Nepoznat broj divljih deponija u Srbiji – Priča se o savesti, a nema sistema, kontejnera, edukacije, ni kaznene politike

Sablažnjavanje na fotografiju ili snimak bačenog otpad koji se prikazuju po društvenim mrežama i medijima je postalo svakodnevica. Nije više jasno zašto se ljudi iščuđavaju. A nije jasno ni zašto upiru prstom u druge ljude. Ti ljudi smo svi mi.

I to ne zato što bacamo smeće svuda, već zato što smo pristali da nemamo sistem.

Sistem podrazumeva jasnu, preciznu i za našu zemlju održivu organizaciju upravljanja otpadom, sa akcionim planom koji se primenjuje momentalno. A ne sa Programom upravljanja otpadom koji ne pruža sistemsko rešenje i koji je sklepan dokument sa velikim kašnjenjem, i ne sa Akcionim planom koji se ne primenjuje.

Nisu Slovenci i Nemci drugačiji ljudi od nas. Njihov sistem je dobro organizovan i naterao ih je da poštuju pravila. Slovenija je za 15 godina postala najčistija zemlja u Evropi, a kod nas se i dalje baca đubre gde god hoćeš, spaljuje se otpadno ulje radi grejanja, pale se kablovi i truju građani u glavnom gradu pored zgrade gde kvadrat košta 3.000 EUR, zakopava se opasan otpad, građevinski otpad firme bacaju uz put…

Bezbroj divljih deponija

U javnosti se svi uhvate podatka da ima oko 2.000 ili oko 3.000 divljih deponija. Taj podatak se uzima iz izveštaja Agencije za zaštitu životne sredine, a ne kaže se da je to podatak sakupljen tako što su lokalne samouprave same prijavljivale deponije i to nisu svi gradovi i opštine prijavile svoje podatke. A zašto su prijavile tako mali broj divljih deponija na svojoj teritoriji se ne zna. Ovde govorimo o pravim divljim deponijama ne o nesanitarnim deponijama gde opštine smeštaju otpad sa svoje teritorije mimo svih pravila i logike.

U poslednjem izveštaju Agencije za 2021. godinu se navodi da je podatke o divljim deponijama je dostavilo 142 jedinice lokalnih samouprava i izvestilo postojanje ukupno 2.656 divljih deponija u Srbiji. Agencija je lepo pristala da joj lokalne samouprave ne dostavljaju podatke niti da joj dostavljaju tačne informacije.

Broj divljih deponije se sigurno ne meri u hiljadama već minimum u desetinama hiljada.

Zaboravljene divlje deponije u šumama

Obično primetimo bačen otpad na gomilu na obodima gradova, pored puteva, ili kad se nakupi u nekoj reci. Zašto je to đubre stiglo tu? Neko ga je bacio. A zašto ga je bacio? Kod odgovora na ovo pitanje imamo problem. Kaže se da se radi o nesavesnim građanima. Ali se ne postavlja pitanje zašto građani nisu savesni, i zašto se uopšte oslanjamo na savest i svest građana.

Prvo pitanje je ono sa početka – gde nam je sistem? Sistem bi podrazumevao da svi građani imaju dostupan kontejner za komunalni otpad. Gde će seljak da baci svoje đubre kad mu je prvi kontejner na ko zna koliko kilometara. Uradiće ono što mu je najlakše – spaliti ili baciti “negde gde mu zgodno”.

Na primer, u zapadnoj Srbiji, “zgodno” mesto za bacanje raznih vrsta otpada bude šuma. I to ne jedno mesto u jednom selu, već svaki zaselak ima svoju deponiju, a neki i po više.

Možete videti u snimku na Instagramu da smo u šetnji kroz jednu šumu naišli na 5 divljih deponija gde se bacalo sve i svašta – od ambalažnog otpada, preko kanti sa otpadnim uljem, do wc šolja.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by SRDA (@srda.rs)

A odvojeno od svega je bio postavljen jedan zeleni krevet. Šta da radi seljak sa starim krevetom? Treba da nađe kombi koji će da ga preveze do nesanitarne deponije koja se nalazi na obali reke. Dok muku muči sa eAgrarom, malim podsticajima, kašnjenjem u setvi kukuruza i opštom besparicom, očekuje se da mu je glavna tema – kako da nađem dvojicu da mi oteraju ovaj stari krevet na deponiju.

Ni na koji način ne opravdavamo postupke ljudi koji žive na selu za loše upravljanje otpadom, samo razumemo da ne mogu da se snađu i da rade po navici i da nije normalno da budu bez osnovne infrastrukture.

Kada bude dobra organizacija, a uz to edukacija i potom primena kaznene politike bez izuzetka, vrlo brzo sve može da se reši. A prvi korak je da smo svesni koji je stvarni problem.

Kad budemo imali volje i želje da se rešimo đubreta i rešićemo ga se.

Zasad ne izgleda da će se nešto konkretno uraditi. Neke sitne stvari ne dovode do rešenja jer se rade bez sistemske organizacije.

A mi nek se i dalje zgražavamo na društvenim mrežama, ili kažemo da ne pratimo vesti tj. bukvalno žmurimo na situaciju oko nas. Svo đubre će stići kod naše dece. Ako nam je to u redu…

#Srdimse

Suzana Obradović