Od guma, kablova i ulja do plastike i lišća – Šta sve građani spaljuju i štete zdravlju i prirodi?

paljenje otpada
paljenje otpada

Ne znam više ko ne pali razni otpad na otvorenom, reči su žitelja sela na Fruškoj gori koji nas je nedavno zvao da se požali na višegodišnji problem koji ne može da reši. Šta da radim, ide nam dim, u stanu sam sa bebom i malim detetom, obratila nam se u septembru prošle godine građanka Mladenovca, kojoj u samom centru grada ulazi dim od paljenja kablova.

Ispostavilo se da ljudi u selu ne mogu da dišu od paljenja svega i svačega, a selo je mesto gde se očekuje da je vazuh čist. Takođe, u gradskom naselju niko ne očekuje da će imati dodatno trovanje od nelegalnog posla odnosno od spaljivanja kablova, ako je već tu zagađenje od starih automobila, toplane i sl.

Jedni građani spaljuju razne vrste otpada iz raznih razloga, drugi su svesni da je to zagađenje i traže pomoć, a nadležni ne reaguju. Savesni građani se osećaju nemoćno.

U ovom tekstu govorimo o tome šta spaljuju građani na nepropisan način. Zašto to rade i dalje je nepoznanica. Neko je čuo informaciju da paljenjem otpada direktno truje svoje ukućane, druge ljude i šteti životnoj sredini, ali i dalje nastavlja da to radi. Paljenje guma radi zabave, motornog ulja radi grejanja, kablova zbog novca. Da li je reč o siromaštvu ili siromaštvu duha i empatije?

Ako neki građani “ne znaju” šta je štetno i nelegalno, pa valjda znaju državni organi da ih spreča i da pronađu rešenje.

Gume

paljenje guma

Paljenje guma pre paljenja badnjaka na Badnji dan na javnim mestima, paljenje guma uz paljenje lila na praznik Petrovdan. Neki su od primera kako građani spaljuju gume sebi i drugima ispred nosa. Priče da je reč o kancerogenom dimu izgleda ne vrede.

Nestručnim paljenjem guma u atmosferu se oslobađa dim koji sadrži brojne štetne materije, ispuštaju se otrovni gasovi dioksini i furani koji negativno utiču na zdravlje ljudi i okolinu, a neretko su i pojačanog kancerogenog dejstva. Takođe, topljenjem guma nastaju tečni polutanti koji prodiru u tlo i mogu biti opasni zagađivači ukoliko dopru do površinskih i podzemnih voda.

Stare gume mogu da se recikliraju u Srbiji, te ih treba sakupljati i transportovati u reciklažne centre.

Kablovi

paljenje kablova

Građani mnogih delova Beograda a i gradova širom Srbije godinama se žale na nelegalno spaljivanje kablova. Crni dim i neprijatan miris stizao je do mnogih domova. Neformalna grupa građana „Eko straža“ redovno na svojim društvenim mrežama objavljuje snimke građana koji se žale na spaljivanje kablova.

Problemi koje su građani imali u Novom Beogradu i kako su primorani da reaguju ispričali su nam u tekstu Spaljivanje kablova opasno po zdravlje – Hoće li institucije da rade svoj posao ili će građani da se suočavaju sa zagađivačima? – SRDA

Naučna savetnica Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju u Beogradu Dragana Đorđević ukazala je na kancerogene čestice koje odlaze u vazduh spaljivanjem kablova.

– Kablovi su obloženi polivinil-hloridom koji sam po sebi nije toksičan. Međutim ako se kablovi pale, polivinil hlorid koji je polimer se razlaže na monomere, na vinil-hlor monomer. Reč je o opasnom gasu koji je kancerogen i mutagen. Takođe, sagorevanjem se oslobađaju sitne čestice, manje od 200 nanometara, koje sadrže mnoštvo opasnih materijala i one prolaze u krvotok i pogubne su po zdravlje ljudi i sav živi svet. Cela zona oko mesta spaljivanja je pod velikim rizikom.

Reciklaža kablova postoji u Srbiji. Reciklažom kablova se dobija bakarni granulat i plastika, u razmeri oko 40% prema 60%. Ako se spaljuju kablovi, dobija se samo bakar, a plastika izgori.

Motorno ulje

Pozar dim

I dalje nema informacije gde završava više od 30 miliona litara otpadnog motornog ulja godišnje. Javna tajna je da se ovaj izuzetno opasan otpad ne zbrinjava na zakonom propisan način, već da završava u vodotokovima i zemljištu, kao i da se koristi kao gorivo za loženje.

