Pet izvora mikroplastike u ishrani o kojima možda nikada niste razmišljali

Istraživanja pokazuju da se dnevni unos mikroplastike putem hrane i pića procenjuje na raspon od nule do čak 1,5 miliona čestica dnevno.

Javnost sve više postaje svesna činjenice da se mikroplastika može pronaći u hrani, naročito u morskim plodovima, ali izloženost putem drugih namirnica mnogo je češća nego što većina ljudi shvata.

Istraživanja pokazuju da se dnevni unos mikroplastike putem hrane i pića procenjuje na raspon od nule do čak 1,5 miliona čestica dnevno. Najveći izvor verovatno je flaširana voda.

Izvori mikroplastike u hrani i piću

Žvakaće gume

Kada žvaćete žvaku, vi zapravo žvaćete komadić plastike. Većina žvakaćih guma pravi se od gumene baze (plastike i gume), kojoj se dodaju zaslađivači i arome, kaže predavač ekološkog inženjerstva Ketrin Rolf sa Open University za The Conversation.

Tokom žvakanja, gumena baza oslobađa mikroplastiku. Jedan gram žvakaće gume može osloboditi i do 637 čestica mikroplastike.

Ni “prirodne” žvake, napravljene od biljnih polimera, nisu mnogo bolje – oslobađaju sličan broj mikroplastičnih čestica kao i sintetičke. To ukazuje na to da mikroplastika ne potiče samo iz baze žvake, već i iz procesa proizvodnje ili pakovanja.

Većina mikroplastike oslobađa se u prvih osam minuta žvakanja, pa da biste smanjili izloženost, bolje je duže žvakati jednu žvaku nego stalno uzimati novu.

So

So deluje kao čista i jednostavna namirnica, ali istraživanja su pokazala da je 94 odsto proizvoda od soli širom sveta kontaminirano mikroplastikom. Zagađenje je toliko rasprostranjeno da se morska so čak predlaže kao pokazatelj mikroplastičnog zagađenja u morskom okruženju.

Uočeno je da je kontaminacija veća u kopnenim solima, poput himalajske, nego u morskim solima. Iako se razvijaju nove tehnologije za čišćenje morske soli, smatra se da veliki deo zagađenja potiče iz procesa proizvodnje i pakovanja.

Mlin za so može dodatno pogoršati situaciju. Plastični mlinovi za začine mogu osloboditi i do 7.628 čestica mikroplastike prilikom mlevenja samo 0,1 grama soli.

Da biste smanjili izloženost, koristite mlinove sa keramičkim ili metalnim mehanizmom i čuvajte so u posudama koje nisu plastične.

Jabuke i šargarepa

Mikroplastika je otkrivena u voću i povrću u više studija. Nanoplastika – čestice manje od 1.000 nanometara – može ući u biljke preko korena. Mikroplastika je takođe pronađena i na površini različitih vrsta voća i povrća.

Jedno istraživanje pokazalo je da su jabuke i šargarepa najviše kontaminirane, dok je zelena salata imala najmanji nivo zagađenja. Ipak, količina mikroplastike u voću i povrću i dalje je relativno mala u poređenju s visoko prerađenom hranom.

Iako još uvek nije poznato kakav tačno uticaj mikroplastika ima na zdravlje, poznato je da antioksidansi u voću i povrću – poput antocijanina, koji im daju crvenu, plavu i ljubičastu boju – doprinose zdravlju, pa se njihova konzumacija i dalje preporučuje.

Čaj i kafa

Čajne kesice nisu jedini izvor mikroplastike u toplim napicima. Listovi čaja, kafa i mleko takođe mogu biti kontaminirani. Jedan od najvećih izvora mikroplastike u toplim napicima su jednokratne čaše obložene plastikom. Visoke temperature mogu podstaći oslobađanje mikroplastike iz ambalaže direktno u napitak.

Topli napici sadrže više mikroplastike od hladnih, pa prelazak na hladne napitke može smanjiti izloženost. Takođe, mleko u staklenim bocama ima manji sadržaj mikroplastike.

Međutim, to ne važi za sva pića. Jedno istraživanje flaširanih napitaka pokazalo je da su bezalkoholna pića i pivo u staklenim bocama imala više mikroplastike nego ona u plastičnim bocama, verovatno zbog kontaminacije sa metalnih, obojenih čepova.

Postoje i potpuno plastično-nezavisne čajne kesice koje koriste pamuk umesto biorazgradive plastike, ali ih je teško prepoznati jer ne postoji jedinstveni sistem označavanja, a proizvođači nisu uvek transparentni.

Uopšteno, prelazak na rinfuzni čaj i korišćenje metalnih ili staklenih višekratnih čaša dobar su način da se smanji unos mikroplastike.

Morski plodovi

Iako su istraživanja pokazala da je većina morskih plodova kontaminirana mikroplastikom, iznenađujuće je koliko pažnje ovaj izvor dobija u poređenju s drugima.

Jedno istraživanje pokazalo je da takozvani “filtratori”, poput dagnji, sadrže svega 0,2 do 0,70 čestica mikroplastike po gramu – što je znatno manje od 11,6 milijardi čestica koje se oslobode pri pripremi samo jedne šolje čaja u plastičnoj kesici.

Šta još možete učiniti

Čuvanje hrane u plastičnim posudama i konzumacija visoko prerađene hrane povezani su s većom koncentracijom mikroplastike u uzorcima stolice. Takođe, zagrevanje hrane u staklenim, a ne plastičnim posudama, može sprečiti prelazak mikroplastike u obrok.

Na kraju, najveći izvor mikroplastike u hrani i piću verovatno je flaširana voda, koja može sadržati i do 240.000 čestica po litru. Prelazak na vodu iz česme može značajno smanjiti izloženost.

Iako je potpuno izbacivanje plastike iz ishrane gotovo nemoguće, ove promene mogu pomoći da se unos mikroplastike svede na minimum.

Izvor: N1/The Conversation