Od energetske krize do čiste energije – Šta će doneti Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan?

vetropark 2022
vetropark 2022

Veće korišćenje potencijala obnovljivih izvora energije, energetski efikasne zgrade, električna vozila u saobraćaju, proizvodnja zelenog vodonika, nove gasne interkonekcije, novo skladište gasa, nove reverzibilne hidroelektrane, stavke su na spisku “nove energetske politike” koja će biti definisana Integrisanim nacionalnim energetski i klimatskim planom Srbije do 2030. sa vizijom do 2050. godine (INEKP).

Kako su za portal SRDA rekli u Ministarstvu rudarstva i energetike ovaj dokument bi trebalo da bude usvojen na jesen ove godine.

– U prethodnih godinu dana analizirani su mogući pravci energetskog razvoja Srbije i pripremljeno je više radnih scenarija od kojih će četiri biti predmet ranih javnih konsultacija. Rane konsultacije su otpočele objavljivanjem materijala na sajtu Ministarstva i na sajtu e-konsultacije u skladu sa Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije. Nacrt INEKP je još u procesu izrade. Nalazimo se na početku ovog procesa, a javna rasprava će trajati koliko god bude potrebno, s tim da je plan da INEKP bude usvojen do kasne jeseni – objašnjavaju za naš portal u Ministarstvu.

Kako navode u izradu INEKP uklјučene su relevantne institucije, šira javnost, privatni sektor i organizacije civilnog društva izabrane na javnom pozivu. Ministarstvo rudarstva i energetike za potrebe praćenja realizacije projekta INEKP formiralo je multidisciplinarnu radnu grupu koja ima više od 90 članova.

Kako napominju u Ministarstvu Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan Srbije je ključni strateški dokument kojim Srbija na sveobuhvatan način definiše svoj put i dinamiku energetske tranzicije.

– Ciljevi INEKP podrazumevaju da 2030. godine imamo 40% manju emisiju štetnih gasova nego 1990. godine, kao i učešće OIE u proizvodnji električne energije veće od 40%.

Dalekovod struja

Energetska kriza u Srbiji

Ministarstvo rudarstva i energetike je 27. jula predstavilo dokument. U okviru prezentacije za taj događaj izneto je da je Srbija je u energetskoj krizi od oktobra 2021. godine.

Ministarstvo je navelo razloge za „neočekivano loše stanje u srpskoj energetici“:

  • Loše rukovođenje energetskim subjektima (JP EPS, EMS AD, „Srbijagas“…).
  • Nedostatak investicija u elektroenergetici – trideset godina nije izgrađeno nijedno novo proizvodno postrojenje.
  • Pad količine i kvaliteta proizvodenog uglja (gubitak više od 2 GW proizvodnje električne energije).
  • Povećan uvoz el. energije (kupljeno je oko 2.900 GWh, što je Republiku Srbiju koštalo 650 miliona evra.
  • Otpor ka promenama, naročito u integraciji OIE.
  • Nedostatak konkurencije u snabdevanju prirodnim gasom.
  • Nedostatak investicija u nove skladišne kapacitete nafte.
  • Kašnjenje u formiranju obaveznih rezervi nafte i derivata nafte.
  • Ugrožena sigurnost snabdevanja.
  • Velika potrošnja i gubici energije – energetski intenzitet Srbije je četiri puta veći nego u EU.

Stižu investicije

vetrenjaca

Kako navode u Ministarstvu – nova energetska politika Srbije koja podrazumeva razvoj investicija „zelene energetike“:

Značajno veće korišćenje potencijala OIE za proizvodnju električne i toplotne energije;

  • Novi kapaciteti za proizvodnju električne energije na solar u 2030. u iznosu od 1.540 MW (oko 100 puta više od postojećih);
  • Novi kapaciteti za proizvodnju električne energije na vetar u 2030. u iznosu od 3.510 MW (oko 10 puta više od postojećih);

Nove reverzibilne HE (Bistrica i Đerdap 3);

Izgradnja interkonekcija za električnu energiju i novih prenosnih kapaciteta u elektromreži;

Povećanje korišćenja električnih vozila u saobraćaju i razvoj usluge punjenja e-vozila;

Uvođenje proizvodnje i korišćenje vodonika;

Diverzifikacija gasnog sektora – nove interkonekcije sa Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom, Rumunijom, Severnom Makedonijom i Crnom Gorom, proširenje podzemnog skladišta gasa i izgradnja novog skladišta gasa;

Smanjenje potrošnje energije kroz energetski efikasne zgrade, smanjenje gubitaka u elektromrežama i sistemima daljinskog grejanja.

Identifikovane su hitne investicije u energetiku vredne više od 35 milijardi EUR.

Zajedno sa planom investicija u energetici, sprovođenje ovog plana trebalo bi da doprinese višim stopama privrednog rasta, otvaranju novih radnih mesta i balansu između razvoja energetskog sektora i zaštite životne sredine, kao ključnom zahtevu Zelene agende.

Ministarstvo rudarstva i energetike radi na izradi Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana Republike Srbije za period od 2021. do 2030. godine sa vizijom do 2050. godine (INEKP) u okviru IPA projekta „Dalji razvoj kapaciteta energetskog planiranja“, koji je finansiran u celosti sredstvima Evropske unije. Projekat sprovodi konzorcijum iz Grčke koji predvodi kompanija LDK Consultants SA u saradnji sa Centre for Renewable Energy Sources and Savings (CRES).

Na sajtu Ministarstva postoji stranica posvećena Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom plan u okviru koje možete pronaći do sada objavljena dokumenta koja su u vezi sa njegovom izradom.

Eto je tu 2030. godina, za osam godina.

Tagovi

Podelite na društvenim mrežama

SRDA preporučuje

baner_gdereciklirati_300

Najnoviji tekstovi

Hvala vam na poverenju. Uspešno ste se prijavili na listu za prijem email biltena.
Došlo je do greške. Molimo vas pokušajte ponovo. Ako se problem nastavi, molimo da nas kontaktirate slanjem email poruke.
baner_ekopravo_300
baner_ekoadresar_300