Planeta zavisi od oprašivača, upozorili stručnjaci povodom Svetskog dana pčela

Više od trećine pčela i drugih oprašivača suočeno je s izumiranjem na globalnom nivou i ako se taj trend nastavi osnovne kulture poput pirinča, kukuruza i krompira sve češće će biti zamenjivane drugim hranljivijim usevima, što će na kraju dovesti do neuravnotežene ishrane, upozorili su stručnjaci za bezbednost hrane iz Evropskog parlamenta, prenosi Beta.

U saopštenju povodom Svetskog dana pčela 20. maja, ukazuje se da je oprašivanje osnovni proces za opstanak ekosistema, a samim tim i planete Zemlje i da je zato od presudne važnosti da se zaustavi nestajanje oprašivača.

Oprašivači ne doprinose samo direktno prehrambenoj bezbednosti, već su ključni i za očuvanje biodiverziteta. Bez oprašivanja, mnoge međusobno povezane vrste i procesi u okviru ekosistema bi se urušili. Gotovo 90% divljih cvetnica u svetu zavisi od oprašivanja, kao i više od 75% prehrambenih useva i 35% ukupnog poljoprivrednog zemljišta, navodi se.

Najozbiljnije pretnje za pčelinje zajednice, po proceni stručnjaka, predstavljaju intenzivne poljoprivredne prakse, promene u korišćenju zemljišta, monokulture, nepravilna upotreba pesticida i rast temperatura zbog klimatskih promena, jer smanjuju pristup pčela hrani i mestima za gnežđenje, izlažu ih štetnim hemikalijama i slabe njihov imuni sistem.

Procenjuje se da doprinos oprašivača svetskoj ekonomiji na godišnjem nivou iznosi 217 milijardi EUR, a tri najveća proizvođača meda na svetu su Kina, EU i Turska.

Na teritoriji EU je 2023. godine bilo više od 20 miliona pčelinjih društava, ali se med ujedno i uvozi, uglavnom iz Ukrajine (40%), Kine (32%) i Argentine (10%).

Unutar EU najveći proizvođači meda 2022. bile su Nemačka (34.100 tona), Francuska (31.400 tona), Rumunija (29.800 tona), Španija (27.400 tona) i Mađarska (25.000 tona).

Za jedan kilogram meda potrebno je milion cvetova, 1.112 pčela radilica, 50.000 pčelinjih letova, a jedna košnica može proizvesti oko 20 kg meda godišnje.

Prosečna cena kilograma meda na mestu proizvodnje je 6,25 EUR.

U nastojanju da skrenu pažnju na važnost očuvanja pčela Ujedinjene nacije su proglasile 20. maj za Svetski dan pčela, u znak sećanja na Antona Janšu, pionira modernog pčelarstva iz Slovenije koji je rođen tog dana.

Evropska komisija je 2023. registrovala milion potpisa za građansku inicijativu “Spasimo pčele i farmere” kojom se od EK traži da predloži zakone koji će pomoći postepeno ukidanje sintetičkih pesticida do 2035. godine, obnovu biodiverziteta i podršku poljoprivrednicima u toj tranziciji.

Evropski parlament je usvojio Zakon o obnovi prirode, koji je stupio na snagu 2024. kojim je pokrenut proces stalnog i održivog oporavka prirode, a posebno se zahteva da zemlje članice EU zaustave i preokrenu opadanje broja oprašivača.

Međutim, ambiciozan zakon koji je imao za cilj da prepolovi upotrebu pesticida do 2030. godine odbijen je u Parlamentu i na kraju ga je Komisija povukla.

Takođe, Evropski parlament je prošle godine doneo mere za zaštitu potrošača i pčelara od falsifikovanog meda, kao i za omogućavanje informisanog izbora potrošača kroz veću transparentnost. Novi propisi predviđaju obavezu jasnog navođenja, u blizini naziva proizvoda, zemlje porekla meda.

Zemlje članice EU moraće da primenjuju ova nova pravila od 14. juna 2026. godine, prenosi Beta.