Kako organizovati sakupljanje staklenog ambalažnog otpada – Vodič za uspostavljanje sistema u lokalnim samoupravama
Kako bi se povećao procenat reciklaže otpadnog ambalažnog stakla neophodno je da se adekvatno razvije primarna selekcija otpada na lokalnom nivou koja će omogućiti građanima mesta za pravlno odlaganje staklene ambalaže.
Prošle godine u Srbiji je na tržište stavljeno 63.813 tone staklene ambalaže, a reciklirano je 29.724 tone, što je 46,6%, čime je ostvaren cilj koji je Srbija postavila za reciklažu stakla za 2021, pokazuje izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine.
Međutim, nacionalni ciljevi nisu u potpunosti usklađeni sa ciljevima EU. S obzirom na to da Direktiva Evropske unije o ambalaži i ambalažnom otpadu predviđa da do 2030. godine procenat reciklaže staklene ambalaže iznosi 75%, Srbija ima još dosta posla.
Upravo „Vodič za uspostavljanje sistema za sakupljanje staklene ambalaže u lokalnim samoupravama“ može da posluži svim jedinicama lokalne samouprave, koje bi korišćenjem uputstva i iskustava iz vodiča prema svom tipu opštine mogle da uspostave efikasan i ekonomski isplativ sistem upravljanja staklenom ambalažom.
Ovaj vodič je razvijen u okviru regionalnog projekta „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“. Na završnoj konferenciji projekta, održanoj prošle nedelje, istaknuto je da je postavljanje 1.400 reciklažnih zvona povećalo sakupljanje otpada od stakla za čak 90% u 14 pilot gradova i opština u Srbiji, BiH i Severnoj Makedoniji.
Projekat „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“ pokrenula je Nemačka razvojna saradnja koju sprovodi GIZ, zajedno sa operaterima ambalažnog otpada – kompanijama “Sekopak”, “Pakomak” i “Ekopak”. Projekat su implementirali NALED, Regionalna razvojna agencija Hercegovine (REDAH) i Zajednica jedinica lokalnih samouprava (ZELS) iz Severne Makedonije.
Kako bi opštine i gradovi širom Srbije krenule ovim stopama potrebno je propisati petogodišnje ciljeve za reciklažu i jedinicama lokalne samouprave s obavezom utvrđivanja penala za neispunjene ciljeve.
Flaše od pića i tegle od zimnice su najčešći stakleni ambalažni otpad u domaćinstvima, a i u ugostiteljskim objektima.
Staklo je 100% reciklabilan materijal. Može da se reciklira bezbroj puta, ali ne može da se razgradi u prirodi.
Proizvodnja staklene ambalaže zahteva veliku potrošnju energije. Kako bi se smanjila potrošnja energije i prirodnih resursa potrebno je u što većem procentu novu ambalažu proizvoditi od korišćenje otpadne staklene ambalaže.
Kada staklena ambalaža ne može više da se upotrebi, treba najpre da se sakupi i potom odlazi na reciklažu.
Srbija, kao ni BIH i Severna Makedonija, nema fabriku za reciklažu stakla pa se ovaj otpad najčešće izvozi u Bugarsku i Hrvatsku.
Lista koraka za uvođenje sakupljanja staklene ambalaže na lokalnom nivou:
1. Obezbediti pravne preduslove za sakupljanje staklene ambalaže
Kvalitetni i realni prostorni dokumenti i planovi upravljanja otpadom treba da budu vodič.
2. Obezbediti sredstva za nabavku opreme i podršku operatera sistema
Finansijska podrška operatera sistema je neophodna za pokrivanje operativnih troškova.
3. Obezbediti optimalne lokacije za postavljanje posuda za selekciju staklene ambalaže
Izraditi katastar lokacija posuda u skladu sa gustinom naseljenosti i potrebama zajednice.
4. Realizovati nabavku opreme vodeći računa o kompatibilnosti posuda i vozila
Pre nabavke posuda, uveriti se da lokalna samouprava na raspolaganju ima i adekvatno vozilo za pražnjenje.
5. Obučiti zaposlene da pravilno rukuju opremom
Bezbednost radnika treba da bude na prvom mestu, a pravilno rukovanje smanjuje i troškove.
6. Odrediti najefikasnije rute sakupljanja i po potrebi ih menjati i unapređivati
Organizovati sistem za rutiranje, pratiti rezultate i usklađivati rute realnim potrebama.
7. Uskladiti dinamiku pražnjenja sa realnim potrebama
Popunjenost posuda može da varira, pratiti varijacije i uskladiti dinamiku prema njima.
8. Pratiti ekonomske pokazatelje i raditi na optimizaciji troškova
Optimizovati rute i biti siguran da su posude popunjene.
9. Informisati građane putem intenzivne i dugotrajne javne kampanje
Građani često ne veruju da se otpad koji odvajaju zaista reciklira, zato ih treba redovno informisati o postignutim rezultatima.
10. Pratiti rezultate i javno ih objavljivati
Rezultati opština su i rezultati građana i na ovaj način će videti kako direktno doprinose rezultatu.
Zvona za staklo su dobili prvo Sombor i Niš na početku prošle godine – 450 reciklažnih zvona.
Ubrzo su se projektu pridružili i Kragujevac i Varvarin gde je postavljeno 120 odnosno 30 kontejnera.
Novi Sad je u martu ove godine dobio 50 zvona, a u decembru Beograd 120 zvona za staklo.
Pogledajte u vodiču sve detalje ove liste koraka, preporuke za regulatorni okvir kao i iskustva iz Srbije, BIH i Severne Makedonije koja su stekle lokalne samouprave učestvujući u ovom projektu. Dokument možete preuzeti na sledećem linku u PDF formatu:
Vodič za uspostavljanje sistema za sakupljanja staklene ambalaže u lokalnim samoupravama
Tagovi
ambalažni otpad Ekopak GIZ NALED Pakomak reciklaža reciklaža stakla reciklažni kontejneri sakupljanje stakla Sekopak SRDA Preporučuje Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu zvona za staklo