Švedska prednjači u korišćenju obnovljivih izvora energije u EU

Udeo obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji u Evropskoj uniji u 2023. godini iznosio je 24,5 odsto, što je za 1,4 procentna poena više u poređenju sa 2022, pokazuju podaci Evropskog statističkog zavoda (Eurostat).

Ovaj udeo je za 18 procentnih poena (pp) manji u odnosu na željeni cilj od 42,5 odsto koji EU želi da dostigne do 2030. godine, što bi zahtevalo prosečno godišnje povećanje od 2,6 procentnih poena od 2024. do 2030. godine.

Švedska je u 2023. zauzela prvo mesto među zemljama EU kada je reč o udelu obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji – 66,4 odsto. Ova zemlja prvenstveno se oslanja na čvrsta biogoriva, hidroelektrane i energiju vetra.

Za njom sledi Finska sa 50,8 odsto, dok je Danska na trećem mestu sa 44,9 odsto udela obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji.

Nasuprot tome, najmanji udeo obnovljivih izvora energije zabeležen je u Luksemburgu (11,6 odsto), Belgiji (14,7) i Malti (15,1 odsto).

Nova Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine predviđa da će do 2040. ukupni instalisani kapacitet izgrađenih vetroelektrana i solarnih elektrana biti 10,97 GW (gigavata).

Elektroenergetski sektor je nosilac najznačajnijih i najvećih promena u novoj Strategiji razvoja u odnosu na sve druge oblasti energetike. Kako se navodi, dekarbonizacija energetskog sektora se usko vezuje za postepeno napuštanje proizvodnje električne energije korišćenjem fosilnih goriva, posebno uglja, kao najvećeg emitera ugljendioksida. Strateško opredeljenje je integracija OIE, posebno postrojenja za proizvodnju koja koriste energiju Sunca i vetra u proizvodni sistem.

Kada su u pitanju obnovljivi izvori energije, očekuje se da do 2030. godine minimalna ukupna instalisana snaga vetroelektrana i solarnih elektrana bude 3,5 GW (gigavata), što predstavlja značajan porast učešća OIE u ukupnoj proizvodnji električne energije.

„Do 2040. godine očekuje se da minimalni ukupni instalisani kapacitet izgrađenih vetroelektrana i solarnih elektrana bude 10,97 GW (instalisana snaga vetroelektrana 3,60 GW, instalisana snaga solarnih elektrana 7,37 GW). Celokupna teritorija Republike je pogodna za korišćenje geotermalnih toplotnih pumpi. Procenjuje se da bi u individualnim sistemima grejanja mogle da se instaliraju toplotne pumpe ukupne snage od oko sedam GW“, navodi se u pomenutoj strategiji.