Depozitni sistem – SEKOPAK: Važno je postaviti dobar sistem koji će funkcionisati na srpskom tržištu
Iako se često govori da su građani nesavesni kada je reč o upravljanju otpadom, treba najpre da postoji organizovani sistem koji uključuje jasna pravila, infrastrukturu, edukaciju i na kraju kaznenu politiku koja se strogo sprovodi. Jedan od delova sistema upravljanja otpadom jeste depozitni sistem koji građani željno iščekuju. Potrošači će imati mogućnost da u automate u prodavnicama i drugim određenim mestima predaju ambalažu i da dobiju povraćaj novca koji su platili pri kupovini pića.
Ministarstvo zaštite životne sredine je još krajem 2018. godine najavilo razmatranje depozitnog sistema. Od tada je urađeno nekoliko studija.
Bilo je glasova protiv sa obrazloženjem da je sistem skup. Sada deluje da su uključeni činioci u upravljanje ambalažnim otpadom zainteresovani za uvođenje depozitnog sistema, bar deklarativno.
Poslednju analizu je prošle godine uradila britanska konsultantska kuća “Eunomia” koju je angažovao NALED. Ministarstvo ponovo radi neku analizu, tražen je i predlog modela od privrede.
Deluje da je dosta vremena prošlo, da se može pretpostaviti da su iz dosadašnjih studija izvučeni zaključci, da uključene strane već znaju okvire depozitnog sistema i da se može intenzivno raditi na donošenju odgovarajućeg modela a potom i na njegovom uspostavljanju.
Pokrenuli smo serijal tekstova o depozitnom sistemu gde će svi zainteresovani činioci koji učestvuju u procesu uspostavljanja depozitnog sistema dati svoje viđenje.
Naša sagovornica u drugom tekstu je Violeta Belanović, generalna direktorka operatera sistema upravljanja ambalažnim otpadom „Sekopak“.
Violeta Belanović – foto: lična arhiva
SRDA: Ko koči uvođenje depozitnog sistema?
– Unapređenje sistema upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom nas očekuje u narednom periodu kako bismo uspeli da ispunimo ciljeve koje je EU usvojila za svoje članice za 2025/2030. Unapređenje prvenstveno podrazumeva podizanje nivoa primarne selekcije sa infrastrukturom i edukaciju građana, uz depozitni sistem kao nadogradnju primarnoj selekciji.
Depozitni sistem pokriva samo deo ambalaže stravljenje na tržište, pa samim tim čini deo sveobuhvatnog sistema.
Na postavljenu i razvijenu primarnu selekciju dolazi nadogradnja u vidu depozitnog sistema, to je proces koji se mora ispratiti kako kroz regulativu tako i na terenu.
Veoma je važno dobro ispitati naše tržište i postaviti dobar sistem koji će funkcionisati, da se napravi naš sistem. Uz studiju, potrebno je napraviti tzv. roadmap, odnosno mapu puta sa smernicama za sve one koji su potencijalno uključeni u lanac.
Evropska komisija objavila je izveštaj prema kom je čak 18 članica u opasnosti da ne ispune jedan ili oba cilja za ponovnu upotrebu i reciklažu komunalnog i celokupnog ambalažnog otpada do 2025. godine.
Potrebno je uzeti u obzir i izazove zemalja koje su mnogo pre nas krenule sa uvođenjem primarne selekcije i depozitnog sistema kako ne bismo došli u ovakvu situaciju, ali fokus naše studije treba da bude na ispitivanju srpskog tržišta i uslova.
SRDA: Koje bi bilo odgovarajuće rešenje za depozitni sistem, u smislu modela, organizacije, finansiranja, gde bi sve bili postavljeni automati?
– Depozitni sistem kao vid upravljanja ambalažnim otpadom je kompleksan sistem koji ne može da se kopira iz neke zemlje, već je neophodno napraviti srpski model i na tome će se zajedno sa Minstarstvom raditi kroz izmene i dopune Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu.
Sa tom idejom, mi smo sproveli nekoliko projekata u poslednje 3 godine, da bismo sagledali navike i ponašanje naših građana. Sam proces mora biti jednostavan u svojoj funcionalnosti za sve učesnike u lancu a posebno za građane, kao krajnje korisnike.
SRDA: Koja ambalaža bi trebalo da bude zastupljena u depozitnom sistemu?
– Studija koja bi trebalo da bude sprovedena sa preciznim brojevima vezano za naše tržište zajedno sa sagledavanjem svih specifičnosti srpskog tržišta će dati odgovor na ovo pitanje.
Kako deo ambalaže najverovatnije neće biti deo sistema, potrebno je i dalje raditi na primarnoj selekciji, unaprediti infrastrukturu i omogućiti svim građanima da odlažu ambalažni otpad u namenske kontejnere.
SRDA: Uz depozitni sistem neophodno je dalje razvijati EPR sistem i primarnu separaciju. Kako vidite zajedničko funkcionisanje sistema produžene odgovornosti proizvođača i depozitnog sistema? U koliko je potrebno kanti razdvajati otpad van depozitnog sistema?
– Depozitni sistem kao i primarna selekcija su deo sistema koji se zove produžena odgovornost proizvođača jer oba pojma podrazumevaju da je proizvođač odgovoran za ambalažu u koju je upakovao svoj proizvod i da treba da isprati proces, da je ta ambalaža nakon korišćenja proizvoda završila gde joj je mesto, tačnije na reciklaži. Oni su veoma kompatibilni, nadopunjuju se i depozitni sistem je nadogradnja primarnoj selekciji. Prema našem mišljenju, potrebno je imati kantu/kontejener za papir, LPW i staklo i vršiti primarnu selekciju na mestu nastanka ambalažnog otpada.
***
Ostale tekstove iz ovog serijala možete pogledati na linkovima:
Depozitni sistem – TOMRA: Građani su najveće pristalice depozitnog sistema na globalnom nivou – SRDA
Tagovi
ambalažni otpad Depozitni sistem DRS primarna separacija otpada produžena odgovornost proizvođača reciklaža Sekopak SRDA Preporučuje upravljanje otpadom Violeta Belanović Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu
Podelite na društvenim mrežama
Povezani tekstovi
SRDA preporučuje
