Partnerstvom do sistemskih rešenja upravljanja otpadom – GIZ i NALED završili projekte koji ostaju opštinama i građanima

reciklaza kante
Partnerstvom do sistemskih rešenja upravljanja otpadom – GIZ i NALED završili projekte koji ostaju opštinama i građanima

Nemačka razvojna saradnja koju sprovodi GIZ i Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) su zajedno sa partnerskim organizacijama prethodnih godina pokrenule projekte u vezi sa upravljanjem otpadom pokušajući da pronađu sistemska rešenja i da pruže adekvatnu infrastrukturu za građane. Reč je o biootpadu, ambalažnom staklu, baterijama i sijalicama.

O rezultatima realizovanih projekata, problemima, dobrim primerima, kao i daljim planovima razgovarali smo sa Sanelom Mandić Veljkovski, menadžerkom projekata u GIZ-u, i sa Sanjom Knežević Mitrović menadžerkom za regulatornu reformu u NALED-u.

Sanelu Mandić Veljkovski smo na početku pitali na šta su u GIZ-u najponosniji kada je reč o uspesima ovih projekata?

Sanela Mandić Veljkovski

Sanela Mandić Veljkovski

– Kroz mehanizam podrške saradnji javnog i privatnog sektora (develoPPP), koji podržava Vlada Nemačke, smo uspeli da, zajedno sa privatnim kompanijama, razvijemo i sprovedemo brojne „zelene“ projekte poslednjih nekoliko godina. Svaki projekat koji smo pokrenuli i implementirali je relavantan budući da adresira pitanja i probleme koja vec duže vreme zahtevaju rešenja. Naš pristup svim projektima je u pronalaženju sistemskih rešenja i to ne samo kroz podršku javnom sektoru, već kroz aktivno uključivanje privatnog i civilnog sektora, gde svaki pojedinačni akter ima svoju ulogu i svoje odgovornosti. Upravo iz tog razloga uspesi koje smo postigli su samim tim značajniji i održiviji. To je ono na šta smo zaista ponosni – rekla je sagovornica portala Srda i dodala:

– Ono što je zajedničko svim projektima je problematika sa kojom smo se susreli tokom sprovođenja, a to je pre svega potreba za unapređenjem zakonske regulative, kao i nedostatak infrastrukture za odvojeno sakupljanje otpada, koju treba da prati aktivna komunikacija sa građanima.

Sanja Knežević Mitrović je rekla da su iskustva NALED-a kao implementacionog partnera veoma pozitivna, jer su radili u sinergiji sa privatnim i javnim sektorom.

– Sva tri projekta – upravljanje otpadom od hrane, baterijama i sijalicama i staklenom ambalažom su završena krajem 2022, a rezultati su premašili sva očekivanja. Svakako, nailazili smo i na velike izazove, zbog čega je svaki projekat iza sebe ostavio vodiče, preporuke i nacrte podzakonskih akata koje je neophodno pratiti i primeniti kako bi se dodatno poboljšala situacija u ovim oblastima. To naravno nije kraj i sa zadovoljstvom nastavljamo sa našim partnerima i kroz Savez za zaštitu životne sredine u NALED-u koji čine naši članovi da zagovaramo predloge koje su naši projekti iznedrili, kako bi opasan otpad, hrana i različite vrste ambalaža nestale sa naših deponija – navela je Knežević Mitrović.

Reciklaža stakla – od najvećeg izazova do najboljeg rezultata

Reciklaža stakla

Projekat „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“ je završen krajem prošle godine i u okviru njega je postavljeno 1.400 reciklažnih zvona u 14 pilot gradova i opština u Srbiji, BiH i Severnoj Makedoniji, koje su učestvovale u tom projektu. Partner u Srbiji za realizaciju projekta je bio operater ambalažnog otpada „Sekopak“.

Prema rečima menadžerke projekta iz GIZ-a, već na samom početku se moglo videti da će projekat biti izazovan jer je bila potrebna koordinacija velikog broja partnera iz privatnog, javnog i civilnog sektora iz tri zemlje Zapadnog Balkana.

