Depozitni sistem – NALED: Sve slike flaša i prazne ambalaže u prirodi i na javnim površinama biće prošlost

Iako se često govori da su građani nesavesni kada je reč o upravljanju otpadom, treba najpre da postoji organizovani sistem koji uključuje jasna pravila, infrastrukturu, edukaciju i na kraju kaznenu politiku koja se strogo sprovodi. Jedan od delova sistema upravljanja otpadom jeste depozitni sistem koji građani željno iščekuju. Potrošači će imati mogućnost da u automate u prodavnicama i drugim određenim mestima predaju ambalažu i da dobiju povraćaj novca koji su platili pri kupovini pića.

Ministarstvo zaštite životne sredine je još krajem 2018. godine najavilo razmatranje depozitnog sistema. Od tada je urađeno nekoliko studija.

Bilo je glasova protiv sa obrazloženjem da je sistem skup. Sada deluje da su uključeni činioci u upravljanje ambalažnim otpadom zainteresovani za uvođenje depozitnog sistema, bar deklarativno.

Poslednju analizu je prošle godine uradila britanska konsultantska kuća “Eunomia” koju je angažovao NALED. Ministarstvo ponovo radi neku analizu, tražen je i predlog modela od privrede.

Deluje da je dosta vremena prošlo, da se može pretpostaviti da su iz dosadašnjih studija izvučeni zaključci, da uključene strane već znaju okvire depozitnog sistema i da se može intenzivno raditi na donošenju odgovarajućeg modela a potom i na njegovom uspostavljanju.

Pokrenuli smo serijal tekstova o depozitnom sistemu gde će svi zainteresovani činioci koji učestvuju u procesu uspostavljanja depozitnog sistema dati svoje viđenje.

Naš prvi sagovornik je Slobodan Krstović, direktor za održivi razvoj u NALED-u.

Slobodan Krstović – foto: Lična arhiva

SRDA: Ko koči uvođenje depozitnog sistema?

– Nakon nekoliko godina bavljenja ovom temom i kao neko ko sistem prikupljanja ambalažnog otpada može sagledati iz različitog „para cipela“, apsolutno sam siguran da su svi više ili manje svesni da je unapređenje postojećeg sistema produžene odgovornosti – EPRa neminovnost, a u prilog tome govori i veliki broj EU zemalja u kojima DRS sistem već funkcioniše ili će uskoro biti dodat postojećem EPR modelu.

Ohrabruje činjenica da je Ministarstvo zaštite životne sredine u prethodna 3 meseca sprovelo niz konsultacija sa privredom na ovu temu i da u tom procesu nije izostavljen niti jedan subjekt koji se nalazi u ovom lancu, od momenta proizvodnje ambalaže do procesa reciklaže. U obzir su uzete i sve do sada pripremljene studije. Zaključci iz ovog procesa, koji još nisu zvanično objavljeni, trasiraće dalji pravac razvoja sistema i biće osnov za rad formalne radne grupe za izradu Izmena i dopuna Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu koja će prema najavama resornog ministarstva biti formirana u septembru ove godine.

SRDA: Koje bi bilo odgovarajuće rešenje za depozitni sistem, u smislu modela, organizacije, finansiranja, gde bi sve bili postavljeni automati?

– Da bi dostigla zacrtane količine sakupljanja i reciklaže ambalažnog otpada Srbija će morati da stavi fokus na prikupljanje otpada od građana i postojećem sistemu produžene odgovornosti proizvođača (EPR) doda i depozitni sistem (DRS). Prema studijama koje je NALED izradio i prema svom ličnom ubeđenju, depozitni sistem nema alternativu i pomogao bi tako što bi obezbedio prikupljanje više od 90% ambalažnog otpada u industriji pića i udvostručio stope njegove reciklaže.

Depozitni sistem bi trebao biti vođen od industrije koja učestvuje u lancu stavljanja ambalaže na tržište, sakupljanja i reciklaže ambalaže, uz jasno definisanu kontrolnu ulogu države kroz učešće u rukovodećim i nadzornim telima.

