Depozitni sistem – TETRA PAK: Sveobuhvatan sistem može da donese građanima jednostavno odlaganje otpada
Iako se često govori da su građani nesavesni kada je reč o upravljanju otpadom, treba najpre da postoji organizovani sistem koji uključuje jasna pravila, infrastrukturu, edukaciju i na kraju kaznenu politiku koja se strogo sprovodi. Jedan od delova sistema upravljanja otpadom jeste depozitni sistem koji građani željno iščekuju. Potrošači će imati mogućnost da u automate u prodavnicama i drugim određenim mestima predaju ambalažu i da dobiju povraćaj novca koji su platili pri kupovini pića.
Ministarstvo zaštite životne sredine je još krajem 2018. godine najavilo razmatranje depozitnog sistema. Od tada je urađeno nekoliko studija.
Bilo je glasova protiv sa obrazloženjem da je sistem skup. Sada deluje da su uključeni činioci u upravljanje ambalažnim otpadom zainteresovani za uvođenje depozitnog sistema, bar deklarativno.
Poslednju analizu je prošle godine uradila britanska konsultantska kuća “Eunomia” koju je angažovao NALED. Ministarstvo ponovo radi neku analizu, tražen je i predlog modela od privrede.
Deluje da je dosta vremena prošlo, da se može pretpostaviti da su iz dosadašnjih studija izvučeni zaključci, da uključene strane već znaju okvire depozitnog sistema i da se može intenzivno raditi na donošenju odgovarajućeg modela a potom i na njegovom uspostavljanju.
Pokrenuli smo serijal tekstova o depozitnom sistemu gde će svi zainteresovani činioci koji učestvuju u procesu uspostavljanja depozitnog sistema dati svoje viđenje.
Naša sagovornica u trećem tekstu je Tanja Basta, ekspertkinja za održivost u kompaniji “Tetra Pak“.
Tanja Basta
SRDA: Ko koči uvođenje depozitnog sistema?
– Uvođenje depozitnog sistema sigurno je nešto što je u interesu državi, građanima i kompanijama koje se bave proizvodnjom ambalaže, ali i onima iz prehrambene industrije. Kao što je i naglašeno u stavovima Alijanse za cirkularna pakovanja, čiji smo jedan od osnivača, samo kroz postavljanje efikasnog sistema upravljanja otpadom na lokalnom nivou naše kompanije će moći da zadrže konukrentnost na domaćem i regionalnom tržištu u godinama koje dolaze.
S obzirom na stepen investicija, koordinacije i edukacije na svim nivoima koji su potrebni za uvođenje depozitnog sistema, želimo da verujemo da niko konkretno ne koči uvođenje depozitnog sistema, već da je u pitanju sam po sebi izazovan proces. Upravo zato, na nivou Alijanse i nudimo svoja iskustva i znanja u ovoj oblasti, kako bismo relevantnim institucijama pomogli u sagledavanju i pronalaženju najoptimalnijeg rešenja za domaće prilike.
Na taj način, Srbija bi mogla da iskoristi prednosti trenutno još nedovoljno razvijenog sistema upravljanja otpadom i u osnovi postavi kvalitetan sveobuhvatan sistem, koji bi mogao da rezultuje u jednostavnom odlaganju otpada za građane, snižavanju troškova po jedinici otpada, zaštiti životne sredine, i dobijanju kvalitetnih sirovina za reciklažu.
SRDA: Koje bi bilo odgovarajuće rešenje za depozitni sistem, u smislu modela, organizacije, finansiranja, gde bi sve bili postavljeni automati?
– Po našem mišljenju, kvalitetan depozitni sistem bi trebalo da bude zasnovan na novoj generaciji pametnih rešenja za depozitni sistem i da podrazumeva odlaganje svih vrsta ambalažnih proizvoda i materijala na jedno mesto, uz istovremeno propisivanje zasebnih, obavezujućih ciljeva za reciklažu višeslojne kartonske ambalaže, što trenutno nije slučaj.
