Zelene javne nabavke i cirkularna ekonomija: Korisnost za građane, preduzeća i životnu sredinu

Zelene javne nabavke prepoznate su kao jedan od ključnih alata za primenu koncepta cirkularne ekonomije kako u EU, tako i u Srbiji.

One sa jedne strane podižu društvenu odgovornost naručioca i ekonomičnost upravljanja javnim finansijama, a sa druge podstiču ponudu proizvoda sa boljim performansama po životnu sredinu.

Tu se pojavljuje i jedan novi koncept tzv. cirkularne javne nabavke.

Sagovornici portala SRDA ukazuju na osnove veze cirkularne ekonomije i zelenih javnih nabavki, a takođe objašnjavaju i koja se kupovina smatra cirkularnom javnom nabavkom.

U privredama zasnovanim na linearnoj ekonomiji, deo materijala se reciklira dok ostali delovi koji se ne recikliraju završavaju na deponiji.

Kako tu može doprineti cirkularna ekonomija i šta ona tačno podrazumeva?

Reč je o industrijskoj ekonomiji zasnovanoj na principima obnovljivosti koja ima promenjeni koncept proizvodnje i potrošnje i to u vezi dizajna, upotrebe resursa i odnosa prema stvaranju otpada, ukazuje Udruženje Alternativa za bezbednije hemikalije (ALHem).

Definicija Evropske komisije o cirkularnoj ekonomiji je da se vrednost proizvoda i materijala održava što je duže moguće, otpad i korićenje resursa je svedeno na minimum, a kada proizvod dostigne kraj svog životnog veka ponovo se koristi i tada se dobija dodatna vrednost.

Foto: pexels

Ovakva ekonomija može doneti dosta koristi, odnosno doprineti inovacijama, rastu i otvaranju novih radnih mesta, ukazuju stručnjaci.

Primera radi, za Evropu potencijalna ekonomska korist od prelaska na cirkularnu ekonomiju do 2030. se procenjuje na 1,8 milijardi evra.

Najpre definisanje potreba

Cirkularna ekonomija pozitivno utiče na sve vrste kapitala, ljudski, prirodni, finansijski i društveni. Ima kao cij regeneraciju devastiranih prirodnih resursa, zadržavanje sirovina u upotrebi i produženi životni vek proizvoda.

Cirkularna javna nabavka podrazumeva da kad naručioci kupuju radove, robe i usluge koji doprinose tome da se zatvori proces potrošnje energije, i materijala kroz lanac snabdevanja, pritom minimizuje, a u najboljem slučaju izbegnu negativni uticaji na životnu sredinu i stvaranje otpada kroz celokupan životni vek proizvoda.

Jasminka Ranđelović

Iz ALHema ukazuju da cikularna nabavka počinje kada definišete svoje potrebe, a završava se kada se proizvod ponovo koristi ili kad njegove komponente i materijal dobiju novu primenu.

Jasminka Ranđelović, magistar biohemije, programska koordinatorka u ALHem-u, pojašnjava da je važna najpre identifikaciju potreba, odnosno da se razmotri šta je zaista potrebno, da li je neophodno kupiti određeni proizvod, ili se on može uslužno koristiti, da li je bitno da bude u vlasništvu ili se to vlasništvo može deliti.

– Često ne postoji potreba za specifičnim proizvodom, već za njegovom funkcijom. Sistemi uslužnog korišćenja proizvoda omogućavaju dobavljačima da objedine korišćenje proizvoda tako da zadovolje više korisnika sa manje jedinica, čime se smanjuje uticaj proizvodnje tih proizvoda na životnu sredinu, npr. ugovaranje usluge štampanja umesto nabavke štampača, usluge prevoza umesto nabavku novih vozila i slično – navodi primer sagovornica.

Dodaje i da primena zelenih javnih nabavki, iako prepoznata u domaćoj zakonskoj regulativi, nije zaživela u praksi, jer nije uspostavljen adekvatan sistem.

Razlog tome su kako kaže, nedostatak političke volje, prioritizacije grupa proizvoda ili usluga za primenu zelenih kriterijuma kao i ciljeva koje treba postići, definisanje obavezujućih zelenih kriterijuma kako bi se javna nabavka smatrala zelenom, nedovoljna obučenost naručioca i ponuđača, nedovoljno razumevanje društvenog i ekonomskog značaja i koristi od zelenih javnih nabavki.

Ipak, navodi da je došlo do izvesnih pomaka u poslednje vreme.

Civilni sektor prednjači u odnosu na državni

Foto: pixabay

Istraživanje ALHema pokazalo je da je civilni sektor u ovom momentu ispred države u primeni zelenih nabavki.

– Ako uzmemo u obzir činjenicu da učešće javnih nabavki čini skoro 8% BDP-a, javni sektor može dati važan doprinos održivom razvoju ukoliko se javnom nabavkom odabere roba, usluge ili radovi sa smanjenim uticajem na životnu sredinu. O primeni zelenih javnih nabavki prevashodno treba da razmišljaju predstavnici javnog sektora koji imaju odgovornost prema građanima šta i na koji način kupuju novcem poreskih obveznika, odnosno da koriste svoju kupovnu moć da biraju proizvode sa smanjenim uticajem na životnu sredinu – ističe Jasminka Ranđelović.

Povećana potražnja za zelenim proizvodima i uslugama, podstakla bi i ponudu privatnog sektora, čime bi se otvorilo čitavo novo tržište.

