Postoje sezone sa više stršljena, ali nema dokaza o stalno povećanom broju – Za ove insekate mogu se praviti zamke

Stanovnici seoskih područja, ali i gradskih, kažu da je poslednjih godina mnogo više stršljena u njihovom okruženju. Ukoliko se pojavi veći broj ovih insekata mogu se pripremiti zamke, a mogu se postavljati i u ranoj fazi ako je u prethodnoj sezoni primećena njihova velika brojnost.

Razgovarali smo sa stručnjakom o brojnosti ovih insekata, gde ih ima kao i kada je pravo vreme za postavljanje klopki. Predstavljamo i zamku koju građani najčešće postavljaju za ove insekte.

Da li je objektivno zapažanje da je sada više stršljena nego ranijih godina, a posebno nego pre 30-40 godina, i da li su se radila neka ispitivanja pitali smo profesora Biološkog fakultet u Beogradu Aleksandra Ćetkovića.

– Ove tvrdnje, odnosno “utiske” je teško verifikovati. Naše iskustvo, kao istraživača ovih i drugih organizama, je da stanovnici generalno imaju relativno “kratko” pamćenje pa se ne može osloniti na njihova dugogodišnja sećanja kao na krajnje pouzdane izvore. Takođe, postoji naglašena sklonost delova stanovništva da uveličavaju ili prenaglašavaju pojedine pojave. Sa druge strane, brojnosti stršljena, kao uostalom i bilo koje druge vrste – naročito insekata, mogu značajno varirati između godina ili dužih perioda, u zavisnosti od niza činilaca, od kojih većina deluje u kombinaciji. To znači da realno postoje izuzetno ili natprosečno povoljne sezone za razmnožavanje ove vrste, koje se mogu desiti i u nizu, što ljudi uobičajeno uoče i zapamte – donekle, kao i duži ili kraći periodi loših ili osrednjih sezona – kada ih ljudi veoma “aktivno zaborave”, pa se posle iznenade – otkud sad ova vrsta tu.

Ćetković kaže da kod nas ne postoje bilo kakva detaljna praćenja brojnosti i variranja ove vrste, kao ni većine drugih.

– Međutim, već sasvim provizorne analize na osnovu intenziteta javljanja građana i zabeleženih slučajeva fatalnih uboda – po pravilu predramatično prikazanih u senzacionalističkim medijima, govori o uobičajenim kratko i dugogodišnjim oscilacijama – napominje naš sagovornik i dodaje:

– Eventualno možemo pomenuti sasvim blagi trend većeg prisustva u centralnim urbanim zonama većih gradova, To je na primer u Beogradu, u poređenju sa situacijom od pre jedne-dve decenije, verovatno kao rezultat boljeg prilagođavanja na korišćenje novoformiranih pogodnosti (resursa za gnežđenje i količine hrane), što je deo jednog šireg fenomena označenog kao sinantropizacija.

Prirodni neprijatelji stršljena?

– Postoji relativno malo vrsta koje su direktni prirodni neprijatelji stršljena – pre svega neke vrste ptica (pčelarica, jastreb-osičar), ali one nisu previše česte u većini regiona Srbije. Postoje takođe neki parazitski insekti, ali ni oni ne predstavljaju značajne činioce redukcije brojnosti. Među važnije činioce mortaliteta kod stršljena ulaze neke bolesti, uglavnom gljivičnog tipa – kaže profesor Ćetković, i dodaje:

– Stršljeni predstavljaju predatore “srednjeg ranga” među beskičmenjacima, i kao takvi doprinose kontroli brojnosti raznih vrsta insekata kojima se hrane.

U toku je period pravljenja gnezda stršljena. Da li sada treba postavljati zamke za stršljene u mestima gde se prethodne godine primetio veliki broj (obično po ruralnim mestima postavljaju zamke sa pivom i drugim tečnostima)?

– Da, postoji određeni rezultati vezani za rano postavljanje klopki, ako su primećene baš velike brojnosti stršljena u prethodnoj sezoni i tokom tekućeg proleća. Generalno, ove rane klopke su nešto manje efikasne nego one kasnije, jer su radilice mnogo brojnije i mnogo više privučene na ovaj način, ali vredi pokušati. Međutim, velike brojnosti prethodne godine ne znači obavezno da je prezimljavanje bilo uspešno tj. da ima mnogo novih matica u istom području. Da bi bile efikasne, mamci u klopkama, tj. pomenute kombinacije tečnosti koje ih privlače, moraju se zamenjivati u nekom razumnom intervalu, što može da deluje kao zaludan posao ako su male brojnosti – kaže naš sagovornik.

Kako napominje profesor Ćetković, najkasnije tokom juna biće poznato kakve se brojnosti očekuju ove sezone, pa prema tome treba prilagoditi intenzitet borbe protiv prenamnoženja. Takođe, važno je uočiti eventualne pokušaje gradnje gnezda neposredno u ljudskim objektima (stanovanja ili rada) u ovoj ranoj fazi, kada se obično mogu lakše i sa manje rizika uništiti.

Stršljen nije zaštićena vrsta u Srbiji

Naš sagovornik ističe da stršljen kao vrsta nije ugrožen i nije zaštićen u Srbiji, tako da nema nikakvih zakonskih prepreka da se suzbija ako se jave prevelike brojnosti. Jeste ugrožen i zaštićen u nekim zemljama severne Evrope, što neki sasvim pogrešno citiraju u našem kontekstu.

Zamka za stršljene

Foto 1

U pojedinim mestima u Srbiji početkom proleća se može primetiti povećan broj stršljenova koji lete oko domaćinstava, tražeći mesto za formiranje legla, zbog čega se pojedini građani osećaju ugroženo, imajući u vidu da otrov koji stršljenovi ispuštaju tokom uboda predstavlja opasnost za osobe koje su alergične. Takođe, tokom noći stršljenovi mogu uleteti u kuću, privučeni svetlošću.

Kako bi sprečili stršljenove da formiraju legla u neposrednoj blizini kuća ili kako bi smanjili broj kad primete mnogo stršljenova, pojedini građani postavljaju zamku koju naprave od prazne flaše, žice i piva. Podsećamo, da nije u skladu sa prirodom da se ubijaju insekticidima i raznim zamkama dok se nalaze u svom prirodnom okruženju.

Da biste napravili ovu zamku potrebno je da uzmete praznu plastičnu flašu od 2l i sklonite poklopac. Zatim flašu presečete na pola tako da gornji deo flaše bude odsečen 1/3 celokupne dužine flaše i izgledaće kao levak. Tako ako ćete dobiti dva dela flaše.

Zatim manji deo flaše (gornji deo flaše gde je vrh) okrenete naopačke i stavite u preostali donji deo flaše. Nakon toga napravite dve rupe sa strane flaše i provučete žicu. Žica predstavlja držač sa kojim ćete zakačiti flašu na predviđeno mesto (pogledajte foto 1).

Foto 2

Onda u flašu sipate pivo po izboru, koje se koristi kao mamac, a nakon toga flašu okačite na izdignutu površinu (granu, stub i sl.). U konkretnom slučaju flaša je okačena na žicu (pogledajte foto 2).