U Beogradu se godišnje baci oko 165 hiljada tona hrane

Pasta sa slaninom, tikvicom i pavlakom
U Beogradu se godišnje baci oko 165 hiljada tona hrane

U Beogradu se godišnje baci oko 165 hiljada tona jestive i nejestive hrane, što je oko 108 kilograma po glavi stanovnika, pokazalo je istraživanje koje je predstavljeno u Skupštini Beograda.

Istraživanje “Zašto, kako i koliko pravimo otpada od hrane u domaćinstvima u Beogradu?” sproveo je Centar za unapređenje životne sredine uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) sa ciljem da se ukaže na posledice bacanja namirnica po ekološki sistem, klimatske promene, potrošnju vode i energije.

Stalna koordinatorka UN u Srbiji Fransoaz Žakob je rekla da je prosečna količina hrane koju u Beogradu godišnje baci svaki građanin u vrednosti jedne prosečne mesečne plate.

Ona je istakla da se kroz proces proizvodnje, prodaje i potrošnje uništi oko 30 odsto hrane i predlažila je da se neiskorišćena hrana koristi u ishrani životinja i upotrebljava kao energija kako bi se smanjila emisija štetnih gasova.

Predstavnik Centra izvrsnosti za cirkularnu ekonomiju i klimatske promene Bojan Batanić rekao je da u Srbiji otpad od hrane završava na deponijama, u slučaju Beograda u Vinči, gde trune ili se spaljuje, što uzrokuje zagađenje vodotokova i emisiju gasova koji sadrže velike količine metana.

On je kazao da bi se metan, koji se dobija u procesu kompostiranja hrane, mogao iskoristiti kao enegent.

Batanić je rekao da rezultati istraživanja pokazuju da najveći procenat bačene hrane čini povrće, zatim voće, a znatno manje meso, riba, mlečni proizvodi i hleb.

– Oko 25% otpada od hrane je jestiva hrana, dok je 75% nejestivo – dodao je on.

Programski direktor Centra za unapređenje životne sredine Vladan Šćekić rekao je da rezultati istraživanja pokazuju da građani tokom pandemije uglavnom nisu povećali kupovinu, upotrebu i količinu neiskorišćene hrane.

– Najčešći uzrok bacanja hrane je neplanirana kupovina koja je češća kod mlađih nego starijih građana i više hrane bacaju žene nego muškarci – naveo je Šćekić.

Šćekić je rekao i da su sociološka istraživanja koja je Centar sproveo pokazala da građani Srbije uglavnom shvataju da je bacanje hrane veliki društveni i ekološki problem i da većina ispitanika kaže kako brine o količini hrane koju baci.

– Građani su uglavnom zainteresovani za informacije kako se hrana može najbolje skladištiti i koji su uticaji otpada od hrane na životnu sredinu, a kada bi imali dostupne takve informacije bacanje hrane sigurno bi bilo značajno manje – rekao je on.

 

Tagovi

Podelite na društvenim mrežama