– To bi doprinelo konkurentnijoj ekonomiji, rastu zapošljavanja odnosno nova zelena radna mesta, razvoju usluga reparacija, povećanju društvenog bogatstva, kvalitetnijem životu građana, i čistijoj životnoj sredini – kaže Jasminka Ranđelović.

Iako postoji pravni okvir za zelene javne nabavke koji je uglavnom usaglašen sa EU propisima, sistem zelenih javnih nabavki u Srbiji ne prepoznaje zelene kriterijume kao obavezujuće za naručioce. Zeleni kriterijumi nisu pravno obavezujući u većini zemalja EU. Međutim, postoje države EU u kojima je primena zelenih javnih nabavki pravno obavezujuća za određene proizvode, usluge i radove, kao što je to slučaj u Sloveniji, navodi sagovornica.

Važnost obuka

Organizacija Alternativa za bezbednije hemikalije (ALHem) prepoznala je da je nedostatak znanja naručioca i ponuđača za razumevanje zelenih kriterijuma i njihovo uključivanje u postupke javnih nabavki jedan od ključnih problema za primenu u praksi i zbog toga je pokrenula Virtuelnu bazu znanja o zelenim javnim nabavkama.

Koja je veza zelenih javnih nabavki i inovacija?

Slobodan Krstović

Slobodan Krstović, direktor Odeljenja za održivi razvoj u NALED-u, ukazuje da su zbog ograničenih resursa, kao i izazova koji postoje u vezi sa globalnim zagrevanjem, javne nabavke važne za podsticanje cirkularne ekonomije i inovacija.

Kada je reč o inovacijama, javne nabavke imaju važnu ulogu jer daju šansu da inovativna mala i srednja preduzeća daju svoj doprinos u stvaranju proizvoda i usluga koji mogu da reše probleme od javnog značaja.

Državni organi i institucije mogu kroz javnu nabavku inovacija stvoriti novo tržište i time nova radna mesta i konkurentniju privredu.

– Podsticanje cirkularne ekonomije i inovacije ima brojne koristi za obe strane, javni i privatni sektor, a najviše je koristi za same građane jer na taj način dobijaju kvalitetniju javnu uslugu koja istovremeno doprinosi zaštiti životne sredine – ukazuje Krstović.

Ipak, navodi da uspostavljanje cirkularne ekonomije i inovacija zahteva obaveze kako od strane javnog sektora, tako i privatnog.

– Konkretno, naručioci moraju da imaju jasnu svest koje potrebe treba zadovoljiti kroz zelene javne nabavke, ali i šta je sve potrebno da bi se to i ostvarilo.

Dodaje je da je važno odrediti oblasti u kojima postoji najveća šansa za uspešan prelazak na cirkularnu ekonomiju i razvoj inovacija.

– Cirkularna ekonomija se zasniva na tome da se proces proizvodnje ili pružanje usluga uspostavlja na način ponovnog korišćenja, a da nakon procesa reciklaže sav otpad ili nusproizvod postaje nova sirovina. Drugim rečima, otpad koji nastane tokom procesa proizvodnje ili pružanja određene usluge se može ponovo iskoristiti i time smanjiti negativan uticaj na životnu sredinu i neosnovana upotreba ograničenih resursa. Ilustrativno, proizvodnja pakovanja se sprovodi tako da je pakovanje moguće ponovo reciklirati i iskoristiti kao sirovinu. Tu je i sve učestaliji primer da velike kompanije, proizvođači elektronskih uređaja recikliraju svoje uređaje kako bi iskoristili sirovine ponovo u procesu proizvodnje – navodi sagovornik portala SRDA.

Kada državni organi, institucije sprovode javne nabavke sa ciljem podsticanja cirkularne ekonomije one stimulišu potencijalne ponuđače da unaprede proces proizvodnje, tako da proces pružanja usluge bude održiv.

Iako je proces složen, jača svest o cirkularnoj ekonomiji

Anđelka Mihajlov

Prof. dr Anđelka Mihajlov, konsultantkinja za pitanja životne sredine i klimatskih promena i nekadašnja ministarka za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine, ukazuje da su zelene javne nabavke, jedan od tri ključna pristupa za unapređenje efikasnosti resursa u okviru koncepta cirkularne ekonomije.

Ostala dva su produžena odgovornost proizvođača i poslovna partnerstva duž lanca vrednosti. Uslov konkurentnosti i održivosti je efikasno korišćenje resursa.

– Prelaz na cirkularnu ekonomiju predstavlja složen, sveobuhvatan i pre svega, dugoročni proces. Koristi od procesa cirkularne ekonomije su koristi za resurse – poboljšanje obezbeđivanja resursa i smanjenje zavisnosti od uvoza, za životnu sredinu odnosno manji uticaj na životnu sredinu, ekonomske koristi – mogućnosti za ekonomski rast i inovacije i koristi za društvo u smislu održive potrošnje i mogućnosti zaposlenja. U Srbiji se ne usmerava mnogo pažnje na cirkularnu ekonomiju, kao i na zelene javne nabavke, međutim, primetno je da taj trend ipak raste – navodi Mihajlov.

***

Pogledajte i naš tekst o osnovnim postavkama zelenih javnih nabavki u Srbiji Zelene javne nabavke u Srbiji – izuzetak ili ima nade da će postati pravilo? – SRDA