Amerikanci o data-centrima za AI: Ne u mom dvorištu

Čak 70% Amerikanaca se protivi izgradnji centara za obradu podataka za veštačku inteligenciju (AI) u kraju gde žive, od čega se skoro polovina (48%) snažno protive tome. Jedva četvrtina podržava te projekte, dok je samo 7% snažno za, prenosi Beta.

Anketa je sprovedena u martu, a to je bilo i prvi put da je kompanija za istraživanje javnog mnjenja Galup pitala o izgradnji data-centara koja je izazvala žestoko protivljenje stanovnika u mnogim delovima SAD.

U tim centrima su računari koja pomažu tehnologiju veštačke inteligencije koju koriste preduzeća, univerziteti i drugi. Centri pokrivaju velike površine zemljišta, zahtevaju velike količine električne energije i potrebna im je značajna količina vode za hlađenje opreme, što izaziva zabrinutost za životnu sredinu i lokalne cene usluga povezanih sa stanovanjem.

Galup je u istoj anketi pitao i o izgradnji lokalnih nuklearnih elektrana i 53% Amerikanaca je reklo da je protiv njihove izgradnja u svom kraju, što je daleko manje od 71% koji se protive izgradnji data-centara. Od 2001. godine, kada je Galup prvi put postavio pitanje o nuklearnoj elektrani, najviši nivo protivljenja je bio 63%.

U martovskoj anketi je veliku zabrinutost zbog uticaja data-centara na životnu sredinu iskazalo 46% ispitanika, a 24% “priličnu zabrinutost”.

Galup je u drugoj, aprilskoj veb-anketi utvrdio da Amerikanci koji podržavaju izgradnju data-centara u svom kraju uglavnom navode potencijalne ekonomske koristi, a protivnici imaju raznovrsnije razloge za svoj stav, ali je to uglavnom zabrinutost za životnu sredinu.

Polovina protivnika pominje prekomernu upotrebu resursa u data-centrima, uključujući po 18% onih koji pominju potrošnju vode i struje. Šesnaest procenata pominje s tim povezanu zabrinutost za životnu sredinu zbog zagađenja, uključujući buku i zagađenje vazduha i vode.

Oko 20% protivnika je zabrinuto zbog uticaja na lokalni kvalitet života, uključujući povećanje broja stanovnika, povećanje saobraćaja i svoju želju da se zemljište koristi u druge svrhe, a ne za data-centre.

Takođe oko 20% pominje potencijalno negativne ekonomske posledice, uključujući da očekuje veće račune za komunalne usluge, povećanje troškova života i troškove izgradnje data centara što bi moglo da uključi korišćenje sredstava poreskih obveznika.

Većina ostalog protivljenja proizilazi iz opštih ili specifičnih zabrinutosti zbog veštačke inteligencije.

U međuvremenu, dve trećine onih koji su za izgradnju data centara u svom području navode ekonomske koristi, uključujući 55% onih koji posebno pominju povećane mogućnosti za zapošljavanje. Drugi pominju povećanje javnih poreskih prihoda lokalne vlasti (13%), razvoj stanovanja i infrastrukture i opšte ekonomske koristi.

Manji deo zagovornika data-centara pominje potencijalne koristi veštačke inteligencije za tehnologiju ili za njih same, lično.

Većina svih glavnih demografskih grupa, uključujući sve partijske grupe, kaže da bi se protivila izgradnji data centra tamo gde žive. Međutim, sada opozicione Demokrate su mnogo više protiv nego vladajući Republikanci: 56% naspram 39%.

Žene (55%) su sklonije nego muškarci (43%) da izraze snažno protivljenje izgradnji data-centara.

Da bi se upotreba veštačke inteligencije proširila u SAD, moraće se izgraditi data-centri velike računarske snage. Takvi centri su već izgrađeni u nekim oblastima, obično finansiranjem velikih tehnoloških kompanija koje nude usluge veštačke inteligencije.

Ali, većina Amerikanaca izgleda ima stav “Ne u mom dvorištu”.

To protivljenje je glavna prepreka širenju računarstva veštačke inteligencije. Intenzitet protivljenja znači da će predloženi centri podataka verovatno podstaći aktivizam lokalnih stanovnika, kao i pravne izazove.

To takođe ukazuje da bi infrastruktura veštačke inteligencije mogla postati važno pitanje kampanje na lokalnim i državnim izborima ove godine, a za političare je favorizovanje data-centara verovatno politički rizičan stav, navodi Beta.