Nema dostupnih podataka nadležnih institucija koliko ovog opasnog otpada se gori nelegalno i koliko je takvo spaljivanje ulja odgovorno za zagađenje vazduha.

Još jedno pitanje je bez odgovora – zašto institucije dozvoljavaju nezakonito postupanje sa ovim otpadom i trovanje građana i životne sredine. Više informacija o problemima zbrinjavanja otpadnog motornog ulja pogledajte u našem tekstu U prirodi završava 30 miliona litara otpadnog ulja godišnje – Zašto se u Srbiji ne vodi računa o opasnom otpadu? – SRDA

Dobra vest od decembra je da je Republička inspekcija za zaštitu životne sredine pokrenula kontrolu auto servisa u Beogradu, u vezi sa postupanjem sa otpadnim motornim uljem koje nastaje obavljanjem ove delatnosti. Kontrola ne treba da ostane na nekoliko servisa, već da se pojačaju kapaciteti inspekcije kako bi se zagađivači kaznili.

Otpadno motorno ulje može da se sakuplja i da se izvozi, kao što se sada radi sa manjim količinama, ili da se u Srbiji otvori postrojenje za reciklažu.

Granje i lišće

paljenje u selu

Da će vazduh biti čist u ruralnim delovima, nije više garancija. To nam potvrđuje Tihomir Habjanec koji živi na Fruškoj gori, a koji je nazvao portal Srda kako bi ukazao na problem spaljivanja otpada na otvorenom.

– Ne znam više ko ne pali u selu. Ja nosim otpad u Novi Sad. Znam da ne pali jedna komšinica. Neki su obećali da neće više paliti ali sam ih video da pale. Najviše se pali lišće i granje, ali se dodaje i raznovrsno kućno smeće. Tako da tu ima i plastičnih flaša, novina, cipela. Nemamo rešeno odnošenje smeća iako plaćamo. Ima nekoliko kontejneri koji su daleko. Na primer, ne može starija komšinica da ide 2 km uzbrdo da nosi toliko smeće. Dao sam komunalnim preduzećima 2 predloga gde mogu da postave kontejnere – kaže nam Habjanec i nastavlja:

– Ne znam kad ovde može da se diše. Nekad bude 2-3 paljenja dnevno, nekad prođe nekoliko dana bez paljenja. Najčešće pale vikendaši. Upozoravao sam ih da je to štetno ali sam izgubio volju posle toliko godina priče.

Koja apsurdna situacija, dođeš iz zagađenog grada u vikendicu da se nadišeš čistog vazduha i onda pališ otpad i udišeš vazduh sa otrovnim česticama.

– Ne znam kome se nisam žalio. Prvo sam zvao policiju, kažu nismo nadležni zovite vatrogasce. Vatrogasci kažu da mogu da dođu ako je nekom život ugrožen, inače da zovem policiju – kaže naš sagovornik.

Habjanec se obraćao i Odeljenju za vanredne situacije u Sremskoj Mitrovici, Ministarstvu zaštite životne sredine, pokrajinskim organima i ništa nije rešeno.

Po selim širom Srbije ne pale samo vikendaši, već i meštani. Paljenje ostataka na njivama je takođe jedan od vidova štetnih paljenja u seoskim područjima.

Zašto u selima Srbije nema kontejnera i zašto nema kompostiranja su druge teme kojima ćemo se baviti u narednom periodu.

Raznovrsni otpad

bulevar_milutina_milankovica_novi_beograd

Paljenje raznog otpada nije rezervisano samo za seoska područja. Skretanje sa Obrenovačkog puta na Čukaričku padinu vodi u oblak zagađenja, posebno u zimskom periodu kada se osim spajivanja kablova u okolnim nelegalnim naseljima spaljuje svakakav otpad radi grejanja.

Na prvi pogled deluje da nema problema u novobeogradskom Bloku 39, međutim, ako šetate Bulevarom Milutina Milankovića pored Fakulteta dramskih umetnosti oseća se neprijatni miris paljevine. Možda niste primetili da i tu ima takozvano neformalno naselje sakriveno iza drveća i šiblja. U blizini su poslovni objekti koji celu noć šljašte sa popaljenim svetlima i stambeni objekti gde je kvadrat iznad 3.000 EUR, što je dodatni apsurd.

Vazduh više nije nevidljiv, kao što nije nevidljiva ni tema zagađenja, tako da ni nadležni ne bi trebalo da se prave da problem spaljivanja otpada ne postoji.

#Srdimse

Tagovi

Podelite na društvenim mrežama

SRDA preporučuje