Zelene javne nabavke u Srbiji – izuzetak ili ima nade da će postati pravilo?

Iako sistem javnih nabavki u Srbiji ne prepoznaje dovoljno “zelene kriterijume” kao obavezujuće za naručioce i primena zelenih javnih nabavki je na samom začetku, ipak u poslednje vreme ima pomaka kada je reč o ovoj oblasti.

Uspostavljen je odgovarajući zakonodavni i pravni okvir, a određeni pomaci postignuti su u sektoru nabavke energetski efikasnih proizvoda i usluga, kroz usvajanje i primenu Pravilnika o minimalnim kriterijumima u pogledu energetske efikasnosti u postupku javne nabavke dobara.

Zelene nabavke su, zbog svog izuzetno značajnog pozitivnog potencijala na životnu sredinu ali i na prateće uštede, prepoznate širom sveta i to ne samo od javnih institucija i na političkom nivou, već i od ostalih sektora.

Promovisanjem i korišćenjem zelenih javnih nabavki, javne institucije mogu da obezbede realne podsticaje za industrijski sektor, za razvoj zelenih tehnologija i proizvoda.

Stručnjaci u ovoj oblasti kažu da u poslednje vreme ima izvesnih pomaka i u Srbiji, ali da je preostalo još dosta posla.

Šta podrazumevaju “zelene javne nabavke” i koji su benefiti ako se primenjuju?

Zelene javne nabavke podrazumevaju primenu ekoloških kriterijuma koje imaju cilj da se tokom sprovođenja postupka javne nabavke, bilo da se radi o nabavkama dobara, usluga ili radova, smanji negativni uticaj na životnu sredinu.

Drugim rečima – primena kriterijuma kao što su trošak životnog ciklusa, sastav i kvalitet upotrebljenog materijala i slično, omogućava da javna nabavka doprinese održivom razvoju i racionalnijem korišćenju prirodnih resursa.

– Konkretne koristi od zelenih javnih nabavki se ogledaju u tome da, na primer, javne zgrade budu energetski efikasne i time smanjuju upotrebu fosilnih goriva koji zagađuju okolinu. Upotreba biorazgradivih materijala doprinosi smanjenju zagađenja životne sredine ili upotreba inovativnih tehnologija koje doprinose kvalitetu vazduha u urbanim sredinama. Osim zadovoljenja potreba od javnog interesa, zelene javne nabavke predstavljaju i veliku šansu za razvoj cirkularne ekonomije koja poseduje velike potencijale za razvoj održive, inovativne i konkurentne privrede – objašnjava za portal SRDA Slobodan Krstović, direktor Odeljenja za održivi razvoj u NALED-u.

Slobodan Krstović

Pomaka ima, ali preostaje još posla i učenja

Jedna od 10 glavnih preporuka Sive knjige NALED jeste uvođenje zelenih kriterijuma u sistem javnih nabavki po ugledu na zemlje članice Evropske unije iz okruženja Srbije, kao što su Slovenija i Hrvatska.

Kada je reč o tome koliko su one zastupljene u Srbiji, Krstović kaže da je došlo do izvesnih pomaka i da je primetno da postoji i svest javnog i civilnog sektora, kao i privrede.

Prema podacima iz Izveštaja o javnim nabavkama u Republici Srbiji za 2021. godinu, koji priprema Kancelarija za javne nabavke, naručioci su primenili u 650 postupaka ekološke aspekte (u okviru tehničke specifikacije, kriterijuma za dodelu ugovora ili posebnih uslova za izvršenje ugovora).

Međutim, ovo je još mali broj postupka, uzimajući u obzir da je u 2021. zaključeno 182.998 ugovora.

Prema Istraživanju opšte populacije, ponuđača i naručilaca u postupcima javnih nabavki u Srbiji tokom 2021. godine, koju je sproveo NALED, 60% ispitanih naručilaca je upoznato sa ekološkim kriterijumima, ali tek 20% primenjuje ekološke kriterijume.

