Već prekoračen godišnji maksimum zagađenja u 14 gradova Srbije – Na listi mesta u kojim ranije nije bilo merenja

Tek je mesec i po dana od početka godine a već je 14 gradova prešlo godišnji limit zagađenja vazduha kada su u pitanju povećane koncentracije štetnih PM10 čestica.

Granična vrednost za srednje dnevne koncentracije suspendovanih čestica PM10 iznosi 50 mikrograma po kubnom metru i ne sme se prekoračiti više od 35 puta odnosno 35 dana u jednoj kalendarskoj godini, propisuje Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha.

Neslavni rekorder sa 42 dana zagađenja do danas je Zaječar, a u stopu ga prati Valjevo. Praktično su ovi gradovi imali 1 odnosno 2 dana u 2025. godini bez prekomerne koncentracije štetnih PM10 čestica.

Gradovi u kojima je do danas više od 35 dana bilo povećanog zagađenja su: Zaječar, Valjevo, Užice, Prokuplje, Kruševac, Šabac, Požega, Čačak, Novi Pazar, Loznica, Leskovac, Kraljevo, Kosjerić, Pirot.

Foto: PrtSc xEco

Ovo su sve podaci aplikacije xEco koja pokazuje kvalitet vazduha, i putem koje se može pratiti statistika iz dana u dan.

Na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine u delu Prekoračenja graničnih vrednosti mogu da se sada vide za januar pobrojani gradovi i koliko je dana bilo prekoračena koncentracija PM 10 čestica. Nije izlistano pregledno koje lokalne samouprave su imale najviše vrednosti. Takođe, nema prikaza za dosadašnji broj dana da vidimo u kojim mestima je sve prekoračen limit zagađenja.

Ono što je važno, da na listi prekoračenja za januar nema podataka za PM10 čestice za gradove Zaječar, Kruševac i Loznicu, a da na listi uopšte nema Leskovca, Požege i Prokuplja.

Tu se sada nadovezujemo na našu priču od prošlog četvrtka. U Leskovcu, Požegi i Prokuplju su još prošle godine postavljene automatske stanice za merenje kvaliteta vazduha ali Agencija nije prikazivala podatke da građani vide kvalitet vazduha. Takođe, Zaječar, Kruševac i Loznica su dobili  uređaji za automatsku detekciju suspendovanih čestica PM10 i PM2.5 na postojećim stanicama ali ni za ta mesta se nije prikazivao kvalitet vazduha.

Tek su građani dobili informacije prošlog četvrtka, 6. februara, što nam je otkrio sagovornik Milenko Jovanović, član stručnog saveta Nacionalne ekološke asocijacije (NEA), koji je prethodno podneo  krivičnu prijavu protiv odgovornih osoba iz Agencije za zaštitu životne sredine i Ministarstva zaštite životne sredine zbog sumnje da su počinili krivično delo uskraćivanje podataka o stanju životne sredine. Ako ste propustili, sve detalje pogledajte u tekstu  Krivična prijava protiv Agencije za zaštitu životne sredine – Ko i zašto krije od građana podatke o kvalitetu vazduha? – SRDA

Videćemo kada Agencija bude objavila podatke za februar da li će objaviti i za ove gradove, a i kada bude konačan izveštaj za celu godinu da li će biti podataka za januar koji su sada izostavljeni. Ako se nastavi praksa od prethodnih godina, taj konačan izveštaj za 2025. će objaviti u drugoj polovini naredne godine.

Podaci za ovih 6 lokalnih samouprava gde je počelo merenje je pokazatelj da je vazduh “čist” u mestima u kojima nema merenja, na šta stručnjaci godinama ukazuju.

Podaci o životnoj sredini su ustavom i zakonom zagarantovano pravo svih građana. Da bi bilo ko delovao, treba najpre da ima tačne i pravovremene informacije. 

PM10 čestice su dobile naziv po svojoj veličini – one imaju manje od 10 mikrometara. PM10 čestice mogu biti različitog sastava. One su smeša dima, čađi, prašine i kiseline uz teške metale.  Duga je lista zdravstvenih problema do kojih može da dovede udisanje PM10 čestica.  Može da dođe do apsorpcije otrovnih materija u krvi, do alergijskih reakcija, bakterijskih i gljivičnih infekcija, fibroze, respiratornih problema…