Slobodan Krstović, NALED – Nastavljamo da podržavamo “ozelenjavanje” gradova i privrede

Slobodan Krstović
Slobodan Krstović, NALED – Nastavljamo da podržavamo “ozelenjavanje” gradova i privrede

Foto: Lična arhiva

Godine pandemije korona virusa su donele veće interesovanje javnosti za probleme u vezi sa životnom sredinom, ali ne i mnogo konkretnih koraka ka njihovom rešavanju. Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) je upravo u prethodnih nekoliko godina pokrenula projekte od značaja za građane, lokalne samouprave i privredu i pokušala da unese promene u vezi sa finansiranjem u ovoj oblasti. O uspesima, preprekama i daljim planovima ka zdravijoj i čistijoj životnoj sredini za portal Srda govori šef Jedinice za zaštitu životne sredine u NALED-u Slobodan Krstović.

SRDA:  Savez za zaštitu životne sredine NALED-a formiran je krajem 2019. godine. Kako ste zadovoljni radom, rezultatima Saveza u protekle dve godine koje je obeležila i pandemija?

– Uzevši u obzir vrlo zahtevnu situaciju u koju nas je sve stavila pandemija kovida 19, vrlo smo zadovoljni radom Saveza za zaštitu životne sredine. Od njegovog formiranja do danas sproveli smo većinu planiranih aktivnosti, zadataka i prevazišli mnoge izazove. Osim izazova u oblasti životne sredine, članovi Saveza su pojedinačno naišli na mnoge poteškoće. Međutim, izuzetno smo zadovoljni jer smo kroz pandemiju uspeli da slabosti pretvorimo u snage i naučimo mnogo toga. Savez sada broji više od 50 članova i vrlo aktivno radi na različitim temama koje smo definisali kao naše prioritete, a tu pre svega mislim na bolju politiku eko taksi i naknada, upravljanje ambalažnim otpadom, otpadom od hrane i posebnim tokovima otpada.

Pokušamo da sve ove teme koje su okosnica cirkularne ekonomije razvijamo na način da daju svoj puni doprinos uspostavljanju ove ideje u Srbiji, jer jedino prelaskom sa linearne na kružnu ekonomiju možemo u punom kapacitetu iskoristiti sirovine koje nam pravilno upravljanje otpadom omogućava uz određene finansijske benefite. Veoma smo posvećeni ovim ciljevima na kojima zajedno radimo sa našim članicama, pre svega kroz sinergiju koju ostvarujemo između privrede i lokalnih samouprava.

SRDA:  Teme životne sredine su u vreme pandemije došle u žižu javnosti, ali ipak nema značajnih pomaka. Koji su ključni koraci koje kao država i društvo treba da preduzmemo da bismo napravila značajne pomake ka zdravijoj životnoj sredini?

– Moram da primetim da su se ljudi dosta aktivirali na ovu temu, međutim nije dovoljno imati reakciju samo kada se konkretan problem dešava, potrebno je mnogo toga uložiti u prevenciju. Kada govorimo o društvu potrebno je da značajno radimo na podizanju svesti ljudi koji nas okružuju, da unapređujemo i dopunjujemo postojeća znanja, da se aktivno uključujemo u različite akcije, koje između ostalog, i mi organizujemo za građane širom kroz različite projekte. Učešće i osvešćivanje ove teme kod sugrađana i jeste jedan od glavnih ciljeva projekata kao što su “Povećanje stope reciklaže za baterije i sijalice” i “Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“. Kroz oba ova projekata sproveden je niz aktivnosti koji je podrazumevao učešće građana u sakupljanju ovih vrsta otpada i njihovu edukaciju na ove teme. Ali pre svega, građanima je obezbeđena osnovna infrastruktura kao preduslov za pravilno odlaganje otpada.