S druge strane, 83% ispitanih ponuđača smatra ekološke kriterijume važnim za javnu nabavku dobara ili usluga, dodaje Krstović.

U kojim nabavkama se vodi računa o ekologiji?

Foto: unsplash

Oblasti u kojima je posebno važna i poželjna primena zelenih javnih nabavki su one u kojima postoji veliki uticaj odnosno izgradnja javne infrastrukture, upravljanje otpadom, energetika (energetska efikasnost), komunalne usluge (grejanje, vodovod), kaže naš sagovornik.

Prema dostupnim podacima iz Izveštaja o javnim nabavkama za 2021. godinu u Srbiji, najčešći predmeti nabavki u kojima su korišćeni ekološki aspekti su nabavka vozila, nabavka kancelarijskog materijala, računarska oprema, laboratorijski materijali, rasveta, građevinski materijal, usluge čišćenja i hemijska sredstva.

Međunarodna konsultantkinja za pitanja životne sredine i klimatskih promena i nekadašnja ministarka za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine prof. dr Anđelka Mihajlov ukazuje da je osnovna benefit zelenih javnih nabavki dobrobit za život i buduće generacije, za životnu sredinu i klimu sada i u budućnosti.

Na neki način, zelene javne nabavke su merilo naše odgovornosti, dodaje.

– Termin “zeleno” često se samo kozmetički koristi. Za mene “zeleno” znači samo ono što je “prijateljsko po životnu sredinu i adaptirano na klimatske promene”. Osim ovog termina, upotrebljava se i termin “održive javne nabavke” – čije su značenje i benefiti nekako razumljiviji ekonomistima – javne nabavke u kojim se misli o budućnosti, a ne tipa “drži vodu dok majstori odu” ili novčano jeftinije, odnosno “naručioci kupuju takva dobra, usluge i radove koji imaju manji negativni uticaj na životnu sredinu u celokupnom životnom ciklusu u odnosu na dobra i usluge koje bismo inače kupili, a koji imaju iste funkcije – ističe Mihajlov.

Anđelka Mihajlov

Primećuje i da u Srbiji polako svest o značaju zelenih javnih nabavki korespondira sa svešću o značaju zaštite životne sredine i klimatskih promena u svim sektorskim politikama.

Kako su ranije ukazali predstavnici organizacije Alternativa za bezbednije hemikalije – ALHem nedostatak znanja o zelenim kriterijumima jedna od najvažnijih prepreka za primenu zelenih nabavki u praksi.

Prepoznato je da se kroz posvećen pristup nabavci i vođenjem računa, ne samo o inicijalnim troškovima za nabavljena dobra, radove i usluge, već i obraćanjem pažnje na uticaje koje oni imaju u različitim fazama životnog ciklusa, može doći do značajnih ušteda, smanjenih negativnih uticaja na životnu sredinu i pozitivnih uticaja na društvo.

Istraživanje ALHema pokazalo je da  77% organizacija koje su učestvovale u njemu, sprovode proceduru nabavki u svojoj organizaciji, dok više od 50% njih (17 od 33) ima internu proceduru koju primenjuje u ovom procesu.

Kakva je pravna regulativa u Srbiji?

Foto: pexels/ singkham

Kada je reč o pravnoj regulativi, Zakon o javnim nabavkama koji je usvojen 2019, a njegova primena je počela 1. jula 2020. godine u potpunosti je usklađen sa direktivama Evropske unije.

– S druge strane, u novom Zakonu o javnim nabavkama nije propisana obavezna primena drugih kriterijuma osim cene za dodelu ugovora, već je to diskreciono ovlašćenje naručioca, u zavisnosti od samog predmeta nabavke. Zakon propisuje mogućnost primene ekoloških kriterijuma u tehničkoj specifikaciji, korišćenje oznaka, kao i u kriterijuma za dodelu ugovora – navodi Slobodan Krstović.

