Nove mere Energetske zajednice: Čista energija za sve Evropljane

Dalekovodi
Nove mere Energetske zajednice: Čista energija za sve Evropljane

Ministarski savet Energetske zajednice (EZ), regulatornog tela Evropske unije, usvojio je paket zakonskih mera “Čista energija za sve Evropljane”, saopšteno je 30. novembra nakon zasedanja u Beogradu kojim je predsedavala Srbija.

Paket obuhvata pet direktiva u oblasti energetske efikasnosti, obnovljivih izvora energije, upravljanja tržištem električne energije i pravila za sigurno snabdevanja strujom. Predviđeno je da mere stupe na snagu u narednim godinama.

U ime Srbije koja predsedava savetom, ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović je izjavila da će paket mera podstaći tranziciju ka čistoj energiji i modernizovati energetske sisteme i privredu.

– Novi zakonodavni akti će pomoći Energetskoj zajednici da postepeno pređe sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije i doprineće postizanju cilja da Evropa ima nultu emisiju ugljen-dioksida do 2050. Važno je da smanjenje emisija ne rezultira ukidanjem radnih mesta i ovaj paket će nam pomoći da to postignemo – rekla je je Mihajlović.

Zamenica generalnog direktora za energetiku u Evropskoj komisiji, Mechthild Vorsdorfer ocenila je da će usvajnjem paketa mera “moderan, čist i bezbedan energetski sistem postati stvarnost u Energetskoj zajednici”.

– Paket uspostavlja stabilan zakonski i tržišni okvir za stimulisanje neophodnih javnih i privatnih investicija. Predlaže mere za zaštitu ugroženih potrošača, za borbu protiv energetskog siromaštva i za osnaživanje potrošača da aktivno učestvuju u energetskoj tranziciji – navela je Vorsdorfer.

Ciljevi smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte do 2030. biće usvojeni na sledećem Ministarskom savetu 2022. godine, nakon finalizacija studije Evropske komisije.

Na Samitu je za novog direktora Sekretarijata Energetske zajednice izabran Poljak Artur Lorkovski.

Samit Energetske zajednice u Beogradu

Foto: mre.gov.rs

Mapa puta za dekarbonizaciju

Četvrti akt je Uredba o upravljanju koja predviđa kako se usklađuju nacionalne strategije za energetiku sa klimatskim promenama i slično, a usvojena je i Mapa puta za dekarbonizaciju.

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović, koja je i predsedavala Samitom, je navela da se usvojene direktive odnose na ono što je ove godine rađeno u Srbiji, a to je zelena agenda, dekarbonizacija i veće učešće obnovljivih izvora energije kao i podizanje energetske efikasnosti zemlje.

– Što se tiče zakona, Srbija je na to spremna, a i što se tiče finansija u delu koji se odnosi na energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije a moraćemo puno da radimo na Mapi dekarbonizacije, pošto u narednih nekoliko godina, treba doneti zakonodavni okvir i videti kako ćemo finansirati naš proces dekarbonizacije – rekla je ona.

Dodala je da to nije samo pitanje Srbije već i ostalih članica Energetske zajednice.

Naglasila je da energetika ne može bez zaštite životne sredine i da će sve odluke koje budu donošene morati da se baziraju na zaštiti životne sredine.

Šta je Energetska zajednica?

Energetska zajednica je međunarodna organizacija koja okuplja Evropsku uniju i njene susede kako bi stvorila integrisano panevropsko energetsko tržište.

Potpisivanjem Ugovora o Energetskoj zajednici, ugovorne strane su se obavezale na primenu ključnih zakona EU o energetici i životnoj sredini, da će razviti adekvatan zakonski okvir i liberalizovati svoja energetska tržišta.

Do danas je oko 25 zakona EU ugrađeno u pravni okvir Energetske zajednice, koji pokrivaju gas, struju, sigurnost snabdevanja, obnovljive izvore energije, naftu, energetsku efikasnost i životnu sredinu.

Od juna 2017. godine, Energetska zajednica ima deset članica: Evropsku uniju i devet ugovornih strana – Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Gruziju, Kosovo, Severnu Makedoniju, Moldaviju, Crnu Goru, Srbiju i Ukrajinu. Jermenija, Norveška i Turska učestvuju kao posmatrači.

 

Tagovi

Podelite na društvenim mrežama