Usvojena većina prigovora građana na Nacrt prostornog plana za Specijalni rezervat prirode “Rtanj”

Polekol i inicijativa Pravo na vodu saopštili su da je planirana “zlatiborizacija” Rtnja uspešno osujećena zahvaljujući mobilizaciji građana i organizacija širom Srbije.

Nacrt Prostornog plana područja posebne namene Specijalni rezervat prirode “Rtanj”, koji je uključivao vetroparkove, kamenolome, skijalište i male hidroelektrane pretrpeo je ključne izmene nakon masovnog učešća građana na Javnom uvidu koji je održan u petak, 11. oktobra, u Sokobanji.

– Javni uvid obeležilo je ogromno interesovanje građana, a pristigao je ogroman broj primedbi. Velika većina je prihvaćena, što govori puno o kvalitetu i osnovanosti primedbi. Pohvalno je i to što je komisija zakonito postupala i otvoreno prihvatila primedbe – izjavio je Strahinja Macić, pravnik Polekola, koji je prisustvovao četvoročasovnoj sednici.

– Ljudi iz komisije su videli da smo svi složno protiv preterane urbanizacije. Iznenađen sam, ali i zadovoljan što je većina naših primedbi prihvaćena – rekao je Vladan Dimitrijević iz Sokobanjskog ekološkog društva.

Planirani vetroparkovi su naročito zabrinuli učesnike Javnog uvida jer bi značili masovno uništavanje šuma i degradaciju staništa za retke vrste poput surog orla i sivog sokola.

– Rtanj je značajno stanište ptica, a postavljanje vetroparkova bilo bi katastrofalno za prirodni svet planine – dodao je Dimitrijević.

Dodatno, ideja o skijalištu je naišla na snažno protivljenje jer Rtanj, sa svojih 1.560 metara, nema adekvatne uslove za održivo skijalište.

– Skijalište bi zahtevalo ogromne količine vode za veštački sneg, što nije izvodljivo na planini gde nema dovoljno snega ni prirodnih vodenih resursa – istakao je Dimitrijević.

Ostale opasnosti uključivale su izgradnju kamenoloma i malih hidroelektrana, što bi devastiralo reke i uništilo staništa za zaštićene vrste poput rečnih rakova i pastrmki.

– Zahvaljujući podnetim primedbama, plan sada ne predviđa izgradnju malih hidroelektrana – dodaje Macić.

Iako su mnoge primedbe prihvaćene, određeni problemi ostaju, kao što je plan za izgradnju akumulacija na planinskim rekama, što može ozbiljno ugroziti ekosistem. Polekol će nastaviti da prati sve buduće odluke i osigurava da Rtanj ostane netaknuta prirodna oaza.

– Već imamo dovoljno promašenih primera zlatiborizacije u Srbiji. Rtanj to ne sme postati – zaključio je Macić.

Poziv da se ovo prirodno dobro sačuva i Polekolove primedbe je za nekoliko dana videlo i podelilo na društvenim mrežama više od 100.000 građana, a veliki broj njih su preuzeli primedbe koje je Polekol formulisao i uputili ih komisiji. Rezultat nije izostao, što pokazuje da ne treba odustajati od institucionalne borbe, saopšteno je.