U Evropskoj uniji, Direktivom 2014/24/EU je propisana mogućnost da države članice mogu odrediti da javni naručioci ne smeju koristiti samo cenu ili samo trošak kao jedini kriterijum za dodelu ili mogu ograničiti njihovu primenu na određene kategorije javnih naručilaca ili određene vrste ugovora.

Iako zelene javne nabavke predstavljaju dobrovoljan instrument, Evropska komisija je izradila kriterijume za primenu zelenih kriterijuma za 21 predmet nabavke.

Da bi naručioci efektivno spovodili zelene javne nabavke, neophodne su im i obuke za primenu drugih kriterijuma osim cene.

– Zbog nedostatka znanja o primeni drugih kriterijuma osim cene, naručioci ne žele da im postupak nabavke propadne ili da se podnese zahtev za zaštitu prava koji bi potencijalno mogao da poništi postupak, naručioci primenjuju cenu kao jedini kriterijum za dodelu ugovora – ističe Krstović.

Mihajlov ukazuje i da ne treba zaboraviti da su deo pravnog sistema Srbije i međunarodni ugovori iz oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena koje je Srbija ratifikovala.

Tu je i Poglavlje 5 (Klaster 1) u procesu pregovaranja za članstvo u Evropskoj uniji (koje je već skoro šest godina otvoreno za pregovaranje), kao i Poglavlje 27 (Klaster 4), koje je otvoreno za pregovaranje 2021. godine, ističe.

NALED u okviru projekta “Efektivne javne nabavke u službi ekonomskog rasta“ sprovodi aktivnosti na podsticanju sprovođenja zelenih javnih nabavki, u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine i Kancelarijom za javne nabavke.

Planirano je da se izrade Vodiči sa praktičnim preporukama za primenu zelenih kriterijuma u postupcima javnih nabavki u svim fazama za pet predmeta nabavki (projektovanje i izgradnja poslovnih zgrada; aslfaltiranje ulica, puteva, kolovoza (sanacija); nabavka električnih/hibridnih vozila ili vozila sa manjom emisijom štetinih gasova; nabavka kancelarijskog materijala; javna rasveta). Takođe, planirane su obuke za naručioce za primenu zelenih kriterijuma.

Primeri dobre prakse

Foto: pixabay/ artsybee

Kada su u pitanju pozitivni primeri u primeni zelenih javnih nabavki, u zemljama Evropske unije ističe se Holandija, koja je 2010. postavila cilj da javne nabavke moraju biti 100% održive.

Počev od 2015. su nacionalnim propisom odredili zelene kriterijume za 45 grupa proizvoda.

U Holandiji se godinama sprovode javne nabavke inovacija kako bi se razvili inovativni proizvodi, usluge ili radovi koji doprinose realizaciji održivog razvoja. Poređenja radi, sprovedena je nabavka aslfatiranja puta primenom novog inovativnog materijala koji smanjuje zagrevanje asfalta.

Među primere svrstava se i primena partnerstva za inovacije gde je ponuđač imao obavezu da sarađuje sa startapom kako bi razvili inovativne tehnologije za izgradnju zelenih, održivih osnovnih škola.

Anđelka Mihajlov ukazuje i na primer Slovenije gde su se, kako kaže, zelene javne nabavke “dobro primile”.

Kada je reč o oblastima u kojima je posebno važno primenjivati zelene javne nabavke Mihajlov navodi da su to su oblasti dekarbonizacije, cirkularne ekonomije, smanjenja zagađenja, održive poljoprivrede i zaštite prirode i biološke raznovrsnosti energetska efikasnost i upotreba obnovljivih ili drugih alternativnih izvora energije, efikasno i višekratno korišćenje vode, efikasno korišćenje resursa, ponovna upotreba sekundarnih sirovina i proizvoda, i sprečavanje i smanjenje stvaranja otpada.