Dobre prakse zelenih javnih nabavki – električna vozila, organska hrana, održivi deterdženti, popravka nameštaja

U aktuelnom ekonomskom modelu linearne proizvodnje i potrošnje, samo mali deo nastalog otpada ponovo se koristi, reciklira ili stavlja na tržište kao sekundarne sirovine, a veliki deo otpada, odlazi na deponije ili u spalionice.

Kako zbog ograničenih resursa privrede više neće moći da se oslanjaju na model linearne proizvodnje i potrošnje, alternativa ovom modelu je cirkularna ekonomija, ukazuju stručnjaci.

Njena „misija“ je da proizvodi i materijali imaju svoju vrednost u dužem vremenskom periodu, odnosno da se sirovine koriste nakon isteka životnog veka proizvoda i dobiju novu upotrebu.

Tom konceptu mogu doprineti cirkularne javne nabavke koje se mogu definisati kao postupak kojim javni naručioci vrše nabavku radova, dobara ili usluga na način kojim se zaokružuje energetski i materijalni ciklus u lancu nabavke, gde se u isto vreme svodi na minimum, a u najboljem slučaju i izbegavaju negativni uticaji na životnu sredinu i smanjuje količina otpada.

Cirkularne nabavke u praksi

Prilikom primene cirkularnih nabavki u organizaciji, potrebno je uzeti u obzir mnogo faktora. To uključuje i preispitivanje da li je nabavka zaista neophodna, da li se proizvod može uslužno koristiti, da li je bitno da bude u vlasništvu ili se ono može deliti.

Istraživanje Udruženje Alternativa za bezbednije hemikalije (ALHem) pokazalo je da je civilni sektor u Srbiji ovom momentu ispred države u primeni zelenih nabavki.

Na osnovu dobijenih rezultata, čak 77% organizacija koje su učestvovale u istraživanju sprovode proceduru nabavki u svojoj organizaciji, dok više od 50% njih (17 od 33) ima internu proceduru koju primenjuje u ovom procesu.

Neki od najčešćih slučajeva primene zelenih javnih nabavki je nabavka IT opreme, kancelarijskog materijala i papira, hemikalija i usluga čišćenja, električne opreme (frižideri, zamrzivači, klima uređaji….), putničkih i transportnih vozila, nameštaja.

Foto: pixabay

O primeni zelenih javnih nabavki prevashodno treba da razmišljaju predstavnici javnog sektora koji imaju odgovornost prema građanima šta i na koji način kupuju novcem poreskih obveznika, odnosno da koriste svoju kupovnu moć da biraju proizvode sa smanjenim uticajem na životnu sredinu, ističe Jasminka Ranđelović, magistar biohemije, programska koordinatorka u ALHem-u.

To bi doprinelo konkurentnijoj ekonomiji, rastu zapošljavanja odnosno nova zelena radna mesta, razvoju usluga reparacija, povećanju društvenog bogatstva, kvalitetnijem životu građana, i čistijoj životnoj sredini, dodaje.

Iako postoji pravni okvir za zelene javne nabavke koji je uglavnom usaglašen sa EU propisima, sistem zelenih javnih nabavki u Srbiji ne prepoznaje zelene kriterijume kao obavezujuće za naručioce.

Ima pomaka u nekim oblastima

Ipak, stručnjaci ukazuju da je došlo do izvesnih pomaka u poslednje vreme.

Primena zelenih javnih nabavki u Srbiji je na samom početku. Uspostavljen je odgovarajući okvir za razvoj ovog instrumenta kroz Zakon o javnim nabavkama i odgovarajuću Strategiju razvoja javnih nabavki u Srbiji koje su sada u fazi revidiranja. Određeni pomaci postignuti su u oblasti nabavke energetski efikasnih proizvoda/usluga, kroz usvajanje i primenu Pravilnika o minimalnim kriterijumima u pogledu energetske efikasnosti u postupku javne nabavke dobara, navode u ALHem-u.

– Pozitivan pomak je to što se do kraja godine očekuje usvajanje Programa razvoja cirkularne ekonomije za period 2022-2024. U tom dokumentu su zelene javne nabavke prepoznate kao jedan od ključnih pokretača u tranziciji prema cirkularnoj ekonomiji – ističe Ranđelović.

Javne nabavke čine oko 14% bruto domaćeg proizvoda u okviru EU i samim tim imaju ogroman značaj na čitavo društvo.

Jasminka Ranđelović ukazuje da se možemo ugledati na dobre primere u zemljama EU koji su pokazali kako zelene javne nabavke mogu da podrže cirkularnu ekonomiju, da podstaknu inovacije, doprinesu javnom zdravlju i pozitivno utiču na klimatske promene.

Primeri dobre prakse

Foto: unsplash

Jedan od njih je prepravka kancelarijskog nameštaja u Velsu.

