EU beleži brz razvoj solarnih kapaciteta

Eksplozivna izgradnja solarnih kapaciteta i porast proizvodnje struje iz solarne energije ukazuju da će velika većina članica Evropske unije i pre roka dostići udeo obnovljive energije koji su sebi zacrtale do 2030. godine, piše list Politiko, prenosi Beta.

Zemlje Unije su samo u 2022. godini izgradile solarne kapacitete snage 41 GW, što je 40% više nego 2021. godine. Očekuje se da će u EU ove godine biti izgrađena nova solarna infrastruktura snage više od 50 GW.

Prema dokumentu lobističke grupe Solar-pauer, u koji je uvid imao Politiko, 23 zemlje EU bi mogle da dostignu nacionalne ciljeve u oblasti solarne energije do 2027. godine.

Svoje nacionalne ciljeve do 2030. godine do sada su već dostigle Letonija, Estonija, Irska i Poljska, ove godine bi to trebalo da postignu Belgija i Malta, a u naredne dve godine još deset članica EU.

Očekuje se da će svoje nacionalne ciljeve u oblasti solarnih instalacija samo Italija, Litvanija, Slovenija i Portugal dostići posle 2027.

Prema rečima stručnjaka za energetiku Havijera Esparaga iz Evropske agencije za životnu sredinu, taj spektakularni razvoj u oblasti solarne energije se u suštini može pripisati činjenici da je cena Kilovat-časa solarne energije u poslednjih deset godina pala za 90%.

Jedan od uzroka je to što su izrazito pale cene solarnih panela koji se masovo proizvode u Kini. Potom, tu je i rat u Ukrajini koji je primorao mnoge zemlje da snažno ubrzaju primenu solarne energije kako bi smanjile zavisnost od ruskih energenata.

Međutim, taj nagli razvoj krije i opasnost da vremenom opadnu podsticaji, ali i motivacija da se instaliraju solarne jedinice, ocenio je Esparago.

Zato je, prema njegovim rečima, od ključnog značaja da se radi na umrežavanju solarne energije i na tehnologijama za njeno skladištenje, poput baterija, u čemu EU još uvek kasni.

Problem, kako piše Politiko, u nekim zemljama predstavlja i nefleksibilnost distributivnih mreža, zbog čega njihovi operateri povremeno nalažu solarnim parkovima da obustave rad, što je u suštini uludo rasipanje struje.

Uz to, EU planira da smanji zavisnost od Kine, što uključuje i solarnu tehnologiju, a to rađa opasnost uvođenja strogih uvoznih kriterijuma i takođe može da uspori razvoj, izjavio je za list sručnjak za tržišna istraživanja u evropskom ogranku grupe Solar-pauer Rafaele Rosi.

U junu ove godine Međunarodna agencija za energetiku (IAE) je korigovala svoju prognozu upotrebe energije iz obnovljivih izvora u EU i podigla je za čak 38%, što je uglavnom posledica masovnog instaliranja solarnih panela za potrebe privrede i na stambenim zgradama.

Analitičarka iz agencije Blumberg Dženi Čejs pojasnila je da su bilo kakve prognoze u toj oblasti nezahvalne, jer je teško prediveti cene i efikasnost proizvodnje tehnologije u Kini, i proceniti kada će potražnja dostići plafon.

Međutim, takve greške bi mogle da znače i da su globalni napori da se obuzdaju klimatske promene uspešniji nego što se čini, posebno zato što su se u njih uključile i velike privrede, smatra Čejs.

Tako je Kina prošle godine instalirala 107 GW solarnih kapaciteta, što približno odgovara kompletnom do sada instaliranom kapacitetu u SAD, a očekuje se da ove godine izgradi dvostruko više solarnih kapaciteta, rekla je Čejs.

IAE je procenila da je zahvaljujući izgradnji solarnih kapaciteta u svetu prošle godine izbegnuta emisija oko 230 miliona tona štetnog ugljen-dioksida, navodi Beta.