Srbija u novoj tranziciji – Da li ćemo dobiti ministarstvo za zelenu transformaciju i energetsku efikasnost?
Problemi u oblasti životne sredine u Srbiji su sve alarmantniji. Zagađenje na sve strane. Jedan od koraka unapred je više čiste energije, uspostavljanje energetske efikasnosti, veća energetska bezbednost.
Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike Srbije Zorana Mihajlović izjavila je već nekoliko puta ove godine da bi Srbija brže dugoročno obezbedila energetsku stabilnost koristeći obnovljive izvore energije kada bi imala ministarstvo za zelenu transformaciju i energetsku efikasnost.
Pitali smo ministarku Mihajlović da li ima naznaka da bi takvo ministarstvo moglo da se nađe u novom sastavu Vlade?
– Koja će ministarstva biti u novoj Vladi znaće se kad se bude znao najpre mandatar, a onda i sastav nove Vlade. Verujem da bi bilo dobro da takvo ministarstvo postoji jer bi to bio podsticaj da proces zelene tranzicije dobije još veći zamah i da budemo efikasniji i u reformama u energetskom sektoru i u realizaciji novih investicija u ovom sektoru koje su klјučne za energetsku bezbednost Srbije – rekla je Mihajlović za portal SRDA.
Šta je zelena tranzicija za Srbiju?
Mihajlović je podsetila da se naša zemlja, kada se priklјučila Pariskom sporazumu o klimi zajedno sa više od 190 zemalјa sveta, jasno opredelila za put kojim želi da ide kad je u pitanju kako energetika, tako i odnos prema životnoj sredini i klimatskim promenama.
– Zelena energija nije stvar samo međunarodnih obaveza, ona se nedvosmisleno tiče svakoga od nas i presudno utiče na kvalitet naših života. Više čiste, zelene energije znači smanjenje emisija sumpor-dioksida i uglјen-dioksida, odnosno čistiji vazduh i zdravu životnu sredinu, zdravu zemlјu, čiste reke, plavo nebo. To znači zdravu Srbiju koju ostavlјamo budućim generacijama. Srbija je u prilici da, koristeći najbolјa evropska i svetska iskustva, izabere svoj put energetskog razvoja, prilagođen našem podneblјu i resursima kojima raspolažemo i na taj način obezbedi efikasan privredni napredak. Iako smo u višedecenijskom zastoju kada je razvoj novih postrojenja za proizvodnju energije u pitanju, ne samo da postoje svi uslovi da i u Srbiji primenimo nove tehnologije, nego nije kasno da i sami budemo inovativni.
Ministarka je ukazala da ako želimo da Srbija bude deo Evrope, put koji vodi ka tome podrazumeva kao jedan od važnih uslova i usklađivanje sa strateškim pravcima i politikama EU u oblasti energetike, što nedvosmisleno usmerava Srbiju u pravcu Zelene agende.
– Zelena agenda nije kočnica razvoja, već predstavlјa potencijalno novi model rasta koji podrazumeva nove investicije, nova radna mesta, tehnološki napredak i pronalaženje ravnoteže između razvoja energetike i privrede, i zaštite životne sredine.
U novom investicionom planu, koji obuhvata planirane i potencijalne projekte u oblasti rudarstva i energetike, ukupne vrednosti veće od 35 milijardi EUR, obnovljivi izvori čine više od polovine predviđenih novih energetskih kapaciteta i zajedno sa reverzibilnim hidroelektranama, presudno će doprineti većoj energetskoj bezbednosti Srbije u narednim decenijama, navodi Mihajlović.
– Izgradnja novih kapaciteta koji koriste obnovlјive izvore odvijaće se uporedo sa razvojem prenosne i distributivne elektroenergetske mreže, kako bi razvoj energetskog sektora bio održiv, efikasan, ekonomičan i vodio ka višem stepenu energetske bezbednosti i sigurnosti.
Dalјim razvojem sektora OIE i dekarbonizacijom energetskog sektora, Srbija postaje deo globalnih tokova koji podrazumevaju pronalaženje rešenja za klimatski neutralnu proizvodnju energije i očuvanje životne sredine, napominje ministarka energetike.
– Energetska tranzicija Srbije biće postepena ali sigurna, održiva i efikasna i u skladu sa utvrđenim energetskim i ekološkim cilјevima. Ostvarenje cilјa energetske nezavisnosti Srbije, kao rezultata korišćenja potencijala OIE kojima raspolažemo, danas je realno i ovu priliku ne smemo da propustimo – istakla je ministarka Mihajlović.
Koji su najznačajniji koraci koje Srbija treba da napravi u zelenoj tranziciji?
Ministarka Mihajlović je napomenula da je prvi korak u pravcu zelene energetske tranzicije napravljen prošle godine kad su doneti novi zakoni, moderni i usklađeni sa regulativom EU, kada je napravljen novi investicioni plan vredan oko 35 milijardi evra i započeta izrada novih strategija.
Sledeći važan korak, kako je rekla Mihajlović, biće usvajanje Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana Republike Srbije do 2030. godine, sa vizijom do 2050. godine, “kojim ćemo definisati novu energetsku politiku koja podrazumeva stvaranje zelene energetike, kao i dinamiku ostvarenja glavnih cilјeva ove strategije”. Takođe, paralelno sa INEKP izrađuje se i nova Strategija razvoja energetike.
– Na Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom planu radimo unazad godinu dana, da bismo nedavno došli do trenutka da javnost upoznamo sa scenarijima, sa cilјem da zajedno – država, energetski subjekti, univerziteti, civilni sektor, građanke i građani – dođemo do scenarija koji je najbolјi i oko kojeg ćemo imamo konsenzus, jer je to konsenzus o tome u kakvoj zemlјi želimo da živimo. Javna rasprava o ovom dokumentu će trajati koliko god da je potrebno, sa cilјem da dokument bude usvojen do kraja 2022. godine – najavila je ministarka, i dodala:
– Moramo biti ambiciozni kako bismo pomerili stvari na bolјe, ali moramo biti i svesni da je 2030. godina veoma blizu i da treba delovati odmah, ukoliko želimo da ostvarimo klјučne cilјeve, a to su smanjenje emisija sa efektom staklene bašte u 2030. u odnosu na 1990. za oko 40% i učešće obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji energije u 2030. od najmanje 40%.
Tagovi
dekarbonizacija energetska efikasnost Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan Ministarstvo rudarstva i energetike ministarstvo za zelenu transformaciju i energetsku efikasnost obnovljivi izvori energije OIE SRDA Preporučuje Strategija razvoja energetike zelena agenda zelena tranzicija Zorana Mihajlović