvođača. S obzirom na to da je potrebno da stvorimo preduslove za dobijanje što kvalitetnije sirovine i ispunjenje propisanih specifičnih ciljeva za svaki od materijala, neophodno je uvesti sakupljanje tri odvojene frakcije tj. papir/karton, plastika/metal i staklo. Funkcionisanje sistema mora da ima cilj da očuva dragocene i sve oskudnije prirodne resurse, kao i da da novu vrednost otpadnoj ambalaži.

***

Prethodne tekstove iz ovog serijala možete pogledati na linkovima:

Depozitni sistem – NALED: Sve slike flaša i prazne ambalaže u prirodi i na javnim površinama biće prošlost – SRDA

Depozitni sistem – SEKOPAK: Važno je postaviti dobar sistem koji će funkcionisati na srpskom tržištu – SRDA

Depozitni sistem – TETRA PAK: Sveobuhvatan sistem može da donese građanima jednostavno odlaganje otpada – SRDA

DEPOZITNI SISTEM – GREENTECH: Potrošači će biti sigurni da su vraćene PET boce sirovina za nove flaše – SRDA

Depozitni sistem – TOMRA: Građani su najveće pristalice depozitnog sistema na globalnom nivou – SRDA