– Međutim, regionalni karakter projekta se vremenom pokazao kao prednost, posebno u razmeni iskustava između partnera, imajuću u vidu da se situacija sa primarnom separacijom na lokalnom nivou u tri zemlje ne razlikuje previše, što je otvaralo prostor za međusobno dopunjavanje i učenje. Svakako smo vremenom sve više očekivali dobre rezultate, posebno zbog visoke angažovanosti partnera i partnerskih gradova i opština, a i pošto je otpadno staklo specifičan materijal i u prošlosti nije bilo projekata koji su sveobuhvatno targetirali sakupljanje i reciklažu stakla. Za godinu dana praćenja sakupljanja otpadne staklene ambalaže iz partnerskih opština, više od 1.000 tona je preusmereno na reciklažu – napomenula je Mandić Veljkovski.

Zvona za staklo su postavljena u Somboru, Nišu, Kragujevcu, Varvarinu, Novom Sadu i u decembru u Beogradu. Koji grad je rekorder u sakupljanju staklene ambalaže?

– Najveći skok u prikupljenim količinama zabeležen je u Kragujevcu, gde je u godini realizacije projekta sakupljeno 123% staklene ambalaže više nego 2019. U Somboru i Nišu je pre postavljanja novih reciklažnih kontejnera bio nešto bolji, zbog čega smatramo da je porast od 52%, odnosno 63% fenomenalan rezultat.

Svakako smo ponosni što smo tokom druge faze projekta uspeli da zvona za staklenu ambalažu postavimo i u Beogradu i Novom Sadu. Očekivanja od Beograda, ali i svih ostalih gradova su i dalje velika i ne prestaju završetkom projekta, jer je više od 800 zvona u Srbiji donirano ovim jedinicama lokalne samouprave – navela je Knežević Mitrović.

Iako je projekat završen, zvona za staklo ostaju opštinama na dalje korišćenje. A druge lokalne samouprave su iz ovog projekta dobile vodič sa uputstvom kako mogu da uspostave efikasan i ekonomski isplativ sistem upravljanja staklenom ambalažom.

Građani širom Srbije su zainteresovani da imaju mesta za odlaganje otpada za reciklažu što su pokazala i istraživanja o spremnosti građana za primarnu separaciju.

– Imajući u vidu da nam je komunikacija sa građanima zauzimala važan prostor u projektu koji se bavio sakupljanjem otpadne staklene ambalaže, želeli smo da saznamo više o efektima realizovanih aktivnosti u okviru marketing kampanje u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini. Da je važno reciklirati otpad smatra 98% građana, a gotovo svi građani u partnerskim gradovima i opštinama, ocenjuju da je reciklaža otpada važna – rekla je naša sagovornica iz GIZ-a i dodala:

– Interesantno je da bi u Srbiji više od 60% građana bilo spremno da plati veći trošak usluge iznošenja smeća ukoliko bi to omogućilo da otpad iz domaćinstva umesto na deponijama završavalo u postrojenjima za preradu. Kao najčešći razlog neodvajanja otpada građani su navodili nedostatak posuda za odlaganje otpada (više od 50%), kao i nedostatak navike (18%).

Jedinstven projekat sakupljanja baterija i sijalica u problematičnim uslovima

Krajem 2022. je završen i projekat “Povećanje stope reciklaže za baterije i sijalice” koji je izdvojio iskustva i preporuke za sistemsko sakupljanje baterija i sijalica budući da u Srbiji ne postoji organizovano sakupljanje ovih tokova otpada.

Za ovaj projekat pokazni grad je bio Kragujevac, tačnije kante su postavljene na 7 lokacija u institucijama. Posude su postavljene i na 13 fakulteta Beogradskog univerziteta, kao i u Uslužnom centru beogradske opštine Stari grad.

