EPR ili depozitni sistem – Srbija razmatra način prikupljanja ambalažnog otpada

Već nekoliko godina se intenzivno govori o uvođenju depozitnog sistema za ambalažni otpad u Srbiji. Rađeno je i nekoliko studija, ali još nema rezultata.

Kako bi se rasvetlile sve nedoumice oko opravdanosti novog načina upravljanja ambalažnim otpadom, vrstama otpada koje će biti uključene, troškovima, značaja za životnu sredinu i sl. NALED je angažovao britansku konsultantsku kuću “Eunomia“. Takođe, istovremeno je urađena i studija o nadogradnji postojećeg sistema produžene odgovornosti proizvođača.

Članicama Saveza za zaštitu životne sredine NALED-a su 29. marta konsultanti predstavili ključne nalaze i preporuke u pravcu unapređenja primarne selekcije i uvođenje depozitnog sistema kako bi se ostvarili ciljevi. Ciljeve Evropske unije do 2030. godine obavezuju Srbiju da reciklira 85% otpada od kartona i papira, 75% od stakla, 60% od aluminijuma i 55% plastičnog otpada.

– Početkom 2020. godini objavljen je Nacrt izmene i dopune zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu i formirana je radna grupa bez analize sistema. Kada je radna grupa za vreme pandemije ušla u period zatišja iskoristili smo to vreme da uradimo studiju. Imali smo javni poziv za međunarodne konsultante kako bi studija urađena što neutralnije. Ministarstvo zaštite životne sredine je imalo priliku da se uključi u studiju. Članice Saveza za zaštitu životne sredine koje interesuje ova tema su finansirale izradu studije – izjavio je na predstavljanju studije Slobodan Krstović, šef Jedinice za zaštitu životne sredine u NALED-u.

Krstović je dodao da kada se ponovo pokrene radna grupa postoji spremna studija i da je cilj da se do kraja dovede reforma upravljanja ambalažnim otpadom.

Foto: naled.rs

Unapređenje EPR sistema

Studija o unapređenju sistema produžene odgovornosti proizvođača (extended producer responsibility – EPR) preporučuje povećanje infrastrukture odnosno uvođenje tzv. “sistema dve kante” što bi značilo da građani u posebnu kantu ili kontejner odvajaju otpad od papira i kartona, a u drugu limenke, staklene i plastične flaše i tetrapak.

Razmatrane su 3 opcije sakupljanja: mešovito suvo recikliranje gde bi se u jednu kantu sakupljao papir i karton, tetrapak, staklo, limenke i PET boce, dvostruku tok – u jednu kantu papir i karton, a u drugo ostalo, i trostruki tok – u jednu kantu papir i karton, u drugu PET, limenke i tetrapak, i u treću staklo.

Sveobuhvatan sistem recikliranja ambalaže treba da bude dostupan svim domaćinstvima u Srbiji. Unapređenje sistema bi podrazumevalo da se obezbedi usluga odnošenja “od vrata do vrata” i u gradovima i u ruralnim krajevima, kao i da se standardizuje postupak prikupljanja i razdvajanja otpada iz tih kanti.

Opštine treba da zadrže odgovornost za sakupljanje kućnog otpada, ali dizajn usluga sakupljanja treba da bude usklađen sa nacionalnim standardom usluga.

Šta je depozitni sistem?

Depozitni sistem za povrat ambalaže (deposit return system – DRS) je sistem u kojem potrošači pri kupovini pića plaćaju određeni iznos za samu ambalažu koji mogu da povrate pri narednom odlasku u prodavnicu ili drugo mesto gde postoji mogućnost povrata ambalaže. Tako se krajnji kupac finansijski motiviše da učestvuje u sistemu.

Poznat je i kao “kaucijski sistem”. Sećamo se staklenih flaša koje smo nosili u prodavnicu kada odemo po novo piće. Danas je to retko viđena scena.

2 varijante depozitnog sistema

U ovom izveštaju su analizirana dva glavna scenarija za uvođenje depozitnog sistema: konvencionalni depozitni sistem i pametni depozitni sistem.

Rezultati su pokazali da neto godišnji troškovi sistema iznose 25,4 miliona EUR za konvencionalni scenario i 13,5 – 30,9 miliona EUR za pametne scenarije, koji će se finansirati iz taksi proizvođača.

