Nadležni svečano otvorili elektranu za termički tretman otpada u Vinči koja radi od 1. jula – Ne pominju zašto se spaljuje otpad za reciklažu

U Vinči otvoreno prvo postrojenje u Srbiji koje će koristiti otpad za proizvodnju energije, vrte se medijski naslovi. Međutim, nikakvo postrojenje danas nije otvoreno. Postrojenje o kojem se piše je počelo da radi 1. jula ove godine.

Kada su mediji prošle nedelje najavili da će ovo postrojenje biti otvoreno, pozvali smo kompaniju “Beo čista energija”, koja upravlja postrojenjem, da pitamo šta novo otvaraju, te su nam rekli da je reč o svečanom obeležavanju s obzirom na to da nisu ranije organizovali događaj tim povodom. Tako da je danas održano to svečano obeležavanje.

To je bio povod da se pojavi ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović i gradska sekretarka za zaštitu životne sredine Ivana Vilotijević i da objave da je svečanim presecanjem vrpce otvoreno postrojenje. Bez reči da to postrojenje već mesecima radi.

Bez reči da je reciklaža u Beogradu na niskom nivou i da sav otpad odlazi ili u spalionicu ili na deponovanje. Ni da objasne zašto je to tako kada su imali 7 godina od potpisivanja sporazuma o javno-privatnom partnerstvu. Ni da najave bolju organizaciju primarnu separaciju i reciklažu u glavnom gradu.

Postrojenje termoenergane Vinča je snage 30,24 megavata električne energije i 50,5 megavata toplotne energije i obezbediće struju za 5% domaćinstava u Beogradu, kao i toplotnu energiju za grejanje 10% domaćinstava.

Realizacijom izgradnje TE-TO Vinča, nove sanitarne deponije, postrojenja za ponovno iskorišćenje građevinskog otpada i otpada od rušenja, i postrojenja za tretman procednih voda, ova investicija predstavlja ključan korak ka unapređenju održivog upravljanja komunalnim otpadom u Beogradu i značajnom poboljšanju kvaliteta životne sredine, saopštili su iz kompanije “Beo čista energija”.

Foto: Beo čista energija

Nova spalionica u najavi?

Direkor kompanije „Beo Čista energija“ Vladimir Milovanović podsetio je na skupu da Beograđani godišnje stvore više od 600.000 tona komunalnog otpada a kapacitet postrojenja je prerada 340.000 tona otpada, dok se ostatak odlaže na deponiju.

Ovaj kapacitet neće biti dovoljan da reši problem đubreta u Beogradu u naredne tri decenije, kako je ranije najavljivano, kažu u kompaniji „Beo čista energija“.

– Ako uzmemo u obzir da količina ukupnog otpada u Beogradu raste stopom 5-7% čak i više procenata i uzmemo u obzir da je rast stope reciklaže teško predvidiv i ne može da bude značajan, onda ovaj prostor neće biti dovoljan za više od 12 do 15 godina, što znači da će životni vek ovog javno-privatnog partnerstva biti ugrožen za 10 godina odlaganja otpada – kaže Vladimir Milovanović.

Prema parametrima od pre sedam godina, kad je sve projektovano, računalo se da će fabrika biti održiva 25 godina, jer će se trećina otpada deponovati, trećina spaljivati i isto toliko reciklirati. U međuvremenu se ispostavilo da od te količine na reciklažu ide vrlo malo otpada.

– To je podrazumevalo da će se ta količina za odlaganje perspektivno smanjivati onoliko koliko raste reciklaža u Beogradu, ali vidimo da se to sporo dešava pa su dve opcije. Jedna je da grad otkupi susedno zemljište, tako da se prostor za deponovanje proširi u nekoj budućnosti, ili ono što mi predlažemo, da se analizira i razmotri da se izgradi još jedno postrojenje za termički tertman otpada – kaže Milovanović.

Ugovor o javno-privatnom partnerstvu u pružanju usluge i tretmana odlaganja komunalnog otpada u deponiji Vinča potpisan je 2017. godine. Javni partner je Grad Beograd, a privatni “Beo Čista Energija“. Osnivači privatnog partnera su francuska kompanija “Veolia“, “I-Environment Investments Ltd” (ITOCHU Corporation) iz Japana, “Marguerite Fond” iz Luksemburga.

***

Da u spalionicu u Vinči odlazi i otpad koji može da se reciklira, kao i opasan otpad iz domaćinstva poput baterija, sijalica, malih kućnih aparta, boja, hemikalija, lekova itd, pogledajte u našem tekstu na linku

U Vinči se spaljuje reciklabilan i opasan otpad iz domaćinstva – Elektrana na otpad u Beogradu u završnoj fazi testiranja – SRDA