Sanja Knežević Mitrović

Sanja Knežević Mitrović

– Ovim putem izražavam zaista veliku zahvalnost i gradu Kragujevcu i gradu Beogradu koji su nam izašli u susret i zbog izuzetno komplikovane procedure za sakupljanje opasnog otpada, jer ovi tokovi spadaju u opasni otpad. Doneli su gradske odluke o podršci projekta koje su nam omogućile sakupljanje na konkretnim lokacijama tokom pilotiranja. Sve to uz poštovanje svih obaveza, kada je reč o transportu i reciklaži ovih tokova otpada, naših partnera na projektu – kompanija „Božić i sinovi“ i „E reciklaža“ – rekla je menadžerka u NALED-u i dodala:

– Ovakav način može da se primeni i na ostale jedinice lokalne samouprave u Srbiji, s tim što moram da napomenem da za baterije ne postoje podsticaji države, tako da sve količine koje se sakupe i predaju ovlašćenom operateru na tretman moraju i da se plate u iznosu od oko 4 evra po kilogramu baterija. Osim toga, zakonsku regulativu je neophodno izmeniti i u delu neophodnih dozvola za sakupljanje i skladištenje ovih tokova otpada i dodatno razmotriti uvođenje termina „držalac“ otpada, čime bi se bi se relaksirala procedura i čime bi sakupljačka mreža mogla da se uspostavi mnogo šire.

Sagovornica iz GIZ-a je istakla da su, uz sve ove probleme, zahvaljujući lokalnim samoupravama, kao i partnerima na projektu, uspeli da prevaziđu dosta nepoznanica i za nekoliko meseci je sakupljeno više od pola tone otpadnih baterija i sijalica.

povecanje stope reciklaze baterije i sijalice

Koji su projekti koje priprema GIZ za 2023. godinu?

Sanela Mandić Veljkovski, menadžerka projekata u GIZ-u:

– Trenutno ima inicijativa za razvoj projekata koji su usmereni na sprovođenje Zelene agende za Zapadni Balkan. Fokus nam je, između ostalog, na pametnim sistemima za sakupljanje ambalažnog otpada kroz uključivanje novih inovativnih digitalnih tehnologija. Digitalna rešenja predstavljaju budućnost reciklaže i upravljanja otpadom, jer podižu efikasnost i transparentnost usluge sakupljanja otpada, ali i pružaju značajne podatke za operativno praćenje i kvalitenije donošenje odluka.

Svakako ćemo raditi na razvoju novih „zelenih“ projekata, pre svega u oblasti cirkularne ekonomije, imajući u vidu da se pokazalo kroz dosadašnja iskustva da je zajedničko uključivanje i saradnja javnog, privatnog i civilnog sektora neophodna kako bismo došli do održivih rešenja.

Koji su planovi NALED-a za 2023. godinu?

Sanja Knežević Mitrović, menadžerka za regulatornu reformu u NALED-u:

– Fokus u 2023. godini ostaje upravljanje otpadom – pre svega dalji razvoj primarne selekcije komunalnog otpada i unapređenje sistema upravljanja ambalažnim otpadom, ali ova godina će biti posvećena i implementaciji mera iz Programa za cirkularnu ekonomiju. Tu pre svega mislimo na uvođenje zelenih kriterijuma u oblasti javnih nabavki.

Takođe, u planu nam je i osnivanje podgrupe za Upravljanje vodama u okviru NALED-ovog Saveza za zaštitu životne sredine, kako bi se pružili stručni kapaciteti i podržale lokalne samouprave i privatni sektor u održavanju postrojenja, upravljanju optimizacijom troškova, ali i kako bi se građanima ponudio prihvatljiv nivo cene usluga.

Nastavljamo da se bavimo i izmenama sistema naknada i ekološkog oporezivanja u oblasti zaštite životne sredine u skladu sa potpunim poštovanjem principa “zagađivač plaća”, jer trenutni iznosi ne podstiču velike zagađivače da smanje štetne emisije gasova i nisu srazmerni količini zagađenja.

Tagovi

Podelite na društvenim mrežama