Važno je naravno i da ovakav sistem bude regulisan odgovarajućim zakonskim i podzakonskim aktima, da njegovo upravljanje bude u nadležnosti industrije, uz kontinuiranu kontrolu državnih tela, dok bi finansiranje sistema trebalo da bude ostvareno kroz naknadu koju plaćaju proizvođači, upotrebom neiskorišćene povratne naknade i prodajom prikupljenje upotrebljene ambalaže, tako što bi odgovornost neto troškova bila na svakoj vrsti materijala ponaosob.
Ovako postavljen sistem mogao bi brzo da proizvede drastično veće rezultate u kratkom roku u odnosu na klasičan sistem – primera radi, pokazalo se da uvođenje depozitnog sistema na nacionalnom nivou u roku od samo nekoliko godina rezultuje u više od 85-90% povrata ambalaže koja je obuhvaćena sistemom, što bi verujemo bilo i sjajno rešenje za Srbiju. Svakako, sledeći korak u unapređenju sistema upravljanja otpadom podrazumevao bi i sakupljanje otpada u okviru domaćinstva, ali kako su i za to neophodne značajne investicije, verujemo da bi što širi sveobuhvatni depozitni sistem na nacionalnom nivou bio najbrži put do ostvarivanja zadovoljavajućih rezultata u oblasti reciklaže.
SRDA: Koja ambalaža bi trebalo da bude zastupljena u depozitnom sistemu?
– Pobornici smo što sveobuhvatnijeg depozitnog sistema, koji bi uključivao PET ambalažu, aluminijumske limenke, višeslojnu kartonsku ambalažu, staklo, a moguće i druge vrste ambalaže, što su primeri koje vidimo na drugim razvijenim tržištima.
Primera radi, višeslojna kartonska ambalaža je već više od deceniju uključena u depozitni sistem u Kanadi, a uskoro i u Hrvatskoj očekujemo da po prvi put bude uključena u depozitni sistem, za šta verujemo da će predstavljati dobar primer i za druge evropske i države regiona.
Zadovoljstvo mi je i da istaknem naše pilot projekte u Kragujevcu i Zrenjaninu koji takođe pokazuju da građani dobro reaguju na ovakav sistem odlaganja otpada i da nema prepreka za uključivanje svih vrsta ambalaže. Kao što smo već istakli, pored pozitivnih reakcija građana, sveobuhvatni depozitni sistem rezultuje u jeftinijem upravljanju otpadom po jedinici ambalaže, kao i unapređenju procesa reciklaže na nacionalnom nivou i visokom kvalitetu dobijenih sirovina.
SRDA: Uz depozitni sistem neophodno je dalje razvijati EPR sistem i primarnu separaciju. Kako vidite zajedničko funkcionisanje sistema produžene odgovornosti proizvođača i depozitnog sistema? U koliko je potrebno kanti razdvajati otpad van depozitnog sistema?
– Da bi država ostvarila konkretne koristi iz upravljanja otpadom, što jeste krajnji cilj, neophodno je da svi sistemi – i depozitni, i sistem produžene odgovornosti proizvođača, kao i proces primarne separacije funkcionišu efikasno i skladno – samo jedan sistem neće biti u mogućnosti da reši sve moguće situacije i opcije. Smatramo da su u ovom trenutku Srbiji neophodni razvoj depozitnog sistema, modifikacije EPR sistema i unapređenje primarne separacije, pri čemu bi svi ovi procesi trebalo da budu usklađeni i da se međusobno dopunjuju, kako bi se ostvarile i realne koristi, a ne samo formalno ispunjavanje zahteva.
***
Prethodne tekstove iz ovog serijala možete pogledati na linkovima:
Depozitni sistem – TOMRA: Građani su najveće pristalice depozitnog sistema na globalnom nivou – SRDA
Tagovi
Depozitni sistem DRS EPR primarna separacija otpada produžena odgovornost proizvođača reciklaža SRDA Preporučuje Tanja Basta Tetra Pak upravljanje otpadom Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu
Podelite na društvenim mrežama
Povezani tekstovi
SRDA preporučuje
