U Beogradu se u komercijalnom sektoru godišnje baci više od 40.000 tona hrane

Burgeri
U Beogradu se u komercijalnom sektoru godišnje baci više od 40.000 tona hrane

U Beogradu se u komercijalnom sektoru godišnje baci više od 40.000 tona hrane, pokazala je analiza istraživanja o direktnom merenju i morfološkom sastavu prehrambenog otpada iz komercijalnih objekata, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine.

Centar je, kako je saopšteno, u novembru 2021. predstavio rezultate istraživanja o otpadu hrane iz domaćinstava u Beogradu, da bi nakon toga sproveo merenja u ukupno 29 reprezentativnih objekata koji se svrstavaju u komercijalni sektor.

Analiza je rađena u hotelima i drugim smeštajima, restoranima i objektima brze hrane, prodavnicama, školama i vrtićima i drugim komercijalnim objektima.

Na osnovu dobijenih podataka pokazalo se da najveći deo otpada bace restorani i objekti brze hrane, što na godišnjem nivou iznosi više od 21.000 tona.

Nakon toga slede prodavnice sa 4.767 tona godišnje, škole i vrtići sa 3.551 tona godišnje i na kraju hoteli i drugi objekti za smeštaj koji godišnje bace 1.302 tone hrane.

Preostali komercijalni generatori otpada od hrane, poput javnih ustanova i preduzeća sa sopstvenim restoranima, pijace, bolnice, godišnje bace više od 9.000 tona.

Jabuke

Analiza morfološkog sastava otpada od hrane pokazala je da u proseku najviše ima povrća, sa udelom većim od 45 odsto, pri čemu je najveći procenat te vrste otpada zabeležen u školama i vrtićima, 62 odsto. Po zastupljenosti u otpadu od hrane sledi voće, sa skoro 19 odsto, a najviše ga stvaraju maloprodajni objekti, 38 odsto.

Meso, riba i jaja, i hleb i peciva, u ukupnom prosečnom sastavu otpada od hrane, imaju slične vrednosti, oko 14 odsto, dok mleko i mlečni proizvodi u najmanjem procentu završavaju kao otpad, sa udelom od pet odsto.

Kako je navedeno, ukoliko se količina otpada od hrane iz komercijalnog sektora prikaže u odnosu na ukupan broj stanovnika Beograda, nastaje 26,5 kilograma jestivog i nejestivog otpada od hrane po glavi stanovnika na godišnjem nivou.

Takođe, prethodno sprovedeno istraživanje o direktnom merenju otpada od hrane u domaćinstvima je pokazalo da svaki stanovnik Beograda u proseku godišnje baci 108,1 kilogram jestivih i nejestivih delova hrane.

Sumarno posmatrane vrednosti ova dva istraživanja ukazuju da je ukupan otpad od hrane u Beogradu, na godišnjem nivou, iznosio oko 205.000 tona, odnosno 134,6 kilograma po stanovniku.

Ukazano je da to smešta Beograd u vrh evropskih gradova po količini generisanog otpada od hrane, kada se uporedi sa drugim gradovima prema Globalnom indeksu otpada od hrane Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP).

Istaknuto je i da su straživanja uradjena u skladu sa metodologijom UNEP-a za merenje globalnog indeksa bacanja hrane, u toku septembra i oktobra 2021. godine, i biće polazne tačke za sva buduća istraživanja u ovoj oblasti.

Istraživanja su sprovedena uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu, u okviru projekta “Build Back Better: Using Green and Digital Technologies to Reduce Food Waste at Consumer Level”.

Podseća se i da je bačena hrana svaka hrana koja je nije pronašla svoj put kroz proizvodni i distributivni lanac do krajnjih potrošača (gubitak hrane) ili je kroz distributivne lance stigla do krajnjih potrošača, ali je zbog različitih faktora završila svoj životni vek pre nego što je upotrebljena u ishrani (otpad od hrane).

Globalne procene pokazuju da svake godine čovečanstvo gubi jednu trećini hrane koja se proizvede. Ova hrana ili ne stigne do tanjira ili završi na deponiji, objavio Centar za unapredjenje životne sredine.

Na planeti se, precizirano je, baci tri puta više hrane nego što je potrebno da se nahrane svi gladni na svetu.

Kada bi bačena hrana bila posmatrana kao država, po emisiji gasova sa efektom staklene bašte, bi bila svrstana na treće mesto, odmah iza Kine i SAD-a.

Voda koja je potrebna za uzgoj i obradu hrane koja se baci je jednaka ukupnom godišnjem protoku reke Volge, koja je najduža evropska reka. Istovremeno, teritorija koja je potrebna za proizvodnju hrane koju čovečanstvo baci približna je ukupnoj teritoriji Kine, Mongolije i Kazahstana, navedeno je u saopštenju.

Iz Centra za unapređenje životne sredine su upozorili da su posledice bacanja hrane pogubne jer mogu biti uzrok i ubrzavanja klimatskih promena, prekomerne upotreba vodnih resursa i zemljišta i gubitka prirodne raznovrsnosti.

Tagovi

Podelite na društvenim mrežama