Kada bismo svim građanima pružili mogućnost da na adekvatan način odlažu otpad uz više akcija, edukativnih programa, dijaloga, predavanja na temu zaštite životne sredine, mogli bismo da se nadamo zdravijoj životnoj sredini. Najbolje bi bilo da u obrazovnim institucijama, deca od samog početka školovanja imaju obavezne predmete koji se tiču konkretno zaštite životne sredine. Država tu može dosta da pomogne, kroz podsticaje, izmene zakonodavnih okvira, pooštrene mere sankcionisanja aktivnosti štetnih po životnu sredinu.

SRDA:  Da bi se sve to realizovalo osim dobre volje potreban je novac. U Sivoj knjizi NALED ponovo predlaže uspostavljanje funkcionalnog Zelenog fonda. Koje informacije ste dobijali od nadležnih institucija u vezi sa ovim predlogom? Da li ima bilo kakvog izgleda da se ovakav značajan instrument finansiranja projekata životne sredine konačno uspostavi?

– Trenutna situacija je takva da Zeleni fond od momenta ukidanja 2014. godine funkcioniše kao budžetska linija u okviru budzeta Ministarstva za zaštitu životne sredine što je i od Evropske komisije ocenjeno samo kao nužno prelazno rešenje. Mišljenja smo da je uspostavljanje operativnog Zelenog fonda pitanje od izuzetne važnosti za uspostavljanje održivog i transparentnog finansiranja i upravljanja projektima u oblasti zaštite životne sredine koji sve više dobijaju na značaju usvajanjem Zelene agende EU. Stoga NALED u Sivoj knjizi navodi kao preporuku u protekle 3 godine da je neophodno da Zeleni fond postane u potpunosti funkcionalan i kapacitetno i personalno ojačan. Nesporan prioritet je da sve ovo mora pratiti i dodatno razvijanje i jačanje personalnih kapaciteta javne uprave u oblasti životne sredine i upravljanju projektima kako na republičkom, tako i na lokalnom nivou. Paralelno, treba raditi na pripremi i usvajanju Zakona o Fondu za zaštitu životne sredine uz izmenu Zakona o zaštiti životne sredine kojim će se dati neophodan prateći pravni okvir.

SRDA:  Krajem 2019. godine doneta je Uredba o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu kojom je definisano da svi privrednici moraju da plate eko taksu bez realne procene koliko stvarno zagađuju. NALED je među prvima ukazao da bi ovo trebalo promeniti. Šta konkretno predlažete?

– U pravu ste, uvideli smo da trenutni, paušalni, obračun naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine nije doveo do toga da značajan broj obveznika plaćanja naknade za zagađivanje životne sredine primeni mere kojima bi umanjio emisije zagađujućih materija. To nam jasno govori da je promena na tom polju neizbežna. Kako bi naknadom bili obuhvaćeni svi značajni izvori zagađivanja i kako bi bilo stimulisano ulaganje sredstava u sisteme za prečišćavanje, predlažemo pre svega da se ova naknada integriše u naknadu za emisije – te bi zajedno formirale naknadu za zagađenje koja bi efektivno doprinela poboljšanju kvaliteta životne sredine u Srbiji. Uz to, potrebno je postepeno povećati visinu naknade po toni emisija, ali i izmeniti sistem korektivnih podsticaja i proširiti obuhvat oporezivanja u ovoj oblasti.

Predlog izmena obračuna naknade za zagađenje podrazumeva izmene Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, u saradnji sa Ministarstvom finansija, koje treba da definišu obveznike naknade, visinu naknade, kao i način utvrđivanja i plaćanja naknade. Osnovni postulat je princip “zagađivač plaća” i namera nam je da se svaki izvor zagađenja “oporezuje” uz primenu odgovarajućeg finansijskog instrumenta u skladu sa emisijama, bez obzira da li se govori o privredi ili građanima, odnosno sektoru industrije, poljoprivrede, saobraćaja ili energetike.

otpadne baterije

SRDA:  U Sivoj knjizi predlažete da se uvede “institut produžene odgovornosti privrede u upravljanju posebnim tokovima otpada”. S obzirom na to da odgovornost proizvođača postoji u zakonodavnom okviru, koje promene predlažete i šta bi one značile za upravljanje posebnim tokovima otpada?