Za razliku od do sada uspostavljenih sistema depozita širom EU, gde se mašine u koje se vraća ambalaža uglavnom nalaze u prostorima maloprodajnih i veleprodajnih objekata, zbog strukture objekata maloprodaj u Srbiji, optimalno rešenje bi podrazumevalo široko dostupnu mrežu “pametnih” uređaja, koji bi osim u trgovinskim lanacima bili postavljeni i na drugim javnim mestima posebno pripremljenim za ovu namenu.

Sistem treba da bude zasnovan na digitalizaciji uz mogućnost što šireg korišćenja bezgotovinskog plaćanja zasnovanog na dobroj serijalizaciji (obeležavanju) proizvoda i aplikaciji koja potvrdjuje identitet korisnika tj. onoga ko je ambalažu vratio.

Iznos depozita mora biti pažljivo određen da bude stimulativan za građane da upotrebljenu ambalažu vrate, ali i da ne bude previsok što bi dovelo do više maloprodajne cene proizvoda.

SRDA: Koja ambalaža bi trebalo da bude zastupljena u depozitnom sistemu?

– Depozitni sistem vrlo brzo “čisti” zemlju i po njegovom uvođenju, sve slike flaša i prazne ambalaže u prirodi i na javnim površinama biće prošlost, uz prethodno sakupljanje istorijskog otpada. U tom smislu mišljenje je da depozitni sistem treba da obuhvati što širi opseg materijala koji se koriste za pakovanje pića, što jeste bio rezultat naših studija.

Za detaljniju potvrdu i konačnu odluku o tome koja vrsta ambalažnog materijala ide u depozit, potrebno je uraditi detaljniju studiju izvodljivosti, i pravilno proceniti kapacitete i planove za razvoj reciklažne industrije u Srbiji.

SRDA: Uz depozitni sistem neophodno je dalje razvijati EPR sistem i primarnu separaciju. Kako vidite zajedničko funkcionisanje sistema produžene odgovornosti proizvođača i depozitnog sistema? U koliko je potrebno kanti razdvajati otpad van depozitnog sistema?

– Da bi dostigla zacrtane količine sakupljanja i reciklaže ambalažnog otpada Srbija će morati da stavi fokus na prikupljanje otpada od građana i postojećem sistemu produžene odgovornosti proizvođača (EPR) doda i depozitni sistem (DRS). U depozitni sistem ulazi samo ambalaža iz beverage industrije tj. industrije pića, koja čini jedan deo ukupno stavljene ambalaže na tržište. Zamislite samo sva pakovanja koja možete naći u jednom velikom marketu kao sto su pakovanja hrane, folije itd. ili u nekoj proizvodnoj fabrici.

Dalje razvijanje EPR sistema ne samo da je poželjno nego je i neophodno i bez toga se zacrtani ciljevi ne mogu ostvariti. Veliku ulogu u unpređenju EPR sitema imaju operateri sistema, ali i javno-komunalna preduzeća koja u sinergiji i uz podršku institucija moraju obezbediti adekvatne posude i mesta za sakupljanje ambalaže koja ne ulazi u depozit.

Programom upravljanja otpadom u Srbiji u periodu 2022-2031. predviđene. su dve kante – suva i mokra frakcija. Za početak potrebno je implementirati ovaj program u svim lokalnim samoupravama, izgraditi nedostajuće regionalne deponije i učiniti deponovanje još manje atraktivnim kroz uvođenje deponijske takse i stimulaciju građana koji odvajaju reciklabile (naplata usluge odnošenja smeća po količini a ne po m2).

Ostale tekstove iz ovog serijala možete pogledati na linkovima:

Depozitni sistem – SEKOPAK: Važno je postaviti dobar sistem koji će funkcionisati na srpskom tržištu – SRDA

Depozitni sistem – TETRA PAK: Sveobuhvatan sistem može da donese jednostavno odlaganje otpada za građane – SRDA

DEPOZITNI SISTEM – GREENTECH: Potrošači će biti sigurni da su vraćene PET boce sirovina za nove flaše – SRDA

Depozitni sistem – EKOSTAR PAK: Primarna selekcija nema alternativu i predstavlja temelj koji možemo nadograditi kroz depozitni sistem – SRDA

Depozitni sistem – TOMRA: Građani su najveće pristalice depozitnog sistema na globalnom nivou – SRDA