Profesor Jovančićević: Ovo je jedna od najblažih suša u 21. veku – kako je moguće da ništa nismo naučili

Univerzitetski profesor Branimir Jovančićević za N1 je rekao da je trenutna suša jedna od najblažih u 21. veku, ali da je tipična po niskom vodostaju Dunava. Istakao je da je ključno pitanje – kako je moguće da posle toliko sušnih godina, odnosno iskustva u poslednjih 20 godina sa sušama u Srbiji – nismo ništa naučili i skoro ništa nismo ni preduzeli.

– Ovo nije prva suša u 21. veku, već deseta ili jedanaesta, i može se reći da je ovo jedna od najblažih u poređenju sa prethodnih deset. Sve prethodne, koliko ja pratim, bile su jače, imali smo veći broj dana sa temperaturama preko 40 stepeni u toku leta, posebno 2024. godine, kao i jaku sušu 2007. godine – rekao je Jovančićević, profesor na Hemijskom fakultetu.

Kako je dodao, sve to je trebalo da dovede do toga da već imamo iskustvo sa sušnim danima u julu, avgustu, septembru.

– Ova suša koja je po intenzitetu možda i najslabija u poređenju sa prethodnim je tipična po nečemu – po niskom vodostaju Dunava. Ostale reke i vode nisu toliko kritične, čak ni Sava nije kritična, jer sa svojim pritokama iz Bosne, Hrvatske, Slovenije doprinosi da koliko-toliko napuni Dunav – rekao je i dodao da je sam Dunav kritičan zbog ekstremno niskih padavina u Nemačkoj, Austriji, Slovačkoj i Mađarskoj.

Jovančićević je kazao i da to proizvodi stanje koje jeste alarmantno, a da, kada je reč o količini pijaće vode – nismo toliko ugroženi u ovom trenutku.

– Najviše je ugrožena proizvodnja električne energije na Đerdapu 1 i 2. Dolazimo do ključnog pitanja – kako je moguće da posle toliko sušnih godina i iskustva u poslednjih 20 godina sa sušama u Srbiji, nismo ništa naučili i skoro ništa nismo preduzeli. Ostali smo na tom nivou od 16 hidrocentrala i 4 termoelektrane, sa prosekom u proizvodnji električne energije koji se ne menja, a ne menja se jer nema novih naročitih ulaganja, nema novih postrojenja i inovacija – rekao je.

“Pitanje da li će se Dunav napuniti u narednih mesec dana”

Kako je dodao, s obzirom na to da nema padavina ni u Mađarskoj, Vojvodini, Slovačkoj – veliko je pitanje da li će se Dunav napuniti u narednih mesec dana i da će moći da proizvodi električnu energiju u Đerdapu 1 i 2, u obimu kao što je to do sada činila.

– Srećna okolnost je ta što ostali naši sistemi za proizvodnju električne energije po mom mišljenju – nisu ugroženi. Pre svega, Drina je sasvim solidno popunjena vodama, pritoke njene takođe značajno doprinose da nivo ostane isti – rekao je.

Dodao je da ostale hidrocentrale na našim rekama kao što je Vlasina, Zapadna Morava, Lim, Uvac – nisu ugrožene.

– Kritično je tih 15 procenata koliko Đerdap proizvodi. Mislim da zvaničnici EPS-a kad su dali izjavu da neće biti naročito velike krize, da su u pravu – rekao je i dodao da možemo da uvezemo tih 15 procenata struje koliko će biti manjka, ali da je problem što su i okolne zemlje u krizi sa proizvodnjom električne energije, poput Mađarske, Rumunije, Bugarske.

Problem požara na divljim deponijama

Kako je istakao, veća šteta su požari na divljim deponijama.

– Ko zna koliko ljudi će se razboleti od organskih polutanata koji se danas emituju požarima na divljim deponijama, to su trajne bolesti, a struju ćemo nekako nadoknaditi – rekao je.

Izvor: N1