Šta je rečeno i prećutano u izveštaju EK o napretku Srbije u zaštiti životne sredine?

U Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u oblasti zaštite životne sredine nema vidljivog i značajnog napretka i navode se preporuke kao i prethodnih godina, zaključak je online panel diskusije “Ekološka kriza u Srbiji i Izveštaj Evropske komisije o napretku: rečeno i prećutano”, koja je održana 1. novembra.

– Kada je prošle godine otvoren Klaster 4 on je značio novi zamajac i podstrek već usporenom procesu evropskih integracija. Zaštita životne sredine je tad došla u fokus građana ali to ne treba shvatati kao pohvalu koja je došla od Brisela već podstrek i opomena da moramo da ubrzamo procese reformi koje se direktno tiču kvaliteta života građana. Prošlogodišnje preporuke iz izveštaja i ovogodišnje su suštinski iste – rekla je na početku panela Nataša Gligorijević, direktorka Centra za održivi razvoj Srbije (CORS).

Da Srbija nije dobila mnogo pohvala ukazala je i Nataša Đereg iz Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR).

– Izveštaj je dosta blag, rečnik je specifične terminologije, kao i inače u ranijim izveštajima. Glavna zamerka je što se ne pominje šta je sa fondom za zaštitu životne sredine i sredstvima koja se prikupljaju na ime naknada za zaštitu životne sredine i koja treba da se troše namenski.

Đereg je rekla da je Evropska komisija pohvalila to što je budžet za zaštitu životne sredine i klimatske promene povećan u odnosu na prethodnu godinu, ali da se i dalje ne zna na šta se novac troši.

Ona je napomenula da se iz izveštaja može videti da postoji problem sa transparentnošću i vladavinom prava i primenom zakona.

– Ono što najviše škripi a nije dovoljno istaknuto je da Agencija za zaštitu životne sredine ima male kapacitete. Bila je preporuka da se nadležnosti Agencije povećaju ali je sve suprotno. Posao Agencije je da objavljuje podatke o životnoj sredini što ona radi godinu dana kasnije, što je i istaknuto u izveštaju.

Nataša Đereg je istakla da se izveštaj ne dotiče protesta na terenu.

Da li će se nastaviti loše upravljanje vodama?

Predstavnica inicijative “Pravo na vodu” Žaklina Živković je rekla na skupu da izveštaj pokazuje da nije bilo napretka i da su ostale preporuke od prethodne godine.

– Izveštaj primećuje da se Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu ne primenjuje u punoj meri. Dosta investicija kreće bez procena uticaja na životnu sredinu, kao što je krenula gradnja mosta kod Šodroša na osnovu idejnog rešenja a bez procene uticaja na životnu sredinu. To viđamo masovno i na projektima mini hidroelektrana.

Živković je navela da je prethodne godine Srbija povećala prečišćavanje otpadnih voda za 2%.

– Vlada, Ministarstvo zaštite životne sredine i Ministarstvo građevinarstva su najavili projekat “Čista Srbija” sa ulaganjima od 4 milijarde evra. Ono što je problem je nedostatak transparentnosti za taj projekat i što je to proces bez učešća javnosti.

Žaklina Živković je navela da izveštaj ne pominje da su predstavnici civilnog društva i građani morali na ulicama da zaustave proces usvajanja štetnog Nacrta zakona o izmenama i dopunama zakona o vodama. Dodaje da izveštaj propušta da se osvrne na loše upravljanje vodama i na nepostojanje integralnog upravljanje vodama, i činjenicu da milion ljudi u Srbiji stalno ili povremeno nema pristup čistoj pijaćoj vodi.

– U izveštaju se ne pominje privatizacija Instituta Jaroslav Černi jer je zabrinjavajuće kako je to urađeno i koji će budući uticaj to imati na projekte upravljanja vodama. Sve veći broj infrastrukturnih projekata utiče na vode, sve više esploatacije šljunka i sve veći broj kamenoloma utiču na podzemne vode koje su izvor čiste pijaće vode za budućnost – navodi Živković.

Da li će se nastaviti zastoj u oblasti klimatskih promena?

Foto: pixabay/ VistaIreland

Profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu dr Vladimir Đurđević napomenuo je da je od Pariskog sporazuma pa do ove godine bila neka vrsta zastoja u smislu usvajanja i implementacije bilo kakvih politika koje se tiču klimatskih promena.

Đurđević navodi da se u izveštaju napominje da Srbija radi na izradi Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana koji je vrlo važan dokument i da je sada dokument na ranom javnom uvidu.

– Nadam se da promena Vlade neće značiti stopiranje ovog dokumenta i da neće ostati godinu dana na nekom proučavanju, razmišljanju i da se ponovo radi na njegovom donošenju, već da će biti usvojen – rekao je Đurđević.

On je naveo da je u izradi Nacionalni plan adaptacije na klimatske promene.

– Kod nas se i dalje rade veliki infrastrukturni projekti ne razmišljajući da je klima promenjena i da treba uzimati u obzir da će ubuduće biti veći rizik od poplava i suša, to je razbacivanje para – rekao je Đurđević i dodao:

– Daleko smo od toga što su aktuelne politike o klimatskim promenama u Evropi i mislim da će trebati još prilično vremena da se tome približimo. Trenutna energetska kriza se sada koristi da se učvrsti pozicija uglja umesto da se okrenemo ka obnovljivim izvorima energije.

Šta radi Agencija za zaštitu životne sredine?

Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije je rekao da je su ključne poruke u izveštaju iste u poslednjih 10 godina.

– Prihvatanje evropskog indeksa kvaliteta vazuha predstavlja i dalje ključnu preporuku. To je problem koji može brzo da se reši. Ako vam Evropska komisija daje dve godine preporuku za posao od 15 minuta postavlja se pitanje šta se sa vama događa.

Lekić je ukazao da Agencija za zaštitu životne sredine još nije objavila izveštaj o kvalitetu vazduha za prošlu godinu i da je ovo rekordno kašnjenje u izveštavanju.

Dr Ilija Batas Bjelić iz Instituta tehničkih nauka SANU se složio da je u izveštaju rečeno da Srbija ima ograničen napredak što znači da u teoriji postoji napredak ali da ispunjavanje napisanog ne postoji.

– Privedena je kraju izrada Integrisanog energetskog i klimatskog plana i neka scenarija jesu ambiciozna. Kada govorimo o prethodnim obavezama, smatra se dobro sprovedena sigurnost snabdevanja gorivima, i da je dobro započet proces otklona od fosilnih goriva. Vidimo da je “Elektromreža Srbije” negativno ocenjena da nije postignut veliki napredak regionalne interkonekcije. Cena energije je ključ energetske politike i svaki udar na tu oblast je praćen gubitkom političke moći i cena ostaje ispod tržišne. To dovodi do zapostavljanja investicija u javnim preduzećima.

Ceo izveštaj Evropske komisije možete pronaći na sledećem linku Serbia Report 2022