– Ono što smatramo da je neophodno jeste kroz razvoj pravnog okvira sprovesti potpunu implementaciju sistema produžene odgovornosti proizvođača, odnosno izmeniti Zakon o upravljanju otpadom tako da se propiše produžena odgovornost privrednih subjekata za upravljanje posebnim tokovima otpada, koji nastaje upotrebom proizvoda konkretnih proizvođača, odnosno uvoznika. Time bi proizvođač bio odgovoran za svoje proizvode od početka do kraja njihovog životnog veka i ponovnog vraćanja u proces proizvodnje. Ovakav sistem bi doveo do značajnog investiranja i proširenja sakupljačke mrežu u koju su uključeni i JKP, a ujedno bi se prevazišli problemi u finansiranju reciklažne industrije i uvećala sredstava u budžetu za finansiranje drugih projekata za zaštitu životne sredine. Uz doprinos sprečavanju nelojalne konkurencije i smanjenju sive ekonomije ovaj model se može dodatno unaprediti uvođenjem jedinstvenog javnog registra zagađivača. Time bi se postigao cilj da privreda postane aktivni učesnik u procesima zaštite životne sredine, i da ima konkretne podsticaje da investira u zaštitu životne sredine i zapošljava u ovoj oblasti.

Imajući u vidu da svake godine u proseku imamo više od 11.000 obveznika plaćanja naknade za posebne tokove otpada, smatramo da je za sve mnogo lakše formirati nekoliko neprofitnih “kolektivnih operatera” koji bi se u ime i za račun privrede bavili upravljanjem ove vrste otpada. Na taj način se značajno rasterećuje administracija Ministarstva zaštite životne sredine, a agencija bi na jednostvniji način dolazila do tačnih podataka u ovoj oblasti.

SRDA:  Dosta se govorilo o uspostavljanju depozitnog sistema u Srbiji za upravljanje ambalažnim otpadom. Koliko je izvesno da će u Srbiji biti uspostavljen depozitni sistem i kada bi to moglo da se desi?

– Kao što znate, Ministarstvo zaštite životne sredine je izmenama Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu još 2020. godine pokušalo da uvede depozitni sistem. Taj proces je prekinut usled pandemije kovida 19, nakon toga je uspostavljena i nova Vlada koja je i u sadašnjem mandatu samo započela rešavanje ovog pitanja. NALED je zajedno sa članicama svog Saveza za zaštitu životne sredine iskoristio taj period tako što je angažovao renomiranu konsultantsku kuću “Eunomia”, koja svoje usluge pruža i Evropskoj komisiji na temu ambalaže i ambalažnog otpada, sa zadatkom izrade sveobuhvatne Studije uvođenja depozitnog sistema u Srbiji, ali i paralelno Studiju unapređenja postojećeg sistema produžene odgovornosti proizvođača iz konteksta uvođenja depozita, jer bi nesumnjivo došlo do velikih promena u sistemu primarne selekcije otpada ukoliko bi određeni materijali bili deo depozitnog sistema.

Krajem marta prezentovaćemo obe studije širokom krugu “stakeholdera” sa ciljem da pokažemo zaključke obe studije. Vremenski gledano, od donošenja zakonodavnog rešenja koje bi potvrdilo uvođenje depozita, prema studiji neophodno je da prođe minimum 2-2,5 godine kako bi sistem mogao da profunkcioniše bez problema. U tom periodu, bitno je osnovati i kapacitirati Centralnu depozitnu organizaciju, uspostaviti finansijske mehanizme koji prate ovaj sistem, ali i ostaviti dovoljno vremena privredi da se prilagodi novom načinu u proizvodnji i plasmanu ambalaže koja bi bila predmet depozitnog sistema. Mi smo saradnju sa nadležnim Ministarstvom na ovu temu već uspostavili i nadamo se daljem zajedničkom razvijanju sistema gde bi ključni akter bilo i Ministarstvo finansija.