Naime, kada se Zavod za javno zdravlje Velsa selio 2016. godine, koji je deo nacionalnog zdravstvenog sistema Velike Britanije, odlučio je da kroz nabavku ugovori uređenje kancelarijskog prostora i nameštaja na način kojim bi se što više podstakla ponovna upotreba postojeće kancelarijske opreme, nameštaja i podova, gde je bilo moguće, kao i nabavka prepravljenih delova opreme iz drugih izvora.

Na „otvorenom danu“ za dobavljače predstavljene su specifikacije za projektovanje radnog okruženja i ponovne upotrebe nameštaja, koliko god je moguće.

Konzorcijum koji je dobio ugovor, a koji je okupio i socijalna preduzeća, isporučio je više od 2.500 stavki, od kojih je samo 6% bilo novih proizvoda, a sve ostalo je prepravljeno ili reparirano, pri čemu su znatan udeo predstavljale ponovo upotrebljene zalihe nameštaja Zavoda za javno zdravlje.

Cirkularni pristup preusmerio je da se 41 tona otpada ne odloži na deponiju, uz uštedu od 134 tone emisija CO2, otvorivši u isto vreme radna mesta za nekoliko osoba sa invaliditetom i lica koja su duže vreme bila nezaposlena.

Što se tiče primera širom Evrope, u Bremenu, u Nemačkoj, 2013. godine kroz javnu nabavku koju je sproveo Departman za životnu sredinu, građevinu i transport smanjena je emisija CO2 tako što su svoj vozni park zamenili lokalnim servisom za deljenje vozila (car sharing).

Prethodno je ovo telo posedovalo ili imalo na lizing 11 vozila, ali upotreba je bila niska te su se, nakon inicijalnog pilot perioda, odlučili da koriste lokalni servis za deljenje vozila, što je dovelo do smanjenja troškova, bolje organizacije i upotrebe električnih vozila.

U Danskoj, opština Herning je nabavila nove uniforme (radnička odela) za njeno odeljenje za tehničke poslove, sa akcentom da se produži životni vek. Konkretno, akcenat nabavke je bio na tehničkoj specifikaciji i odredbama ugovora za održavanje, popravku i reciklažu, što je dovelo do model usluge koja se sastoji od iznamljivanja radničkih odela, ponovnu upotrebu i recikliranje, a koja je rezultirala uštedom od 6.700 evra i 1.011 tone C02 emisije tokom četiri godine.

Slobodan Krstović, direktor Odeljenja za održivi razvoj u NALED-u, osvrnuo se i na primere zelenih javnih nabavki u Srbiji pa tako ukazuje na dobar primer nabavke električnih autobusa u Beogradu.

– Osim toga, tu je i nabavka Specijalne bolnice „Merkur“ Vrnjačka Banja koja je raspisala javnu nabavku po partijama za medicinska dobra uz primenu zelenih kriterijuma, kao i nabavke hibridnih vozila za potrebe javno-komunalnih preduzeća, sredstava za čišćenje – navodi Krstović.

Zašto je Beč u vrhu liste najboljih gradova za život?

Foto: Beč/ pixabay

Prof. dr Anđelka Mihajlov, konsultantkinja za pitanja životne sredine i klimatskih promena i nekadašnja ministarka za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine, ukazuje na primer Beča, grada koji se svake godine nalazi u vrhu liste gradova najboljih za život.

– Beč dosledno sprovodi strategiju „Ecobuy Vienna“ („Eko-kupovina Beč) od 1998. godine. Beč praktično već skoro 25 godina favorizuje i kupuje na bazi eko-kriterijuma, kriterijuma „prijateljskih zaštiti životne sredine“. Gradska uprava svake godine kupuje proizvode, dobra i usluge svih vrsta u vrednosti od oko pet milijardi evra, a zahtevi bečkih eko-nabavki uključuju minimalnu ambalažu, proizvode bez fosfata i formaldehida, bez PVC-a, bez izbeljivača hlora, bezagresivnih deterdženata, bez tropskog drveta. Grad Beč se pri kupovini robe i usluga pridržava eko-kriterijuma – od praška za veš do kancelarijskog materijala, od hrane za vrtiće i bolnice do građevinskog materijala. Povećava se upotreba organskih proizvoda u nabavci hrane javnih ustanova –  objašnjava sagovornica.

Takođe i manifestacije se sve više organizuju po eko-kriterijumima. Zahvaljujući tome grad Beč uspeo je da smanji emisiju ugljen-dioksida za 15.000 tona godišnje, i pohvaljen je od Evropske komisije kao jedan od najefikasnijih projekata za promociju efikasnosti resursa i time razvio međunarodni uzor u pogledu održivih javnih nabavki.

Sve to rezultira uštedama oko 1,5 miliona evra godišnje.

***

Pogledajte i prethodne tekstove o zelenim javnim nabavkama:

Zelene javne nabavke i cirkularna ekonomija: Korisnost za građane, preduzeća i životnu sredinu – SRDA

Zelene javne nabavke u Srbiji – izuzetak ili ima nade da će postati pravilo? – SRDA