GREENWASHING – Milja Vuković o eko manipulaciji koja je utkana u sadašnjost

Sve se više govori o zelenom, eko, prirodnom, bio. Govori se, ali se malo pravih i korisnih stvari kaže. Uz to je i navala kampanja firmi koje stvaraju lažni utisak ili daju pogrešne informacije da su oni, njihovi proizvodi, rešenja, usluge, ekološki prihvatljivi, što se naziva greenwashing (grinvošing), odnosno eko manipulacija ili lažni zeleni marketing.

Da li i mi kao pojedinci sami sebe zavaravamo da radimo stvari u skladu sa životnom sredinom? Da li građane zavarava država jer daje obećanja a ne preduzima neophodne urgentne mere u oblasti životne sredine? Da li je „eko“ samo reč koja je svuda zastupljena bez pokrića?

Odlučili smo da na problem lažnog zelenog marketinga skrenemo pažnju i edukujemo građane kroz priče osoba koje imaju iskustva u oblasti životne sredine i već godinama primećuju primere „zelenog pranja“.

U novom tekstu ovog serijala Srda portala, osvrt na ovu temu će izneti Milja Vuković iz inivijative Za manje smeća i više sreće.

Milja Vuković (Foto: Marija Janković)

SRDA: Šta za Vas predstavlja greenwashing?

– Svaki vid preteranog ili obmanjujućeg predstavljanja pozitivnog uticaja koji neki proizvod ili aktivnost imaju na životnu sredinu možemo smatrati eko-podvalom ili ekološkom manipulacijom tj. greenwashing-om. Ovaj pojam se najčešće koristi kao vid kritike poslovanja velikih kompanija, ali smatram da ni mi, pojedinci, nismo imuni na njega: on je deo i naših individualnih pristupa onda kada sami sebe ili druge zavaravamo.

SRDA: Danas deluje da je trend da firme „moraju“ da urade nešto zeleno i onda iz „moranja“ su moguće veće greške odnosno vidimo sve češće kampanje koje samo deluju zelene. Da li primećujete da je greenwashing sve češća pojava? Kako reagujete kada vidite takvu reklamu, kampanju?

– Nekada me to baš naljuti, nekad me rastuži, nekad mi je smešno… Uglavnom nastojim da pažljivo čitam i gledam i nastojim da svoj novac i vreme koliko je to god moguće dajem onim proizvođačima i institucijama za koje mi se čini da su ok. Nastojim da podržim što više lokalnih, malih proizvođača naročito ako slede i neke etičke ili regenerativne standarde.

Takođe, edukacija je dosta važna. Edukacija i građana i kompanija – nekada nije loša namera u pitanju, već nedovoljna informisanost. Važno je i da razumemo koliko su ovakve prakse u stvari destruktivne. Važno je i da budemo informisani o tome koje su alternative.

SRDA: Koje ste zapazili primere greenwashing-a u Srbiji?

– Ne bih isticala nijednu lokalnu eko manipulativnu kampanju zato što smatram da je ovaj pristup toliko raširen i zastupljen, globalno, da je prosto utkan u naš sadašnji trenutak.

Pogledajmo politiku na svetskom nivou: moj osećaj je da su sva ekološka obećanja koja kao građani dobijamo od naših država u ovom trenutku manipulativna, lažna i da uopšte ne odgovaraju urgentnosti ekološke i klimatske situacije u kojoj se nalazimo. Sve od oznaka za reciklabilnost do logoa velikih kompanija koji samo promene boju iz crvene u zelenu, do kampanja najvećih globalnih zagađivača koji se predstavljaju kao najveći zaštitnici prirode, do predizbornih ekoloških obećanja većine političara, do samog Svetskog klimatskog samita koji za glavne sponzore ima naftne kompanije – primeri eko manipulacije su u prvom redu našeg globalnog javnog diskursa.

Društvo zahuktalog iscrpljivanja prirode i konzumerizma koji razbuktavamo na svakom koraku, nema drugi način da sebe primiri nego da konstantno govori jezikom greenwashing-a.

SRDA: Da li su potrošači svesni da je reč o eko manipulaciji?

– Mislim da se svi mi krećemo na nekoj skali: nekad nismo svesni, nekada smo manje a nekad više svesni. Nismo savršeni, ne možemo da imamo ni sve informacije, nije lako uvek naći alternative… Ali zato treba jedni drugima, kao zajednica, da pomognemo da se krećemo u pravcu transformacije društva i svesti. Promena se uvek čini nemoguća, kada je tak na početku.

SRDA: Da li su potrošači svesni da je reč o eko manipulaciji?

– Kompanije treba da imaju zaista čeličnu volju kako bi preobrazile svoje poslovanje i proizvodne prakse u pravcu pravičnosti (i kada su prava radnika u pitanju i kada je zaštita životne sredine u pitanju). Nije lako okrenuti se regenerativnim praksama. Nije lako praviti zaokret iz linijske ekonomije ka kružnoj ekonomiji, iz nemoguće i neodržive ekonomije stalnog rasta ka ekonomiji koja će omogućiti opstanak i bujanje života na planeti. Nije lako uzeti u obzir dugoročne interese šire zajednice živih bića, umesto kratkoročne dobiti šačice ljudi na planeti. To je zaokret koji nam je potreban.

Uskoro će se pojaviti knjiga o greenwashingu koju je priredila konsultantkinja za ekološku komunikaciju Anđela Bošković iz preduzeća „Eko Korijen“ – verujem da ćemo tu svi dobiti i mnoge odgovore i savete kako da radimo na iskorenjivanju eko manipulacije iz naših života, koliko god je to moguće.

***

Prethodne tekstove iz ovog serijala možete pogledati na linkovima:

GREENWASHING – Kako Dunja Jovanović ocenjuje sve masovniji lažni zeleni marketing – SRDA

GREENWASHING – Primeri lažnog zelenog marketinga koje je zapazila Kristina Cvejanov – SRDA