Reciklaža stakla

Foto: naled.rs

SRDA:  NALED je sa partnerima pokrenuo projekte u vezi sa upravljanjem otpadom pokušajući da pronađe sistemska rešenja i da pruži određena rešenja za građane. Reč je o biootpadu, staklu, baterijama i sijalicama. Koji su ključni problemi na koje nalazite u realizaciji ovih projekata?

– Tako je. Svaki od navedenih projekata ima probleme karakteristične za oblast kojom se bave, međutim sve ih vezuje manjak podsticaja za podršku programima koji se odnose na očuvanje i unapređenje životne sredine. Ovaj problem najviše pogađa projekat “Povećanje stope reciklaže za baterije i sijalice”, s obzirom na to da kada je reč o preuzimanju, prikupljanju, skladištenju i na kraju krajeva, samom procesu reciklaže, nemamo nikakve podsticaje kojim bismo uspeli da aktiviramo generatore u ove aktivnosti. Osim toga, postoji značajan nedostatak adekvatne pravne regulative i zakonodavnog okvira za određene oblasti. Veliki izazov je i dopreti do građana, podići njihovu svest i interesovanje za pomenute teme.

SRDA:  Na šta ste najponosniji kada je reč o uspesima ovih projekata?

– Na prevaziđene i uspešno savladane prepreke. Kada govorimo o tome, moramo napomenuti da smo implementaciju pomenutih projekata otpočeli u jeku pandemije i da je to, naročito kada govorimo o pravilnom odlaganju otpada od hrane, bilo izuzetno izazovno uzevši u obzir pogođenost HoReCa sektora, kao najvećeg generatora ovakve vrste otpada. Izuzetno smo ponosni na činjenicu da smo uspeli da dopremo i do naših sugrađana, što se naročito može videti na primeru stakla, baterija i sijalica. Već na samom početku realizacije aktivnosti interesovanje građana Kragujevca, gde smo otpočeli pilotiranje projekta, bilo je veoma veliko, što samo govori u prilog tome da građani žele da budu informisani i da im je važno da učestvuju u očuvanju životne sredine, a time i daju svrsishodnost.

Saradnja lokalnih samouprava i privrede iz Saveza za životnu sredinu je izuzetna i uspostavljena je konkretna saradnja. Pomenuću samo neke gradove Beograd, Novi Sad, Niš, Sombor, Varvarin, Kragujevac, Sremska Mitrovica, beogradska opština Stari grad, koji su bili direktni korisnici infrastrukture koja je obezbeđena.

SRDA:  Koji su planovi Saveza za zaštitu životne sredine NALED-a za 2022. godinu?

– Planovi su kao i uvek vrlo ambiciozni uz želju za povećanjem vidljivosti i prepoznatljivosti tema u široj javnosti. Prioriteti su svakako nastavak uređenja sistema upravljanja različitih tokova otpada, pronalaženje dugoročnog rešenja za upravljanje ambalažnim otpadom kroz uspostavljeni javno-privatni dijalog, bolje setovanje naknada u oblasti životne sredine i razvoj i promocija koncepta cirkularne ekonomije. Sa ponosom mogu reći da je NALED prepoznat kao institucionalni partner za sprovođenje mera i aktivnosti iz Akcionog plana koji je deo Programa za razvoj cirkularne ekonomije čije usvajanje se očekuje do kraja marta.

Konkretno radićemo na uvođenju kriterijuma zelenih javnih nabavi u sistem nabavki Republike Srbije, zatim revitalizaciji Eko znaka. Nećemo zaboraviti da kroz kofinansiranje nastavimo da podržavamo lokalne samouprave i privredu da nastave sa “ozelenjavanjem” svojih sredina i biznisa.

 

Tagovi

Podelite na društvenim mrežama