Kako su ocenili konsultanti, uvođenje dobro osmišljenog i funkcionalnog depozitnog sistema u Srbiji bi trebalo dostižu visoke ciljeve prikupljanja i, kao rezultat toga, doprinose povećanju stope reciklaže, značajne ekološke koristi i zapošljavanje.

• Konvencionalni DRS

Depozitni sistem koji podstiče povrat ambalaže za piće do sakupljačkih mesta (u EU vrednost depozita je obično 10-25 evrocenti po komadu). Potrošači plaćaju depozit kada kupe piće, a depozit se vraća kada vrate iskorišćenu ambalažu na određeno sakupljačko mesto radi reciklaže. Ako potrošač odluči da ne vrati otpadnu ambalažu, onda gube depozit.

Pod konvencionalnim DRS u evropskim zemljama, sabirna mesta se nalaze u maloprodajnim objektima ili blizu njih, sa velikom većinom povraćaja putem automata (reverse vending machines).

Prema studiji građani bi dobijali 5 dinara po jedinici ambalaže.

Mnoge zemlje članice EU aktivno razmatraju uvođenje DRS-a. Stope povraćaja ambalaže za piće u visoko efikasnim DRS često premašuju 90% ambalaže stavljene na tržište. U Nemačkoj taj postotak ide na 98%.

• Pametni DRS

Osnovna teza ove studije je da bi efikasniji i delotvorniji DRS mogao da bude moguć redizajniranjem sistema za upotrebu pametne tehnologije. Pametni DRS sličan je konvencionalnom DRS-u po tome što koristi maloprodaje, hotele, restorane, kafiće i benzinske pumpe, ali takođe nastoji da doda dodatne lokacije za povraćaj, kao i da koristi nove tehnologije.

Dodatne lokacije u pametnom sistemu su tržni centri, firme, sportski objekti, događaji na otvorenom, parkovi, reciklažni centri itd.

Glavna razlika je u tome što se pametni DRS oslanja na serijalizaciju, pri čemu svaki pojedinačni komad ambalaže za piće zahteva jedinstveni identifikator.

Potrošnja pića izvan kuće takođe se dramatično povećala, pa povraćaj u prodavnicama nisu nužno pogodan kanal u kontekstu sve prisutnijeg načina života u pokretu. Kako se navike kupovine i konzumiranja i dalje menjaju, izgleda da će širi raspon lokacija za povraćaj biti sve veća prednost za savremeni DRS, navedeno je u studiji.

Ključno ograničenje specifično za pametni DRS je činjenica da je ovo potpuno teorijski sistem bez trenutno uspostavljenih sistema u stvarnom svetu iz kojih bi se mogao koristiti primer.

Modeliranje  za konvencionalni DRS zasnovano je na brojnim sistemima koji funkcionišu širom sveta u mnogim različitim društveno-ekonomskim i geografskim kontekstima, napominju konsultanti.

Jelena Kiš, predsednica Saveza i menadžerka za održivost poslovanja i odnose sa javnošću u kompaniji “Ball Packaging”, rekla je na skupu da je veoma bitno sagledati sva rešenja istovremeno i da upravljanje ambalažnim otpadom treba da bude deo šire rasprave.

Kiš je istakla da bi novi Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu trebalo da predvidi osnivanje depozitne organizacije u vlasništvu industrije koja bi vodila i finansirala sistem, a država bila zadužena za nadzor i postavljanje ciljeva.

– Nakon donošenja zakona očekujemo 3 godine prelaznog perioda koji je realan da se industrija prilagodi novom sistemu. Ako pogledamo mapu zemalja koje uvode depozit, može doći do nedostataka mašina jer će mnogo zemalja EU ući u taj sistem – navela je Kiš i dodala da je potrebno da industrija bude uključena u izradu novog zakona i podzakonskih akata.

Ako se država odluči za uvođenje nekog modela depozitnog sistema, ne znači da će biti obuhvaćeni svi tokovi ambalažnog otpada niti da će sav otpad biti sakupljen, pa je neophodno dalje razvijati EPR sistem i primarnu separaciju.

***

Studije su dostupne na sajtu NALED-a.

NALED – Depozitni sistem studija -SR

NALED – EPR studija -SR

NALED – DRS Final Report

NALED – EPR Final Report